Tuga....kada naidje.....

....I onda me dodirne tuga, ona tuđa. Ja se stvarno trudim da mi se to ne događa, jer ne umem da žalim površno, kao što ne umem da volim površno, kao što retko šta u životu radim površno, i sve mi to kida delove mene, srca, čega god, a što sam stariji, sve teže se regenerišem. Čuvam se, ali ne mogu baš uvek......I onda razmišljam o tugama, koliko ih samo ima među nama, ali ih ili ne primećujemo,ili se pravimo da ih ne primećujemo, naš organizam se verovatno sam brani od njih da ne bi potonuo, da ne bi nestao u reci tuge...i pitam se kako ljudi polude? Možda ih u jednom trenutku, kad postanu neotporni na šaputanje talasa u reci koja protiče pored njih, jednostavno odvuče u svoj vir iz koga se ne mogu iščupati više nikada...i onda celog života budu osuđeni da slušaju šaputanja onih kojih nema, koji neće šetati pod ovim Suncem...nikad više...."

 
Poslednja izmena:

Voleo sam Vas; i ljubav jos, mozda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine vise,
Ja necu da Vas rastuzujem njom.

Voleo sam Vas nemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Voleo sam Vas iskreno i nezno,
Voleo Vas tako drugi, dao Bog

Voleo sam Vas -A.S.Puskin
 
Od koje se tuge covek razboli
kad ima sve
a nema trenutak?
Kad ima zamak
a nema svoj kutak?
Kad se zavrse svi ratovi
a on i dalje
nema svoj mir?
Kad ostane bez daha
dok salje poruke u svemir?
Od koje tuge?..
tumblr_lu7mizgyb81qd3lzuo1_500.jpg
 
ДУЛЕ Р. ПАУНОВИЋ - ЈУТРО ЋЕ РЕЋИ

Ако ме желиш, склопи очи дубоке и снене
и дођи, ова ноћ ће довољно дуго да потраје,
довољно да Твоја душа у самоћи не вене
убудуће, док трептаве звезде на небу сјаје.

Дођи чекам те, дођи за Тебе имам један сан,
одавно сам га снио, за кога – то нисам знао.
Ослушни тишину таме када прође овај дан:
рећи ће ти шта сам за Тебе од ноћи украо.

А ако не можеш доћи, ослушни дубину ноћи:
шапат ћеш чути, устрептало тело ће ти пећи
дах дубине и осетићеш моје љубави моћи.

Шта се збило нећеш знати, јутро ће ти рећи:
у твом сну сам био, љубио те... сањала си мене,
сањала си младост и најлепше успомене.
 
Poslednja izmena:
Kamo sreće da te ne volim - šapnula je u pod. Pa šta ti je onda? Tužna sam. Ne mogu ti reći koliko sam tužna. Zbog čega? Slegnula je ramenima, jedva se pokrenuvši, zaista tužna, zaista nesrećna. Ništa joj se nije desilo, rekla bi mi, sigurno. Kako onda može biti tužna nizašto, zbog sjećanja, možda, zbog prošlosti, zbog nesigurnog trena, zbog neke misli bez krila? Razumijem tugu zbog onog što jest i što može biti. Ali, eto, nismo svi isti, i moraću se, izgleda, navikavati na tugu bez razloga, s razlogom koji se ne vidi, zbog misli koja luta svojim unutrašnjim prostorima, zamorena svejedno čime, tužna svejedno zbog čega.
 
Ne žalim, ne zovem, ne plačem.
Sve će proći ko s belih jabuka pra.
I venenja zlatom obuhvačen
mlad nikad više neću biti ja.
Ti sada nećeš tako dalje tući,
srce, dirnuto zimom tom.
Niti ću bosonog ikad ući
u brezovinu ko u sanjan dom.
Duh skitanja, sve redje, sve redje
oživljava usta mojih žar.
Iščezlo je svežine one predje,
osećanja i pogleda čar.
Skupljim sam se prohtevima dao.
Živote moj, šta se s tobom zbi.
Ko na ridjanu da sam projahao
U proleću davnom da'l si ti?
Svi smo prolazni u životu ovom.
S klenova lista tiho bije med.
Primi i ti sa nežnim blagoslovom
svemu što cvalo da je mreti red.

Sergej Jesenjin
sad_TearBoyL.jpg
 
http://2.***************/_9ezc902SpBY/SDvDd8Q5hMI/AAAAAAAAA2o/kWTqvJNZq6M/s320/Waiting_For_Love_3_1600_preview.jpg
Tužne su tvoje pronicljive oči. Ispituju dušu moju kao mesec kada bi hteo da pronikne more.
Razgolitio sam svoj život pred očima tvojim od kraja do kraja, i ništa nisam sakrio ni zadržao. Zato me ne poznaješ.
Da je dragi kamen, mogao bih ga razbiti u stotinu zrnaca i nanizati ogrlicu tebi oko vrata.
Da je cvet, svež i malen i sladak, otkinuo bih ga sa peteljke i udenuo tebi u kosu.
Ali to je srce moje, dragana. Gde su obale njegove, a gde njegovo dno?
Ne poznaješ međe toga kraljevstva i ipak si njegova kraljica.
Da je samo trenutak radosti, on bi procvetao u laki osmejak, i ti bi ga mogla videti i čitati u trenutku.
Da je samo bol, on bi se rastopio u sjajne suze, u kojima bi se ogledala njegova najdublja tajna, tajna bez reči.
Ali to je ljubav, dragana moja.
Njena radost i bol bez granica, beskrajne su njene želje i njeno bogatstvo.
Ona ti je bliska kao život, pa ipak je ne možeš nikada potpuno poznati.
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.
* * * * * *
Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!
Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!
Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!
Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.
Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.
Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!

Tagore - Gradinar
 
"Moje srce je nepristupacno ostrvo u beskrajnom okeanu tuge.Nepristupacno za radost.Da li je svako srce-nepristupacno ostrvo?Recite vi sto srce imate!Znate li cime su sve opkoljena vasa srca?Moje-sve samim okeanskim ponorima i bezdanima.I stalno se davi u njima.Nikako da se izvuce iz njih.da izadje iz njih.Sve cega se dohvati meko je kao voda.Zato su oci zamagljene od suza,a srce razriveno od uzdaha.Bolne su mi zenice,jer su mnoge ponoci zanocile u njima."
 
Šta je tuga...

Autor bealiever


Tuga je nešto
što steže grudi
dok suza obraz kvasi,
tuga je kiša u duši,
tuga se nikada ne gasi...
Tuga je kada
ulicom šetaš
a fali ti u ruci
ruka neka,
Tuga je i
kada obraz usamljeni
poljubac čeka.
Ne dati tuzi
da dopre do srca
nemoć je
čoveka u biti,
tuga je nešto
što uvek kuca
i što će uvek
tu biti.


tuga-i-bol.jpg
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top