Tuga....kada naidje.....

sam sam u ovoj sobi dok se svet
preliva preko mene.
sedim i čekam i pitam se.
osećam užasan ukus u ustima
dok sedim i čekam u ovoj sobi.
ne vidim više zidove.
sve se pretvorilo u nešto drugo.
ne mogu da se šalim s tim,
ne mogu da objasnim to dok se
svet preliva preko mene.
ne marim da li mi veruješ, jer me
ni to više ne zanima.
sada sam tamo gde nikad ranije nisam bio.
sada sam u drukčijem mestu gde
nema drugih lica,
drugih ljudskih bića.
sada mi se to dešava
u prostoru unutar prostora dok
sedim i čekam sam u ovoj sobi.


sam u ovoj sobi
Čarls Bukovski

http://2.***************/-pECSTKgcVYY/TvpgaAt2nxI/AAAAAAAAAks/INOcExJIk5A/s320/Sunshine+Karl+Gryc.jpg
 
2q33rep.jpg
 
..."Ti si kidao cveće koje je raslo u meni: kadifene čašice šapata
Zatim si posegnuo za mesom voćki da bi probao moje snove
U snu si me uzeo za ruku i odveo u kuću u plamenu
U samom središtu plamena trenutno su se borili vatra i kiša.
Ne govori da očajanje ide u stopu za nama
Jer naše omiljeno zanimanje je gubljenje pravih staza
Poznaješ me bolje poznaješ me više ali da li si me prepoznao?.."

way-to-fight-sadness.jpg
 
BALADA OHRIDSKIM TRUBADURIMA


Mudrosti, neiskusno sviću zore.
Na obične reči više nemam pravo!
Moje se srce gasi, oči gore.
Pevajte, divni starci, dok nad glavom
Rasprskavaju se zvezde kao metafore!
Što je visoko, iščezne, što je nisko, istruli.
Ptico, dovešću te do reči. Al vrati
Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.
U tuđem smo srcu svoje srce čuli.
Isto je pevati i umirati.

Sunce je reč koja ne ume da sija.
Savest ne ume da peva; jer se boji
Osetljive praznine. Kradljivci vizija,
Orlovi, iznutra kljuju me. Ja stojim
Prikovan za stenu koja ne postoji.
Zvezdama smo potpisali prevaru
Nevidljive noći, tim crnje. Upamti
Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.
Kad mastilo sazre u krv, svi će znati
Da isto je pevati i umirati

Mudrosti, jači će prvi posustati!
Samo nitkovi znaju šta je poezija,
Kradljivci vatre, nimalo umiljati,
Vezani za jarbol lađe koju prati
Podvodna pesma javom opasnija.
Onesvešćeno sunce u zrelom voću će znati
Da zameni poljubac što pepeo odmara.
Ali niko posle nas neće imati
Snagu koja se slavujima udvara
Kad isto je pevati i umirati.

Smrtonosan je život, al smrti odoleva.
Jedna strašna bolest po meni će se zvati.
Mnogo smo patili: I, evo, sad peva
Pripitomljeni pakao. Nek srce ne okleva.
Isto je pevati i umirati.

Branko Miljković

Ohridsko-Jezero.jpg
 
DVANAEST ZVJEZDICA

Ja ne molim za sebe
kako je suđeno i biće
al′ recite gospodine
dal′ vas peku ove suze
dal′ spavate
U isti dan rođeni
u isti dan vaš oštar mač presudi
i pitam se gospodine
koju bog ima moć
da vam oprosti
Dvanaest zvjezdica s neba palo je
noćas na vaš dlan
cjenjeni gospodine
dvanaest zvjezdica s neba palo je
šta su skrivile
cjenjeni gospodine
U isti dan su rođeni
u isti dan vaš oštar mač
im presudi
i pitam se gospodine
koji bog ima moć da vam oprosti.
Dvanaest zvjezdica s neba palo je
noćas na vaš dlan
cjenjeni gospodine

danas je 20 godina od gasenja dvanaest zvezdica zbog sebicnosti i kukavicluka svetskih velemocnika.zalosno i tuzno u cijim rukama je bio zivot ovih dvanaest a kasnije i trinaeste zvezdice.
 
Poslednja izmena:


Da bi sreca bila veca po nekad je tuga zapljusne .
Po nekad kad se sreca umori malkice joj dozvoli .
Ovakvog druga nemas sve dok te zivot ne protrese .
1668.gif

Neke se tuzne stvari dese...
Tuga kaska za srecom.
Tuga je siva duga.
Kad ona druga dodje .
Okreni ljedja sivoj.
Ne budi tuzan ne placi .
Takoces postati jaci .
Nadaj se tuga ce nestati.
 
MOJA JE DUSA OBLAK JESENJI

Moja je dusa jesenji oblak,
Oblak rastrgan,
Kao krpa. Bacen na nebo.
Ja volim oblake, u jesen.

