Tuga....kada naidje.....

10289876_841218742591703_6406392321817859695_n.jpg
 
Kad naiđe tuga...
… shvatimo da nas nisu dovoljno učili toj veštini prihvatanja tuge, nebežanja, nesakrivanja. Kažu nam da plačemo, da to donosi olakšanje. Ili da mislimo na one zbog kojih moramo da čuvamo sebe. Ili da je to zbog šoka i neočekivanosti, nepripremljenosti.

A cela je mudrost u prihvatanju. Nije to snaga. Nema veze sa tim koliko je neko jak, a ne znam ni kako bi se to izmerilo. Naprotiv. Pre ima veze sa tim koliko si slab i ranjen i svestan toga da tvoje batrganje neće sprečiti vir da te odvuče na dno. Da, sećam se da me je neko nekada učio šta se radi kada te vrtlog rečnog vira uvlači u sebe: duboko udahneš vazduh, opustiš ruke pored tela i prepustiš se. Bez ikakvog otpora. Kažu, vrtlog će te usisati, odvući na dno, i istim putem “izvrteti” na površinu i odbaciti od sebe. Danas mi je prva asocijacija na tugu – vir. Ne vrtlog. Vrtlog pravi sintagme sa nekim drugim rečima, na primer “vrtlog strasti”. A vir je mračan, nepoznat, preteći, ne znaš mu dubinu, ne znaš kakvo je dno, i vuče te, a ne vidiš silu koja ti drži stopala, i ne da da biraš na koju ćeš stranu.
I nemam pameti, nemam mudrosti, ne sećam se pročitanih knjiga, ne sećam se dobrih filmova.
Osećam se kao dete koje ne zna ništa, pa čak ni da se boji. Uzimam vazduh u stomak, u pluća, opuštam ruke uz telo i - stid me je pomalo da priznam - ne sa suzama, već sa malaksalim osmehom pomirenosti, i izmirenja, i ogromne ljubavi - prihvatam bol kao najnormalniji deo sebe, kao prste koji su sada na tastaturi, kao pramen kose koji mi sada smeta, kao nogu koja je utrnula jer sedim na njoj… Kao da je izrastao jos jedan deo tela, i prosto – tu je. Tvoj je. Moj je.
Mislim da je to veština kojom se tuga upoznaje, priznaje i preživljava. Ne plač, ne misao o onima kojima sam potreban, ne traženje utehe, osluškivanje nečijih toplih i nežnih reči, traženje dovoljno širokih ruku da se u njih sakriješ….Ne.
Bol traži da ga pustiš u sebe, a ne da ga od sebe guraš. Tuga nije današnji ručak, i ne možeš da je svariš za jedno popodne. Zato ne treba uzaludno lučiti kiselinu.

Tuga jeste prirodno stanje, baš kao i radost.

vb-night-alive-1300x500.jpg


 
Poslednja izmena:
http://fs2.****************/images/150409/oh92pnug.jpg
Da li se ikada upitaš, šta je iznutra? U čoveku. Dok ga posmatraš zadovoljnog. Možda unutra vrišti. Jeca. Umire. Možda je čak i mrtav. Možda je u njemu pakao. Ali on se cereka. Smeška i živi. — са Natasa Cvetkovic.
 
Poslednji put

Ti ode. U mojoj sobi
tvoja poslednja reč još zri.
Bledi sjaj blistavih časa
osta tu. – Ali ode ti.

Dugo još čujem kako noga
niz stepenik ti okleva da kroči.
I dugo još osećam kako
ka mom prozoru upireš oči.

Često još čujem nemuštu mi
reč, kako tone tupa.
Često još, na vratima, kako
neko lupa. – Ali ode ti.


Maša Kaleko
 
"Živela je negde izmedju života i smrti.

Tamo gde osećaš previše, a ipak si prazan.

Gde nebo sija na zvezdama, a noć svanjava.

Gde kiseonik otežava disanje.

Gde tuga ubrzava otkucaje srca, a sreća ga smiruje.

Tamo gde je naopako ispravno, a pravo krivo.

Gde si normalan ako si čudan, a lud ako si isti.

Gde su reči umetnost, a tišina bogatstvo.

Gde je mašta stvarnost, a realnost iluzija.

Tamo gde sivilo je šareno, a duga kič.

Gde ne znaš zašto postojiš, ali znaš da imaš važnu ulogu.

Gde se dobrota uzdiže, a zloba spušta.

Gde ljubav cveta, a mržnja vene.

Gde si u snu, a ipak na javi.

Tamo gde voliš, a nemaš nikoga.

Gde ljubiš, a suza ti uzvraća.

Gde grliš, a bol te steže.

Gde ti je toplo, a ipak se smrzavaš.

Gde si omiljen, ali ipak si sam.

Tamo gde si mrtav u životu.

Dobro došao u njen svet."

tumblr_nnd272Fpko1u43p4zo1_500.jpg
​
 
Sakrivamo tugu..kao da je neka sramota,a nije..Ne,nije sramota..vec postoji
neka unutrasnja praznina i bol..Da, bol...a tuga dolazi posle bola..a tek posle
praznina,i strah da drugi ne otkriju nasu prazninu..Zato se drze na distanci
i misle da je tako bezbednije..Kamen u utrobi ostaje i dalje..i vuce nas dole..

fairytales-14-1.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top