Treba mi svet otvoren za poglede

[Neprilagođena]

https://www.gloria.rs/zvezde/price/...i-milan-mladenovic-bi-danas-napunio-60-godina


U Beogradu, 5. novembra 1994. godine, preminuo je Milan Mladenović, "dečak iz vode",
legendarni beogradski i jugoslovenski muzičar i pesnik, frontmen kultnog sastava "EKV".

"Moje pesme - to sam ja. One su odraz mojih životnih shvatanja i stremljenja.
Motive za njih nalazim u realnim životnim surovostima, a tek ponekad dozvolim imaginarnim snovima da prošetaju kroz neki stih.
I to činim samo da se imaginacija nazire, kao kroz maglu. Svako od nas ima svoju priču, koju prezentuje na način koji mu odgovara.
To radim i ja. Pri tome koristim jedinu mogućnost koja mi je dostupna, a to je muzika! Tako uspevam da zadovoljim svoj ego.
Jer, ja ne mogu da pevam o vanzemaljskoj ljubavi, ako me bukvalno guše i razdiru ovozemaljski jadi!",
reči su Milana Mladenovića.

Pesnik ljubavi, bola i istine, nemilosrdne kao grad i vreme u kojem je živeo,
ubrzo je postao glas jedne generacije koja u vihoru političkih previranja i nemaštine
traži svoje pravo na ljubav i slobodu.

– Moja muzika je crna onoliko koliko su i dešavanja oko nas “tamna”.
Ako pogledaš našu političku i ekonomsku situaciju, nećeš videti nijedan jedini zračak sunca.
U takvim okolnostima, ja ne mogu da pevam veselice i poskočice, jer to nije u skladu sa mojom ličnošću.
Ako će nekome biti lakše, onda neka moju muziku klasifikuje kao tamnoljubičastu-

EKV je ukupno izdao sedam studijskih albuma "Katarina II" (1984), "Ekatarina Velika" (1985), "S' vetrom uz lice" (1986), "Ljubav" (1987), "Samo par godina za nas" (1989), "Dum dum" (1991), "Neko nas posmatra" (1993), kao i tri živa albuma. Najpoznatije pesme EKV-a su "Oči boje meda", "Tattoo", "Modro i zeleno", "Budi sam na ulici", "Kao da je bilo nekad", "Ti si sav moj bol", "Novac u rukama", "Zemlja", "Pored mene", "Ljubav", "7 dana", "Ljudi iz gradova", "Krug" i "Par godina za nas", za koju je Mladenović u jednom intervjuu izjavio da je najbolja pesma koju je "Ekatarina Velika" napravila.


"Treba mi svet, otvoren za poglede, otvoren za trčanje.
I treba mi soba da primi pet hiljada ljudi, sa dignutim čašama, sa dignutim čašama"

 

[Neprilagođena]

"I kada mislim da je svega mi dosta, kad krenem da se hvatam za zemlju
opet osećam glad. Glad mi otima dodir, glad mi uzima dušu"

Neobjavljene pesme Milana Mladenovića


"Ovaj krug sam smislio, ovaj krug sam stvorio.
Ovaj krug sam razbio, u vetar rasuo. Vetar misli, vetar zna, sve što znamo ti i ja.
On me voli, on me nosi, on me razbija"

"Ja sam oduvek spavao, s' tvojim imenom na usnama.
Ti si oduvek spavala, s' mojim imenom na usnama.
I kud' god krenem, tvoja je ruka u mojoj ruci.
I kada želim nešto da kažem, ja kažem mi! Ljubav.."

"Ovo je zemlja za nas, ovo je zemlja za sve naše ljude.
Ovo je kuća za nas, ovo je kuća za svu našu decu.
Pogledaj me, pogledaj me očima deteta"

.

