Trebalo je ziveti.

[gost 292874]

To ću spoznati kada budem baka.

da
a sada ovako govoreci, kako se i osloboditi tog, bukvalno receno..straha od zivota? kako se pustiti, to je kao da se dobrovoljno pustas bolu, jer kad-tad nesto ce se ruzno desitii patices i reci ces sebi 'to je zato sto sam ovako..a nije trebalo'', i znam da bez patnje ne bismo mogli da prepoznamo srecu i da ne mozes izbeci bol u zivotu, ali to nije fer, a i zasto ne bismo mogli?
nije mi ni bitno ako ne prepoznam srecu, bitno je da je osecam.. kad bismo mogli da izbegnemo sve tuzne dogadjaje, sve ruzno
i ne bi bilo nimalo monotono, ne moze mi dosaditi sreca, samo kada bismo mogli da prodjemo bez toga, bez ruznog, bez boli, bez tuge

 

[Lollol]

Bojao sam se, i bojim se, povreda, gubitka kontrole, gubitka ljudi koje me okruzuju, njihove psihicke i emotivne podrske.
Nekako mi se cini da kroz zivot treba voditi se onim, "sto te ne ubije, cini ti jacim", i biti mazohosta u neku ruku, a ne igrati uvek na sigurno.

 

[ublehas]

Zivim onako kako zelim, nemam nikakva ogranicenja. Sam sam sve ovo izabrao. Nikakav strah me ne sputava da zivim drugacije, u nekoj mjeri mozda lijenost ali opet to je zato sto ne volim da se pomucim sto me opet vraca na to da mi je ovako ljepse.

 

[Nez]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić (naravno))

Lako je bilo Andricu to da kaze, kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje), ali recimo da ste vi napisali ovu recenicu, na cega bi se ona (konkretnije) odnosila?

Na sve šta je stalo u život čoveka koji je 1972. godište. Nije lako bilo živeti od punoletstva do danas. Puno se toga velikog i zlog izdešavalo mojoj generaciji u vreme kad joj je trebalo biti najlepše. Pitanje je možemo li sada kad smo ušli u 5.deceniju života nadokniditi bar deo uništene mladosti. Opet je kriza i ne nazire se bolje vreme. Ili da ukrademo od života koliko se još da ukrasti. U nadi da će biti bolje. Jer ne zavisi sve od subjektivnog stava prema životu i teškog rada kako je to u zemljama koje ja nazivam normalnim. Ima nešto i u objektivnim faktorima koje uslovljava zemlja u kojoj živimo i Balkan, prokleta avlija Evrope. Pokojni premijer Zoran Đinđić je u jednom obraćanju izrekao pitanje "Kada je to u Srbiji bilo dobro" i nabrojao hronološki nakon toga periode kroz istoriju.

Da, trebalo je živjeti, a mora se i dalje.

 

[Jennifer Jennin]

Koliko je bilo u životu stvari kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti. Ivo Andrić (naravno))

Lako je bilo Andricu to da kaze, kada je njegova svest o zivljenju bila daleko iznad nase (danasnje), ali recimo da ste vi napisali ovu recenicu, na cega bi se ona (konkretnije) odnosila?

Zamišljam starca icu) na smiraju dana (života) kako ovo kaže i pomislim: toliko toga je to biće htjelo, al se nije usudilo
TUŽNO