Tuga....kada naidje.....

Bila je mjesečina, snijeg i mi
išli smo tihi i nesretni.

Monogram naših snova blistao je nama,
ko blistav svjetionik. Vjetar. Tama.
Ja sam bio sam i ti si bila sama.
Bili smo straža na mrtvačkoj straži,
na pogrebu jedne tihe laži.

I tako smo stigli na kraj drvoreda.
Tvoj parfem od gnjilih, uvelih rezeda...
Rosa u staklu staklenog pogleda,
Adieu, ma chere, jer tako živjeti se ne da.

Miroslav Krleža

273664114827371530_Xw7wkd3k_f.jpg
 
antonina-dolani-part2-10.jpg

Pogledaj koliko tuge ima oko nas...
osvrni se, slobodno...
Necu te vezati ni najtanjim nitima,
ako nisu satkana od celog mog bića.
Neću dozvoliti da u tvom oku,
jednog jutra kada se probudiš na mom jastuku,
ugledam zrnce tuge...
Nisi sam, ni ja nisam sama, u ovom svetu punom tuge.
mi smo samo dva daha, dva treptaja...
mi smo jedno drugom nada, u ovom svetu punom stradanja...
I kada ti kažem "Volim te", dajem ti sebe, i kada čujem "Volim te",
uzimam tvoju dušu, taj mali predah od tuge za mene ...
 
Poslednja izmena:
"I onda kada sam mislio da je pravo vreme da odem, da zaboravim, i kada sam verovao da mi je svejedno, ona bi banula niotkud i sve bi počelo ponovno...
Ne znam zašto me taj pogled toliko očaravao, a da budem iskren, nisam se preterano ni otimao kada je bila u mojoj blizini.
Sa srcem ne možeš kako želiš..."
 
“Baš kao da htede da odgonetne nešto što se krilo na tom licu i što ga je maločas porazilo. Maločašnji utisak ga skoro ne ostavljaše, i sad se žurio kao da bi hteo da nešto ponovo proveri. To lice, neobično po svojoj lepoti i još po nečem, sad ga još jače porazi. Baš kao da neka bezgranična radost i prezir, skoro mržnja, behu na tom licu, a u isti mah i nešto poverljivo, nešto neobično prostosrdačno. Te dve protivnosti bezmalo izazivahu čak neko saosećanje pri pogledu na te crte. Ta blistava lepota bila je čak nepodnošljiva, lepota bledog lica, skoro upalih obraza i zažarenih očiju, čudna lepota!
Knez ju je gledao možda jedan trenutak, zatim se najednom trže, osvrnu se oko sebe, brzo primače sliku usnama, pa je poljubi. Kad odmah posle toga uđe u salon, lice mu je bilo sasvim mirno.”

Fjodor Mihajlovič Dostojevski - Idiot
160018592980927054_0oBkbVC6_f.jpg
 
Poslednja izmena:
125547839_7b72dc4ac0.jpg

Noćas u meni tišine ima
dve kapljice previše
svaka me misao boli
i kao majka
kad se za zdravlje deteta moli
samo mičem usnama ...

Noćas ne znam ko sam,
ni zašto sam ovde
ni dokle više
gledati kiše
kako se pretvaraju u ponornice ...

Možda noćas
sa mojim noktima rastu
najtužniji stihovi
moje sećanje ne prati lastu
samo pusto gnijezdo
nad nagorelim stepenicama ...

Ili sam noćas ubijen
u noći punog meseca,
nepomičan ležim
dok duša mi luta prostranstvima
duž obale reke
gde mutna voda sve razloge preseca
noćas sam ponovo ništa......
Bragan
 
"Sve što imam je ovo moje kuče, moj verni prijatelj koji tuguje sa mnom. Ako samo na sekund zanemarite moje otrcane stvari i na jedan tren pogledate mi u oči videćete jednu čistu dušu punu patnje…i po koju suzu skrivenu u plavetnilu oko mojih zenica."

522992_10150865250798185_950362521_n.jpg
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top