- Rekao bih da je Milan bio čovek kome je pošlo za rukom nešto što je i u svetu veoma retko,
a u zemlji u kojoj smo živeli i živimo nije uspelo nikom drugom:
da ne odstupajući ni najmanje od sopstvenih ljudskih i umetničkih kriterijuma okupi oko sebe zapanjujuće veliki broj ljudi
koji su ga poštovali, verovali mu i voleli ga. Nijednog od tih ljudi ni u jednom trenutku nije izneverio.
Sve što je radio nema, naravno, podjednaku vrednost - to je slučaj i sa bilo kojim drugim stvaraocem -
ali njegova kreativna nepotkupljivost ne može biti dovedena u pitanje.
Takav odnos stvarnog kvaliteta i konkretne popularnosti kod nas nije zabeležen ni pre ni posle njega -
- napisao je muzički kritičar Aleksandar Žikić u knjizi "Mesto u mećavi - priča o Milanu Mladenoviću".

- Za kraj bih rekao samo da mi ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine
protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol,
i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine -
reči su kojima je završena njegova monografija "Dečak iz vode" .

 

[Neprilagođena]

Budi sam na ulici

Pitaš me … hiljadu godina
otvori vrata,
otkopčaj me…
Treba mi svet
Otvoren za poglede
Otvoren za trčanje…

I treba mi soba,
Da primi pet hiljada ljudi
Sa dignutim čašama,
Sa dignutim čašama…

I lomi se kristal,
Svetlucaju staklene iskre
Pod našim nogama…
Kao potpuni stranci,
Sa staklom u očima,
Sa staklom u grudima,
Na licima!

Budi sam, na ulici, budi sam…
Budi sam, na ulici, budi sam…

Ti si sav moj bol

Razmičes zavese,
Gledaš obećani grad
Svetla se pale
I tinja želja u tebi
Još uvek ti đavoli vire
Iz rukava
I svaki nokat krije
Otrov ljubavi
Ti si sav moj bol

Ispituješ zaborav,
Obaraš alibi,
I biras ulogu kao
Haljinu za veče
U prolazu me dotakne miris noći,
I kaže:
Probudi se, pokreni se,
Probudi se, pokreni se
Ti si sav moj bol

 

[Neprilagođena]

I kao da je bilo nekad,
I kao da je bilo tu
Pod velikim svetlim suncem,
Pod velikim svetlim svodom
Ručali smo meso,
Glodali smo kosti dobrih životinja
Mi imamo snage,
Mi imamo snage za još dan
Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan

Prolaze brodovi,
Trube u čast, zvone na uzbunu
Deca uče da plaču,
Deca uče da poznaju svoj glas
U toplim jaslama,
U hladu bora, pod zidom čempresa
Mi menjamo našu noć,
Za neki tuđi dan, za neki tuđi dan
Mi menjamo dan za noć,
Mi menjamo noć za dan
(Kao da je bilo nekad)

Kao da je bilo nekad (2008)





Zid

Poljubi prvo one nesrecćne
Pa onda smiri one nemirne
Lutkama sašij male haljine
I lovcima zategni lukove
Pronadji me, pronadji me
U sobi gde umire dan
U mojim hladnim kišnim sobama
Na zidu crtež crnog crnila
To je zid, to je zid

Iz crnog, mrtvog, praznog mrtvila
Pronadji me, pronadji me
U sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rodjen sasvim sam
Rodjen sasvim sam

Pomiri pse I mačke rečima
Nahrani glad u svojim očima
Dodirni dlanom nedodirljive
I spasi nas neuhvatljive
Pronadji me, pronadji me
U sobi gde umire dan
Zajaši vetar prema brdima
U brdu kamen, sol u nedrima
To je zid, to je zid

Mrzim senke naših godina
Pronadji me, pronadji me
U sobi gde umire dan
Mi smo slobodni, mi smo slobodni
Ja sam rodjen sasvim sam
Rodjen sasvim sam

 

[Black_star]

Pesma Zid je definicija ljubavi..
I Zikic je ubo po sred srede opisavsi ga!

 

[Araon]

Iskreno, slušajući o tom čoveku nikada nisam u potpunosti razumeo šta je taj čovek bio, ko je bio i iz kog razloga je imao toliko ljubitelja njegovog lika i dela.

Nisam živeo u njegovom vremenu, nisam slušao tu vrstu muzike i to nikad nisam mogao da shvatim, pa bih voleo da mi neko od njegovih ljubitelja to malo bliže pojasni. Hvala unapred.

