tuga.....

uvek sebi kazem-ma jedan je zivot,ovde nema mesta za tugu...
ali eto nje opet...vreba iz coska ove sitne sate...
mnogo je tesko boriti se protiv nje....sam....
 
tuga... da ... vec nedeljama tinji... sad je valjda prosla.. u stvari uspela sam da je suzbijem-valjda... ponekad... ali nasledila je praznina i usamljenost... ali evo uspeva mi maskiranje... nisam najbolja u tome, obicno ne umem da glumim ali dajem sve od sebe.... ah taj suprotni pol kako moze da te slomi....

LIFE GOES ON!!!! :roll:
 
-Desi se da dodje do pogresnih scenarija .... tamo gde nema komunikacije normalne
i sve ode u *****....a tuga zagrli svom snagom tako cvrsto da kosti pucaju - eh ...
 
..............tuga u mom srcu i na mome licu je deo mog života, deo moje svakodnevice i mislim kad bi nestala da bih osetila ne olakšanje već prazninu jer sam se nažalost toliko saživela sa njom da se plašim da bi mi nedostajala koliko god to sumanuto zvuči...............
 
janchi:
Osecate li ,ponekad, tugu svuda oko sebe......kako Vas pritisce...
Osecate li ,ponekad, tugu bez nekog konkretnog razloga
Osecate li ,ponekad, tugu u svakoj celiji svog tela....
Kliknite za proširenje...
Osećam,kao da sam sama na svetu ,a kroz zidove svog života čujem glasove nekoga ko je isto tako sam.I oboje smo na neki način svesni jedno drugog a ipak smo tako konačno sami.
 
*pustinjakinja:
p.s. Mozete tugu poslati na moju adresu,ja cu da je lomim :)
Kliknite za proširenje...

Sabiram tj. oduzimam da se setim koliko sam godina u stvari imala onomad :think:
Možda je od starosti, pa čak i od same smrti gore ostariti mlad... Gotovo sigurno jes' ...

Možda vas zanima da li pustinjakinja zaista ume da slomi tugu, gledano s ove distance :think::)... mislim da ni ona nema odgovor koji bi bio kristalno jasan.
 
Ponekad je muk sve šta vam daje odgovor..
FXVICJKWYAAvaUv.jpeg
 
Na raskršcima, čekala je znakove.Ogrnuta izmešanim osećanjima ,sputana ali i nagnana da traži bilo šta, dajući smisao tupom nadanju.
Želela je da je zagrli
Kao nekada davno , na snegu.
Htela je da oseti taj miris umirenja i umiranja u isto vreme.

Jer već tada je znala da ga gubi za naredna traganja ,za vekove i lutanja .
Osećala je to u onoj jednoj niti što ih je spojila zauvek u dodiru duša.
Osećali su to oboje.I zato je tišina bila njihov rastanak.
........
I obećanje...💛❤️
691461-hd-dark-wallpapers-1920x1080-for-pc.jpg
 
Zelena milja:
Na raskršcima, čekala je znakove.Ogrnuta izmešanim osećanjima ,sputana ali i nagnana da traži bilo šta, dajući smisao tupom nadanju.
Želela je da je zagrli
Kao nekada davno , na snegu.
Htela je da oseti taj miris umirenja i umiranja u isto vreme.

Jer već tada je znala da ga gubi za naredna traganja ,za vekove i lutanja .
Osećala je to u onoj jednoj niti što ih je spojila zauvek u dodiru duša.
Osećali su to oboje.I zato je tišina bila njihov rastanak.
........
I obećanje...💛❤️Pogledajte prilog 1397280
Kliknite za proširenje...
Ja ne pisem...ja rendam srce na papir...
.............................................................................................

