pre deset godina sam napustio dom u potrazi za boljim zivotom roditelji su me sa dve nedelje ostavili i baka me je odhranila i s njom sam ziveo do moje 25 a njene 76 godine do tada se nikad nismo razdvajali ona mi je bila sve u zivotu i ja njoj,ja nisam neka preterano osecajna i emotivna osoba al nikad nije prosao dan da ne bi mislio o njoj sa tugom i ceznjom,ja sam otisao na drugi kontinent i nisam mogao cesto da je posecujem kad god bi s njom pricao telfonom oplakala mi je i govorila samo da ne umre dok me jjos jedanput ne vidi ti su raygovori za mene postali prava muka posle njih nisam mogao danima da dodjem i zato sam je sve redje i redje zvao, ja sam se pre 5 godina tesko razboleo dobio rak limfnih zlezda njij nisam hteo da kazem nista jer je vec usla u osmu deceniju i to bi je dokrajcilo da je saznala molila me je da dodjem samo da me vidi al ja nisam bio u stanju zbog moje bolesti i teskog zivota u belom svetu nit sam imao snage da me ona gleda tako bolesnog nit sam imao finansijskih mogucnosti iznenda sam dobio poziv pre dve godine u kom mi javljaju da je na samrti i da samo povremeno mene doziva izgubljena i prica sa mnom kao da sam tu i da kad god dodje sebi samo gleda u vrata i ceka mene u meni je tad nesto kao da je umrlo jer sam bio besmopomocan,bka je sutradan umrla ja sam se izlecio godinu posle al je u meni nesto umrlo sa njom ne znam kako dalje kroz zivot ostali smo zeljni jedni drugoga nismo se pozdravili oprostili svako vece je sanjam skoro dve godine isti san te sanjam da je mrtva ja ko duh setam po nasoj praznoj kuci
i ljubim njenu maramu koju jos mirise na nju ovo mnogo uticer mna moj zivot mnogo sam tuzan cesto se osamljujem nocima samo motam film i razmisljam da sam samo bio tu kad je umirala imam osecaj da bi i njoj i meni bilo lakse,mne znam sta da radim da potrazim savet psihijatra il nekom ispricam svoju muku jer niko ne zna ne volim da opterecujem ljude sa svojim problemima a ne volim ni da se poveravam i otvaram i iznosim nesto tako intimno i bolno za mene
i ljubim njenu maramu koju jos mirise na nju ovo mnogo uticer mna moj zivot mnogo sam tuzan cesto se osamljujem nocima samo motam film i razmisljam da sam samo bio tu kad je umirala imam osecaj da bi i njoj i meni bilo lakse,mne znam sta da radim da potrazim savet psihijatra il nekom ispricam svoju muku jer niko ne zna ne volim da opterecujem ljude sa svojim problemima a ne volim ni da se poveravam i otvaram i iznosim nesto tako intimno i bolno za mene
ali stvari vise nisu ok