Inače, npr, svedok sam Caneta iz Partibrejkersa, jasno mi je zašto je taj čovek neka institucija za sebe, ali mi nikad nije bilo jasno zašto M.M i zašto EKV?

 

[Neprilagođena]

Iskreno, slušajući o tom čoveku nikada nisam u potpunosti razumeo šta je taj čovek bio, ko je bio i iz kog razloga je imao toliko ljubitelja njegovog lika i dela.

Nisam živeo u njegovom vremenu, nisam slušao tu vrstu muzike i to nikad nisam mogao da shvatim, pa bih voleo da mi neko od njegovih ljubitelja to malo bliže pojasni. Hvala unapred.

Inače, npr, svedok sam Caneta iz Partibrejkersa, jasno mi je zašto je taj čovek neka institucija za sebe, ali mi nikad nije bilo jasno zašto M.M i zašto EKV?

Govorim za sebe:
Nema tu institucije , kulta , slepog obožavanja.
Vodim se onim što mi se sviđa, prija mi , uvlači mi se pod kožu.
A EKV i Milan mi jesu pod kožom.Zbog svoje muzike i zvbog jakih tekstova
U kojima se ja često pronalazim.
Ni ja nisam živela u njegovom vremenu .
Ali i u ovom vremenu , kada njih više nema fizički , mogu da ih slušam.
Jer reči i muzika ostaju .To ne umire.

 

[Araon]

Govorim za sebe:
Nema tu institucije , kulta , slepog obožavanja.
Vodim se onim što mi se sviđa, prija mi , uvlači mi se pod kožu.
A EKV i Milan mi jesu pod kožom.Zbog svoje muzike i zvbog jakih tekstova
U kojima se ja često pronalazim.
Ni ja nisam živela u njegovom vremenu .
Ali i u ovom vremenu , kada njih više nema fizički , mogu da ih slušam.
Jer reči i muzika ostaju .To ne umire.

Rekao sam za Caneta da je institucija jer se izdvojio iz mase i kad bilo ko čuje Caneta znaš da je Cane, ne u smislu idola ili kulta.

Pitao sam jer nisam nikada mogao sebe pronaći u bilo kojoj pesmi, pa me zanima koji je to tekst, koji deo teksta koji tebe pomera?

 

[Neprilagođena]

Rekao sam za Caneta da je institucija jer se izdvojio iz mase i kad bilo ko čuje Caneta znaš da je Cane, ne u smislu idola ili kulta.

Pitao sam jer nisam nikada mogao sebe pronaći u bilo kojoj pesmi, pa me zanima koji je to tekst, koji deo teksta koji tebe pomera?

Većina tekstova...Teško mi je da izdvojim.

Recimo:

Moj prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slusamo vesti sto su upravo stigle
kazu da imamo
jos samo par godina za nas
imali smo igracke i ziveli smo sve
sve one igre na srecu
one igre za ljude
sto je smislio neko
pre samo par godina za nas
----------------------------------------------------------------
zivimo u pricanju, branimo se, hodamo i slavimo
neke bezvezne stvari
neke bezvezne price
sto je smislio neko
u samo par godina za nas
nisu dovoljne reci, samo obicne reci
da me vrate u zivot
-----------------------------------------------------------
raste kao nada, kao more, kao govor
kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
kao zelja medu nama
raste kao bol
i grize sve pred nasim ocima
-----------------------------------------------------------------

 

[Neprilagođena]

Ili pesma Zabranjujem:

"Zabranjujem
Sve one zamke vase podlosti
Zabranjujem
Da dodir zavisti i bolesti bude kraj
Ovo ne sme biti kraj.."

 

[Neprilagođena]

Srce


Nije dotaklo nista što bi moglo da boli
njene ruke su bele kao led
njene misli su čiste, ona misli da voli
ona veruje

Neće doci na jesen kada opada lišće
neće doći u zimu kad je sneg
nije imala razlog, nije imala kada
da ostane kraj mene
da li da verujem u to

Nisam rekao ništa
što bi moglo da znači
nisam našao onu pravu reč
koja može da veže, koja može da boli
kojoj verujem.

