Bojala sam se povreda. Emotivnih. Onih koje proističu iz reči, kada te nešto tako "zavari", da ne možeš ustati...Bojala sam se, da ću se bojati. Svega. Ničega. Svečega. Nekoga. I na kraju, kada pogledaš iza sebe, ionako te uvek strefi ono čega se najviše bojiš. Jer ono šta mora da bude - naprosto, mora. I bojala sam se ad to doći će. došlo je, prošlo je, i ja i dalje bojala sma se. Da opet mi se ne ponovi sve. A, trebalo je živeti. Da. I onda sam shvatila...gledala sam bukvalno levo. Desno. I mogu ovako i mogu onako. Levo - da me sve pojede, uništi i satre, jer se bojim. Gledam desno - izbeći ću. Gurnuću pod tepih. Čisto zavaravanje, ne bih mogla da izbegnem ni da sam htela. I reših da idem...levo. Jer želim da "živim". Iako unapred znala sam, da "umreću". Jer je neravnopravna borba bila, svejedno, odlučila sma se za ..."levo". I ako uspem, dala sam sebi reč, da neću se više bojati. "Umrla" sam, jedan deo mene jeste nepovratno je umirao, da bi drugi nastavio, da "živi" . Izašla sam bolesnija fizički, duhovno jača i paradoks, lepša. Dobila sma jasniju vizuu svega. Bojala sam se onoga čega sma se najviše bojala...da neću biti jaka, u čemu smatram da sma jaka, i da ću biti nenormalno slaba, u čemu znam da sma slaba. Odnosno, da neći biti baš u tome, toooooooooooliko slaba. I čega sma se bojala, ja sma odlučila da više en bojim se. Zato sve i moralo dogoditi, jer strah se "pobija" samo onim šta strah izaziva. I ja znam, šta jeste bio iskonski strah i koren straha tog. da nešto neću izdržati, kada pogledam duboko u sebe. I nisam. Istina. I to samo zato, jer znam, koliko mi je vredelo. I strah u kostima jeste ostao, ali onda je glavica okrenuta na "desno" i jedan novi život je počeo. Siže: odnosilo bi se na ono šta sam bila nekada, a šta sam sada. Šta sam volela beskrajno tada, i šta više neću nikada. Odnosilo bi se na moje zdravlje....tako "jeftino" upropašteno i tako "naivno" ske*ano. Odnosilo bi se na moje principe, što su me preterano i "skupo" stajali. Odnosilo bi se an to...da je živeti u strahu - živeti polovično. I da tek kada pogledaš u oči strahu straha svog, dolazi "spasenje" .
♥
