Тржиште капитала и тржиште рада су глупост која не треба да постоји

Родитељ Три

Primećen član
Poruka
736
Тржиште капитала је директно повезано са тржиштем рада.


Власништво субјекта над субјектом се зове ропство.

Капитал је цена предузећа које има власника, цена робовског предузећа.

Где нема ропства нема капитала, па нема ни тржишта капитала.


Тамо где је забрањено власништво субјекта над субјектом,
односно где је забрањено ропство,
предузећа немају власника, слободна су.

Ту дакле нема ни тржишта рада, јер на тржишту није појединац него група односно слободно предузеће.

Улазак у слободно предузеће није исто што и улазак у робовско предузеће.
Јер радник у слободном предузећу није само продавац рада на тржишту рада,
него синергетски део предузећа које нема власника, које је слободно.

Тако да тржиште рада неће постојати на онај начин на који постоји у ропству.


Закључак:
тржиште капитала и тржиште рада су две стране исте медаље
и глупост која не треба да постоји,
јер ропство мора бити забрањено!
 
Тржиште капитала је директно повезано са тржиштем рада.


Власништво субјекта над субјектом се зове ропство.

Капитал је цена предузећа које има власника, цена робовског предузећа.

Где нема ропства нема капитала, па нема ни тржишта капитала.


Тамо где је забрањено власништво субјекта над субјектом,
односно где је забрањено ропство,
предузећа немају власника, слободна су.

Ту дакле нема ни тржишта рада, јер на тржишту није појединац него група односно слободно предузеће.

Улазак у слободно предузеће није исто што и улазак у робовско предузеће.
Јер радник у слободном предузећу није само продавац рада на тржишту рада,
него синергетски део предузећа које нема власника, које је слободно.

Тако да тржиште рада неће постојати на онај начин на који постоји у ропству.


Закључак:
тржиште капитала и тржиште рада су две стране исте медаље
и глупост која не треба да постоји,
јер ропство мора бити забрањено!

Samo jedno javno priznanje da robovlasnistvo nikad nije prestalo da postoji.
 
Da je svet slobodan radnim satima bi se sve kupovalo - svi bi radili ` imali potvrdu o radnim satima - koliko rade toliko mogu da kupe.

Kraljevi kraljice milioneri bilioneri povlasceni sa parama ne bi postojali - sve njihovo bi bilo javno vlasnistvo dok bi se ono sto neko ima sticalo radnim satima.

Al' zivimo u drugacijem svetu.

Par kompanija su vlasnistvo svih na svetu - industrija unistava ponistava planetu uz obicne osobe na njoj.
 
Samo jedno javno priznanje da robovlasnistvo nikad nije prestalo da postoji.
Ропство је власништво субјекта над субјектом.
Постоје две врсте субјеката: појединац(физичко лице) и организација(правно лице).

Зато постоје и два облика ропства, које Американци зову:
- black slavery (власништво над појединцем)
- wage slavery (власништво над организацијом)
 
Marks vrišti iz tebe .. u slobodnim društvima ne postoji vlasništvo nad radnicima ..Radnik je usko povezan sa produktivnoscu tj profitom i u mnogo slučaja je vlasnik taj koji deli vekiji deo svog profita samo da bi ga zadržao a konkurecija nudi više da bi ga otela i tako nestaju robovi. U tim društvima u mnogo slučajeva konkurrcija dolazi bas od tih radnika koji su upoznali ceo proces a stekli potrebko znaje kroz godine rada ..Novac tu u mnogo slučajeva ne predstavlja problem
 
Da je svet slobodan radnim satima bi se sve kupovalo - svi bi radili ` imali potvrdu o radnim satima - koliko rade toliko mogu da kupe.

Kraljevi kraljice milioneri bilioneri povlasceni sa parama ne bi postojali - sve njihovo bi bilo javno vlasnistvo dok bi se ono sto neko ima sticalo radnim satima.

Al' zivimo u drugacijem svetu.

Par kompanija su vlasnistvo svih na svetu - industrija unistava ponistava planetu uz obicne osobe na njoj.
A ono sat rada zubara bi bio vrijedan koliko Sati rada prodavca karti? Ili ne bi? Ako ne bi , koji bi bio motiv sa neko radi tezak, slozen itd posao?
 

Back
Top