 

[Neprilagođena]

Samo par godina za nas


Prijatelj i ja sedimo na klupi
gledamo zvezde
slusamo vesti sto su upravo stigle
kazu da imamo
jos samo par godina za nas

Imali smo igracke i ziveli smo sve
sve one igre na srecu
one igre za ljude
sto je smislio neko
pre samo par godina za nas

Da li znas kako zelim da te nadjem
da li znam sta treba da znam
voli me kako nikad nisi volela

Zivimo i pricamo,
branimo se, hodamo
i slavimo neke bezvezne stvari
neke bezvezne price
sto je smislio neko
u samo par godina za nas

Nisu dovoljne reci,
samo obicne reci
da me vrate u zivot
nije dovoljan dodir
ni da znam da te imam
jos samo par godina za nas


Raste kao nada
kao more, kao govor,
kao pokret kao zora,
kao dete, kao krv
kao zelja medju nama,
raste kao bol
i grize sve pred nasim ocima

Voli me onako kako nikad nisi volela

 

[Baudrillard]

Milan Mladenović bio glavni glumac u jednom filmu​

Muzika legendarnog Milana Mladenovića govori mnogo o njemu, a da li ste znali da je u jednom filmu imao i glavnu ulogu uz Sonju Savić.

Reč je o filmu Milana Živkovića "Crna Marija" snimljenom 1986. godine koji se bavi sudbinom rok grupe koja je ostala bez frontmena.
Možda nije jedan od najpopularnijih jugoslovenskih filmova, ali je ostao upamćen po dobroj muzici. A radili su je upravo Mladenović i Srđan Jul.
Milan Mladenović je tumačio i glavnu ulogu uz Sonju Savić, Milana Gutovića, Baneta Vidakovića, Branislava Lečića, Vlastu Velisavljevića...

Pesma koja je obeležila ovaj film, nosi naziv "Mesec je plovio", a u filmu je izvodi Sonja Savić odnosno umesto Sonje otpevala je Snezana Jandrlić, nekadašnja pevačica grupe Suncokret, koju pamtimo po pesmi Prvi sneg (Dolazi zima).
U filmu poznata rok grupa posle smrti svog vođe zapada u kreativnu i finansijsku krizu iz koje jedino može da ih izvuče nova hit ploča.

U vremenskom škripcu, bez stvaralačke inspiracije, okreću se jedan protiv drugog. Kroz sukobe, uzajamna optuživanja i preispitivanja, grupa uspeva da stekne novi identitet.

Nameće se novi vođa koji snagom autorske ličnosti uspeva da ih izvuče iz teškoća. Na velikom dobrotvornom koncertu grupa doživljava veliki uspeh i preporođena, kreće u novi život.

direktno.rs

 

[Neprilagođena]

Ovo je noć koja kupa se u svetlu
Na podlozi tamnoj blistaju nase oči
Ovo je noc koja mirise na istinu
Kada kazem kako sam bio naivan
Zabranjujem
Sve one zamke vase podlosti
Zabranjujem
Da dodir zavisti i bolesti bude kraj
Ovo ne sme biti kraj
Ovo ne sme biti kraj
Cuje se zvuk koji podseca na huk
Iz dubine suma
Rusi se stablo po stablo
Po stablo, po stablo
Umire zid od placa
Umire sam, umire bestija

(Zabranjujem)

 

[bmaxa]

meni je on najjaci u sarlu

 

[Neprilagođena]

Neobjavljene pesme

 

[Neprilagođena]

Ona mi je rekla


Ona mi je rekla gde se skrivaš
želela bi da me opet vidi
ona mi je rekla, ja te vidim
ali za me više ne postojiš

Ona mi je rekla, zašto ćutiš"
a želeo bih nešo da joj kažem
ona mi je rekla, mičeš usne
ali ipak ne čujem ni glasa

ona mi je rekla
tebe nema
nikad nisi bio stvaran...

ona mi je rekla, vrlo čudno
u tom pesku ja ne ostavljam traga
ona mi je rekla, da li sanjam
njene ruke prolaze kroz mene
ona mi je rekla
tebe nema
nikad nisi bio stvaran...

