Tuga....kada naidje.....

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Smiraj - Crnjanski


naked-body-sushi%20%281%29%5B2%5D.jpg
 
“S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno moraš praviti da je ne primećuješ pa će se kad tad okrenuti i otići, iako ti se u prvi mah čini da će zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloniš li joj samo mrvicu pažnje neće se smiriti dok ti ne uvali čitavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih mušterija... I nikada te više neće zaobići.” ― Đorđe Balašević

e4f334a6eb0af4b174732fb38c0f33c4.gif
 
Poslednja izmena:
Moje poslednje zbogom

Ono što ću ti reći
Neka ostane tajna
Između tebe i mene
Dva srca prividno spojena
Zlatnom niti

Zašto sam čekala
Da se i poslednja
Nada ugasi
Da bih otišla

Sramno priznajem
Da te više
Ne mogu ovako voleti
Jer me iznova guši
Osećaj da te nemam
Da ti zagrljajem
Ne mogu pokazati
Gde pripadaš
Niti ljubiti
Lice anđela

Ja više
Snage nemam
Da budem blizu tebe
Na ovaj način
Jer tvoja hladnoća
U mom srcu
Izaziva jezu

Osećam
Da polako nestajem
U tvom oku
Treptaja nedostojan
Ne mogu više
Niti govoriti

Razbio si jednu dušu
Na komade
Slomio si
Hrabru ženu
Čija sam senka

Stoga
Neka ovo bude
Moje poslednje zbogom
Zadnji poklon tebi
Anđele bez duše

Ostajem
Verna molitvi
Da jednom shvatiš
Šta je prava ljubav
I kako se voli do smrti...
568061078432947392.jpg
 
2228502807_63a8af1b54.jpg

Pati bez suze,živi bez psovke
I budi mirno nesretan.
Tašte su suze,a jadikovke
Ublažit nece gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
Pa nek te vije bilo kud.
Pusti,ko listak,nek te mota
U ludi polet,vihor lud.

Leti ko lisce sto vir ga vije,
Za let si dušo stvorena.
Za zemlju nije,za pokoj nije
Cvijet sto nema korijena.

Tin Ujevic
 
Poslednja izmena:
Da sam kisna kap

O, da sam sicusna kisna kap,
kucnula bih ti o prozor,
skliznula ko suza po licu,
praveci mali svilenkasti slap.

Mozda bih ti pala na usne,
na oci i ostavila trag,
ne daj boze vecoj zloci,
bio bi to samo poljubac blag.

Mozda bih ti pala na kosu,
ostavljajuci u njoj srebrenkastu rosu,
izljubila ti kapima trepavice, umila lice,
ostavila sicusne kapi, da sjecanje ne ishlapi
0
 
.................................................................
I svaki put umrla bih sa tobom, a ti bi preziveo.
Secas se kako sam sklapala oci kad si bio blizu
Nije vazno sto smesno hodam po snegu, po pesku
Postojala je harmonija u mome telu, naucena na tebe
i nacin na koji sam postajala lepa, razbijajuci ogledala.

Kako ce me divno sada ljubiti svi koji me ne poznaju.
Ubijacemo te svaki put kada spojimo tela
i ti ces osetiti dok budes zalivao vrt
kako sam podatna i sliska, kako me nema
kako je sve drugacije bez mojih lekovitih ludosti.
(Poslednja pesma - Jelena Langold)

scaled.php
 
Bol, taj nemili pratilac, uselio se u moje biće, nenadano. Svi moji pokušaji da ga odagnam, da ne mislim na njega, bili su uzaludni. Polako, ali sigurno, sve jači i jači okovao je moju dušu, drobeći je na sitne komade. Kako sam sićušna pred tim osećajem nemoći, kako je strašno kada sebi ne možeš da pomogneš.
Lutam po praznim odajama, tražeći utehu, pogledom prelazim preko poznatih mi stvari, u nadi da će mi nešto odvratiti pažnju, da ću, bar na trenutak, odahnuti. Grudi mi se stežu od bola i vazduh odbija da napuni moja pluća. Ja skoro više i ne dišem. Polako, sve gubi izgled i boju. Ostaje samo bol. Da razara, da uništava, da ubija polako...
Skupljam se u bolu, savijam kolena, rukama stežem lice i ćutim. Ćuteći čekam olakšanje, za koje znam da neće doći. Uzaludna su moja nadanja. Došao je da ostane, da me muči, da me kinji i unižava. Isti smo kao deca kada smo bolni. Treba nam uteha, zagrljaj, poljubac.
Molim ga da ode, ali njemu se dopada njegovo stanište. Dopadam mu se i on ostaje, ispunjava me celu. Sada od bola više ne znam ni ko sam, ni da li uopše postojim. On me obavija i steže, nemilosrdno. Nemo vrištim u sebi, odbijajući da pustim suzu. Suze bi, možda donele olakšanje, ali ne mogu da plačem. Ne smem, ja sam velika devojčica!
Izgleda da više odlaganja nema, moram pod hitno kod zubara!
kalvarija-titel.jpg
 
DOBAR DAN TUGO

Zbogom tugo
Dobar dan tugo

Vidim te u svim naborima neba
Vidim te u ocima koje volim
Ti nisi bas sasvim bedna
Jer i najsiromasnije usne odaju te
Onim svojim divnim osmehom

Dobar dan tugo
Ljubavi ljupkih tela
Snago ljubavi

Tvoja privlacnost izbija
Kao neka bestelesna sveobuhvatnost
Duso razocarana

Ti i tugo
Ti lepo lice


Paul Eluard



http://4.***************/_fnuyMnd4xbk/Sn36lTyrXGI/AAAAAAAABPU/7cgqzDX0rjY/s400/httpxavierrey.deviantart.com.jpg
 
"Tako to ide; najpre nekome oprostiš nešto, a onda oprostiš sebi što si mu oprostio. Kao vakcina; primiš najpre malu dozu, vrlo malu, koliko može tvoj organizam da podnese i odjednom postaješ imun i na ono najgore. I ne primetiš kada si postao drugi čovek, kako te se neki virusi ne dotiču, kako je neki deo tebe, nežan i osetljiv, nestao... Zauvek".

