tudje dete-da li reagovati i kako

[S_K_V_O]

greskom sam citirala tebe umesto georga, ispravicu gresku odmah...
mislim da je normalno da dete uzrasta 9-10 godina uci skolu, cita, ima neke obaveze primerene svom uzrastu, igra se, druzi, zivi svoje detinjstvo...umesto da vozi traktor i odrzava citavo domacinstvo...

bas zanimljiva prica november...

 

[moje srce]

@novembar - divna ti je prica... posmatrano u duzem toku vremena, sve one izgledaju tako nekako...

 

[november child]

..meni je ovo bila veoma lichna i stresna pricha..
..pre nego shto sam postala mama, imala sam
relativno malo kontakata sa tudjom decom..
..ako izuzmeno to shto mi je najmladji brat 11 godina mladji,
skoro nikakvih..
..izabrala sam nekoliko scena koje opisuju moj stav prema tom
klincu koji se, inache, danas nasmeje od uva do uva i uvek me
pozdravi kada ga sretnem..
..prvi instikt je delovati na dete, objasniti, pomoci mu..
..zatim uloziti vishe i reshavati tudje probleme..
..ali stvarno mislim da je u najboljem detetovom interesu
skrenuti paznju roditeljima..ovako ili onako..da se pokrenu..

..mozemo mi i ignorisati, i osudjivati prevrcuci ochima, i sklanjati svoju
decu (ili stvari po kuci) dok ne prodje elementarna nepogoda
ali tako ne pomazemo tom detetu nego sebi...

..chak iako je tom klincu jedino mesto gde "vezba" social skills
postao taj parkic, mislim da mu je to znachilo vishe nego bilo shta
shto mu je mama pruzila do tada..

 

[moje srce]

meni je divan zapravo tvoj trud i upornost (cela prica traje godinama), skroz aktivan stav prema tom detetu... mislim da bi vecina ljudi odustala.

 

[november child]

..nisam mogla...
..to nam je jedini parkic u okolini..

 

[november child]

..a i te reakcije su bile sasvim trenutne i instiktivne..
..ja to danas, ovako matora , analiziram..pa filozofiram na temu...

 

[taote]

..meni je ovo bila veoma lichna i stresna pricha..
..pre nego shto sam postala mama, imala sam
relativno malo kontakata sa tudjom decom..
..ako izuzmeno to shto mi je najmladji brat 11 godina mladji,
skoro nikakvih..
..izabrala sam nekoliko scena koje opisuju moj stav prema tom
klincu koji se, inache, danas nasmeje od uva do uva i uvek me
pozdravi kada ga sretnem..
..prvi instikt je delovati na dete, objasniti, pomoci mu..
..zatim uloziti vishe i reshavati tudje probleme..
..ali stvarno mislim da je u najboljem detetovom interesu
skrenuti paznju roditeljima..ovako ili onako..da se pokrenu..

..mozemo mi i ignorisati, i osudjivati prevrcuci ochima, i sklanjati svoju
decu (ili stvari po kuci) dok ne prodje elementarna nepogoda
ali tako ne pomazemo tom detetu nego sebi...

..chak iako je tom klincu jedino mesto gde "vezba" social skills
postao taj parkic, mislim da mu je to znachilo vishe nego bilo shta
shto mu je mama pruzila do tada..

Divna ti je priča, mnogo govori i o tebi (pozitivno).
Povodom konstatacije da roditeljima treba skrenuti pažnju na ponašanje njihove dece, i to se slažem
Jedino je velika nezgoda kada ti je taj neko u muževljevoj familiji, i niko ne reaguje osim tebe, pa budeš okrivljena (samo ti ili i tvoj muž, ako te podrži) za netrpeljivost ili prema "jadnom detetu" ili prema njegovim roditeljima. (ovo povodom one devojčice od 11 godina iz ranijeg posta, koja je neviđeno nepodnošljiva)

 

[TT-bibac]

U detetovom je pre svega interesu, da se skrene paznja roditelju ako je dete nepodnosljivo, a i tom detetu ako treba.
Pa i po cenu da budes neshvacen u familiji, nikad me to da li cu biti popularna ili ne, nije odvracalo od toga da sprovedem ono sto mislim da je ispravno. ( u 'ebo te, ja sad ko Djindjic pokojni.... 'nije popularno al se mora' )

 

[Andjelka777]

@ November child

jako lepa prica, mada mi je tog deteta nekako zao. Super ako je uspeo da se iscupa i izdigne iz svega, ko zna sta je jadan gledao u kuci celo detinjstvo ako su se oni tako ponasali pred svima, u parku
A tebi svaka cast za strpljenje