 

[Neprilagođena]

http://www.prometej.ba/clanak/kultura/pop-poezija/ekv-ova-lirika-slutnje-4003

Pjesme EKV-a su bile jedne od rijetkih koje nisu narativne i, u poplavi narativnih pjesama, bile su izvan horizonta očekivanja slušalaca​

U intervjuu za Džuboks iz 1985, nakon izlaska drugog albuma, reći će:
„To su maltene pesme toka svesti, jako ih malo menjam.“


Prvi album Ekatarina II (1984)
Geto

Vidi kakva predivna zgrada,
Balkon, zid sa divljim ružama,
Atlas nosi kuglu iznad glave,
Grci, mit i legenda.

Magla češlja pramen na ulici,
Hladan dah sa zapada,
Gar se crni svuda po snegu,
Plava bluza i kifla pred čas.

Rođen sam u getu
rođen sam tačno u čas da vidim...

*

Plava bluza i kifla pred čas jedna je od najljepših i najtužnijih slika čednosti.
Ona konotira djetinjstvo, početke života u smislu samostalne i svojevoljne interakcije s drugima,
žudnju za otvorenošću koja se ovdje surovo pokazuje neostvarivom,
jer već je ubijena a da toga nije ni svjesna.
Gar po snegu, magla i hladan dah sa zapada, koji se može čitati i kao politički stih,
nagovještavaju slutnju propasti.
Slutnja propasti i tamnih sila prisutna je u dosta pjesama EKV-a.
Ona je gotovo lajtmotiv cjelokupne njihove lirike.

 

[Neprilagođena]

Drugi album Ekatarina Velika
Modro i zeleno

Kako te zamišljam,
kako te zamišljam,
beli hodnik i beli sto,
pleteš ruke od morskih trava
modro i zeleno, modro i zeleno...

Teško primam promenu lica
u hodniku vremena.
U naručju vremena

Kako da ostanem isti,
kako da sačuvam sebe od promene,
samo putem promene.

Mirno spavaš i pramen na licu
ti izmami osmeh.
Opet i opet želim da vidim.
Unatrag, unatrag, unatrag,
vrati unatrag,
modro i zeleno, modro i zeleno...

U naručju vremena.
Bolje da pričam o sebi,
bolje da idem u nove promene
i samo putem promene.

Kako te zamišljam...
Hodaj, hodaj, hodaj...
*

Postoji tumačenje, kao i gotovo za sve druge pjesme EKV-a,
da pjesma govori o narkomaniji, tačnije o ovisnosti.
Da su morske trave ustvari vene, a da pletenje nije ništa drugo nego metaforički izraz za tragove igle po rukama.
U nedostatku tumačenja EKV-ovih pjesama, one su prepuštene diletantima koji učitavaju životna iskustva,
prije svega ovisnost pojedinih članova EKV-a u njihove pjesme.
Kad bi to bilo tačno, te pjesme bi bile loše.

Tumačenje ne smije biti uslovljeno poznavanjem autorovih životnih iskustava.
S druge strane, u takvim tumačenjima ove pjesme ispadaju uzaludan posao –
metafiziciranje o nečemu o čemu je metafizicirati smiješno.
I treća stvar, kad bi to bilo tako, onda bi to bile pjesme kulta, malog broja ovisnika
koji ne mogavši ili ne želeći se izvući, u svojoj ovisnosti traže viši smisao.
Pjesma je djelimično tok svijesti.
Vizija osobe koja plete ruke od morskih trava je samo to – vizija.
Modro i zeleno su logičan asocijativni nastavak na morske trave –
boja mora i boja trave. I jedna i druga izazivaju pozitivne emocije i imaju pozitivna značenja.
Ruke od morskih trava u tom slučaju su ruke koje lirskog subjekta povlače u dubinu prošlosti.
Sačuvati sebe od promene putem promene je svjesno poigravanje Heraklitovim paradoksom o promjeni kao jedinoj konstanti.
Pjesma govori o težini mirenja sa promjenama, o rastrzanosti između nostalgije, kao težnje za prošlim, te neminovnosti,
ali i prihvatanja promjene kao nečeg dobrog.

 

[Neprilagođena]

Treći album EKV-a S vetrom uz lice objavljen je 1986.
Lirski najuspjelija pjesma s tog albuma je
Stvaran svet oko mene.