-Ovo je priča o ženi, koja nikad nije odrasla. Jeste njeno telo pretrpelo promene, jesu godine ostavile trag na njoj, ali u njoj je ostalo ono dete, sa bezbroj snova, ideala i mašte.
Svet odraslih ume biti surov za osobe poput nje. Svet prepun zavisti, zlobe, laži.
Ona je tu, kao srna medju vukovima.
I sve je tu naopako od onoga, što je ona čuvala u sebi. Ovde medju odraslima, nema bezuslovne ljubavi. Za svaku ljubav, traže se neki uslovi....Voleću te, ako to i to. Voleću te, ako budeš takva i takva. Voleću te, ako možeš ovo, ako možeš ono.
I nije tako samo za ljubav, već za sve živo. Prijateljstva se sklapaju zaradi lične koristi. U brak se ne ulazi zbog srca, već zbog interesa. Ljudi se jednostavno prodaju i daju onom, od koga će imati neku korist.
A ona?
Ona je kao Alisa u zemlji čuda. Sanjar, koji je upao u košmar. Košmar, u kojem je dno na vrhu. Košmar, kojem najviše prije samoća.
U njenom svetu snova, sve je na svom mestu. Ljudi su pozitivni, ljubav je iznad svega, u svemu. Kada bi prodavala lepe snove, obogatila bi se. Ne bi ih ona u stvari ni prodavala, delila bi ih besplatno.
Samo kome... kad su ljudi svemu našli i odredili cenu!?
Ako je nešto besplatno, odmah nije ni vredno... takav sistem vrednosti danas caruje!
Jeftini ljudi, puni su skupih stvari, i zato je ovaj svet u haosu!
Ono, što njoj ostaje, to je, da povlačenjem u sebe leči nostalgiju za dobrim ljudima. I ostaju joj ti divni snovi, i onaj stari, dobri, izlizani drum. Drum, koji je vraća u detinjstvo. Tamo je bar imala sa kim da mašta, i koga da voli.
Ovo ovde sad, jednostavno nije njen stil.
Ona računa na ljubav, a ne na ljubav iz računa. Nju kupovati niko neće, i ona se neće prodavati.
Na kraju krajeva, zna se na šta se lupaju cene.
Ako već mora da bude odrasla žena, ne mora da bude roba!
I ovde završavam priču o njoj, sa mojim najvećim snom koji imam. Moj san je, da se njeni snovi ostvare!!!
- Igor Čobanović

Pišem…
Emotivno se razgolićujem…
Galamim slovima…
Razbijam prozore tišine u grudima…
Čudno…
Toliko buke…
A niko je ne čuje…

Čitav život je tražila samo jedno-’’Čuvam te‘’ zagrljaj…
Nije ga pronalazila…
A život prolazi

Ponekad poželim da ti čujem glas
Da porušim daljine između nas,
Pa da ti kažem , da vrisnem snažno,
Ja te još uvek..., Ma , nije važno...

Peuzeto sa portala " Biseri rasuti "
 
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom,
Gruzinske pesme, pune tuge:
U sećanju mi bude tamnom
Daleki žal i dane druge.
Kad razliju se u tišini
Te pesme lude, zanesene,
Ja vidim stepu, mesečinu
I lik daleke jedne žene.
Otkada ugledah te, draga,
Njen lik u mom srcu gasne,
Al’ nova oživi ga snaga,
Kad začujem te pesme strasne.
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom,
Gruzinske pesme pune tuge,
U sećanju mi bude tamnom
Daleki žal i dane druge.
Aleksandar Sergejevic Puskin
 
Branko Lori:
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom,
Gruzinske pesme, pune tuge:
U sećanju mi bude tamnom
Daleki žal i dane druge.
Kad razliju se u tišini
Te pesme lude, zanesene,
Ja vidim stepu, mesečinu
I lik daleke jedne žene.
Otkada ugledah te, draga,
Njen lik u mom srcu gasne,
Al’ nova oživi ga snaga,
Kad začujem te pesme strasne.
Ne pevaj, draga, kada si sa mnom,
Gruzinske pesme pune tuge,
U sećanju mi bude tamnom
Daleki žal i dane druge.
Aleksandar Sergejevic Puskin
Kliknite za proširenje...
💛💛
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top