EP_1315471541.jpg
 
JA SAD IDEM VAN -Sotola Jiri

Ja sad idem van i vratit ću se tek ujutro.

Bit ću vani, ne čekaj me, idi spavati, ondje ću sjediti
i čučati i doći ću pijan.

Ja sad idem van i vratit ću se možda tek za tristo godina,
pa zar je to neko vrijeme?

Past ću ti na prozor u spodobi jednog bezprizornog
razrokog fotona.Posadit ću se u obliku
prašine, spale nelome s cipela,
na prag tvojih vrata.

A ti onda ne budi zla i pusti me k sebi.Ne pravi mi
scene. Ljubavnike
ćemo pokupiti u pokrivač i izbaciti kroz prozor.

I ostavit ćemo sebi svjetlo.Ma pusti me k sebi.

Ma pusti me već k sebi, pa pusti me već,zašto ti
to toliko traje, to je nekoliko trenutaka, ma to je
grozno dugo,pa ja ću tu usahnuti umrijeti umrijet od
žalosti,ma molim te ipak otvori il' ću ti ta vrata razvaliti,
kožu ću ti izgrebsti, oči ću ti iskopati

ljubavi moja
WontYouPlease.jpg
 
"Moje srce je nepristupacno ostrvo u beskrajnom okeanu tuge.Nepristupacno za radost.Da li je svako srce-nepristupacno ostrvo?Recite vi sto srce imate!Znate li cime su sve opkoljena vasa srca?Moje-sve samim okeanskim ponorima i bezdanima.I stalno se davi u njima.Nikako da se izvuce iz njih.da izadje iz njih.Sve cega se dohvati meko je kao voda.Zato su oci zamagljene od suza,a srce razriveno od uzdaha.Bolne su mi zenice,jer su mnoge ponoci zanocile u njima."

10282150_d6af_t.jpg
 
Ne svirajte rane bolne
ne vredjajte pesmom mene
na nju ne secajte


Samo nocas ja vas molim
pomozite da prebolim
vise nisam njen


Ja ne mogu pevat s vama
oci su mi u suzama
ja sam ostavljen

Ne pitajte gde je sada
u srcu mi ona spava
sve do zaborava

Samo nocas ja vas molim
pomozite da prebolim
vise nisam njen


Jos osecam miris tela
njene ruke usne vrele
to su moje muke


Samo nocas ja vas molim
pomozite da prebolim
vise nisam njen

Ljuba Lukić
 
klovn.jpg


ŠTA JE TUGA

Šta je tuga koja dođe
Najedared mahom celim!
Opije te, zanese te,
Obori te padom smelim!

Zaleti se, da te slomi,
Zahuka se, da te skrši,
Zagrli te, pa te stomi,
Poljubi te – pa te svrši!

Taka tuga srce vida,
U večiti mir ga smešta,
Taka tuga nije tuga,
Nije silna, nije vešta.

To je tuga što te digne
Pak te u svom krilu njija,
Svaki dan ti srce rani,
A ranu ti još previja!

Što te ljubi, što te pazi,
Oko tebe brižno leti,
Otruje te, Bože sveti,
Al` ti ne da još umreti!

A kad zaspiš, ona šapće:
“Spavaj, spavaj, žrtvo moja,
Odmori se na mom krilu,
Čuva tebe tuga tvoja!”

A kad svane zora bela,
Klikće kao soko sivi,
Ona ti se prva javi:
“Dobro jutro, još smo živi!”

Od jeseni do jeseni,
Od proleće do proleća,
Od dan na dan biva jača,
Od časa do čas biva veća.

Što te krepi ako kloneš,
Što te digne ako padneš,
Što ti ne da da potoneš,
Što te čeka da odahneš.

Kad ti srce ledom sledi,
Zadahne te, da se zgrevaš,
Kad ti suze sve iscedi,
Nagoni te da joj pevaš.

Učini se ko da spava,
Ko da nije više tuga,
Pa ti kane zaborava,
A posle se tome ruga.

Kad pomisliš sišo s uma,
Razbere te u zlo doba,
Pa se smeši pa te teši:
“ `Vako ćemo sve do groba!”
J.J.Zmaj
 
OSAM IZGUBLJENIH STIHOVA

PRVI JE O TEBI, ali nedorečen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovde. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Z. Golob
tumblr_lzk5qjd0E71ro55a1o1_500.gif
 
Gledao sam kako promicu zene…
Sadasnje
I buduce…
Pejzazi,
I telegrafski stubovi,
Vidio sam kako se bezglasno
Smjenjuju noc
I dan.
Iskocicu na nekoj stanici
Lud od tih promjena boje
I linijaI javicu ti
Da sam te na petstotom kilometru ljubavi
Volio jednako kao na prvom…

I.K.Sarajlic
tumblr_lpx1hqBAbW1qlq2voo1_500.jpg
 
Hteo bih da bežim
Da nestanem i da sam sebe tražim.
Idem stopama tvojim
I za trepavicama tragova tvojih kroz vazduh.

Marin Sorescu - Tragovi

http://3.***************/_taPC-1l2iog/SfSt28W9x-I/AAAAAAAB2Xw/jRCPrwleneo/s400/creative+pictures+flickzzz.com+004-759427.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top