Lice mi je, mrko, suncem spaljeno.
Moje oci u oblake gledaju.
A misao?
Misao je upravljena k tebi.
aaaaaaaaaaaawwwwwwwwwww.jpg



Dragutin Tadijanovic
 
110971578288168731_pWYDJPxO_b.jpg

"Tvoji prsti su s druge strane žeði: tako izlazi sunce kiše...Glad ritam predanost uzajamnost nezasito upijaju toplinu..I ne uspevam da zaustavim plimu: more se budi more se budi..Bacamo moje tvoje mreže da bismo ulovili bujanje: neimenovano..Onaj jedini pogled iz ogromne daljine kada smo u sebi opazili da više pripadamo "spoljašnjem" nego bilo kom ovdašnjem da smo to "spoljašnje" mi...i tu je k r a j
 
" Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.
Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros kao neka ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu ko zna kakvim ljudima. "

M.Antic
 
" U vasioni ja sam čulo tuge. Davno-davno, Neko je proterao na zemlju sve što je tužno u svima svetovima i od toga salio moje srce. I otada ja sam čulo tuge. Živim time što iz svih bića i tvari sišem tugu. Po crnu kap tuge spusti u moje srce svako biće čim mu pristupim. I crna rosa tuge kao tanki potočić struji kroz moje vene. I tamo, u mome srcu, crna rosa tuge prerađuje se u bledu i plavičastu..."
 
Poslednja izmena:
Rekao sam ti oblacima,
tim sjetnim pjesnicima sto nose nebo,
bijelim tugama u bijegu
Rekao sam ti strahom,
I radoscu sam ti rekao,
Dosadom i teskim rijecima.
S druge strane ljubavi
reci cu ti zaboravom
http://1.***************/-iOWU9Ob1ll4/TlvDSQ5wnHI/AAAAAAAAAN8/I6yrV29RXAQ/s1600/imagine.jpg
 
СВЕТИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ
СРНА У ИЗГУБЉЕНОМ РАЈУ

ИСПОВЕСТ
Срна сам. У васиони ја сам чуло туге. Давно-давно, Неко је протерао на земљу све што је тужно у свима световима и од тога салио моје срце. И отада ја сам чуло туге. Живим тиме што из свих бића и твари сишем тугу. По црну кап туге спусти у моје срце свако биће чим му приступим. И црна роса туге као танки поточић струји кроз моје вене. И тамо, у моме срцу, црна роса туге прерађује се у бледу и плавичасту.

По моме бићу разливена је нека магнетска сила туге. И све што је тужно у свету она неодољиво привлачи и слаже у моме срцу. Зато сам тужнија од свих створења. И имам сузе за свачији бол. . . Не смејте ми се, о насмејани! Ја сам запрепашћена сазнањем: у овом тужном свету има бића што се смеју. О, проклети и најпроклетији дар: смејати се у свету у коме ври туга, кључа бол, пустоши смрт! Какав осуђенички дар!. . . Ја се од туге никада не смејем. Како бих се смејала када сте тако груби и сурови, ви насмејани! Када сте тако зли и ружни! А ружни сте од зла. Јер само зло наружи лепоту земаљских и небеских створова. . . Сећам се, присећам: ова је земља некада била рај, а ја - рајска срна. О, сећања од кога усхићено посрћем из радости у радост, из бесмртности у бесмртност, из вечности у вечност!. . .

А сада? - Мрак је попао све моје очи. На све путеве, којима се крећем, полегла је густа тама. Моје мисли капљу сузама. А осећања вру тугама. Цело моје биће захватио је неки неугасиви пожар туге. Све у мени тугом гори, али никако да сагори. И ја јадна само једно јесам: вечна жртва паљеница на васионском жртвенику туге. А васионски жртвеник туге је Земља, сива и суморна, бледа и сумрачна планета. . .

Моје срце је неприступачно острво у бескрајном океану туге. Неприступачно за радост. Да ли је свако срце - неприступачно острво? Реците ви што срце имате! Знате ли чиме су све опкољена ваша срца? Моје - све самим океанским понорима и безданима. И стално се дави у њима. Никако да се извуче из њих, да изађе из њих. Све чега се дохвати меко је као вода. Зато су очи замагљене од суза, а срце разривено од уздаха. Болне су ми зенице, јер су многе поноћи заноћиле у њима. Синоћ је сунце зашло у оку моме, а јутрос се није родило. Удавило се у тминама моје туге. Нешто страшно и језиво проходи моје биће. Плаши ме све што је око мене и изнад мене. О, да бих побегла од страхота овога света! А постоји ли неки свет без страхота? Зазидана сам муком, опијена пелином, пресићена чемером. Ја усплахирено будим срце своје од пијанства тугом, а оно се све више опија. Душу своју, поплашену и разјурену страхотама овога света, вичем да ми се врати, а она све безобзирније бежи од мене, тужне и сетне. . .

8560649.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top