Bistar dan,
kao planinska reka,
kao pušten sa lanca,
kao lakši od vode,
Pružam ruke, dodirujem stvari,
to je poseban obred i postajem siguran da
to je stvaran svet oko mene,
samo čekam da prođe.

Potpuno svestan da prolazi vreme,
kao padanje peska,
kao mreškanje vode,
zatvaram oči i gledam unutra
moje sumnje su glupe i postajem siguran da
to je stvaran svet u meni
samo čekam da prođe.

Gurni me blago da se vratim u stanje
koje podstiče krv da se popne u obraz,
da se sjuri u glavi kao metak u čelo
jer ishod je isti i postajem siguran da
to je stvaran svet oko mene
samo čekam da prođe


*

Stvaran svet oko mene je pjesma s tipičnom EKV temom –
propitivanje sebe i svog mjesta u svijetu. U ovoj pjesmi
ta tema je izvedena lirski izvanredno.
Ritmično, brzo, kroz nabrajanje sastavljeno od poređenja.
Bistar dan je metafora kojom se lirski subjekt imenuje.
Radi se o mladosti, počecima istraživanja svijeta.
„Pušten s lanca“ je kolokvijalni izraz za preslobodnog čovjeka,
a poređenje za plahovitog čovjeka je „planinska reka“,
koje ima svoje uporište u tradiciji.
„Kao lakši od vode“ je EKV-ovsko autentično poređenje.
Kroz prva dva poređenja autor nas uvodi i u registar tradicije i u registar ulice.
I to, također, spada u svijet koji upoznaje. I sav taj svijet,
vanjski, je razočaravajući, čeka se da prođe.
Upoznavanje tog svijeta se dočarava kroz protok vremena.
I tu imamo kvalitetno poređenje koje ga vizualizira– „kao mreškanje vode“.

Ništa nije bolji ni unutarnji svijet. I na njega se čeka da prođe.
Međutim, ono što je najbolje u ovoj pjesmi jest poređenje
„sjurivanja krvi u glavu“ s „metkom u čelo“.
Život je tu na originalan način upoređen sa smrću.
Da se vrati iz stanja porinutosti u sebe, kontemplacije, sna, u stvarni svijet, da oživi,
lirskom subjektu je isto kao i (samo)ubistvo.
Nije prvi put da se u lirici izjednačavaju život i smrt,
ali ovdje je to učinjeno na jezički originalan način.

 

[Neprilagođena]

1987, album Ljubav po prvi put
Ljudi iz gradova.


Priđi bliže i pogledaj dobro
kuda vode ovi tragovi.
Tamo svetla gore u noći,
i ta su svetla naši gradovi.
Svako svetlo je jedan stan
u stanu krevet, stol i stolice,
plavo svetlo preko plavih lica
i plavi svet iz plave kutije.
Da li možeš prepoznati govor,
govor ljudi iz gradova?
Da li možeš prepoznati lica,
lica ljudi iz gradova?

Mi smo snažni, mi smo jaki,
ljudi iz gradova.

Prvi dan smo sedeli
i prvi dan je prošao kraj nas.
Drugi dan smo sedeli i čekali
i drugi dan je prošao kraj nas.
Treći dan smo pružali ruke
i treći dan je prošao kraj nas.
Peti dan smo sedeli i čekali,
i plakali i sedeli i čekali i plakali...

U jugoslovenskoj lirici i pjevanoj i nepjevanoj kad se govori o gradu kao fenomenu,
ne nekom pojedinačnom, gotovo da nema mjesta za ljubav prema njemu.
Grad je obično mjesto sivih tonova iz kojeg je potrebno negdje bježati,
najčešće u neke pastoralne pejzaže.
Po prvi put se dešava ovako glasna afirmacija grada koji je obilježen plavom bojom
, bojom koja konotira i širinu i dubinu i visinu.
Po prvi put imamo zazivanje tog kolektivnog identiteta na,
može se reći, militantan način: „Mi smo snažni, mi smo jaki...“,
što se može čitati i kao odgovor na tada već militantne nacionalne identitete
čije su se vođe uveliko verbalno nadmetale snagom svojih naroda
da bi uskoro došlo i do fizičkog odmjeravanja tih snaga.
No, tu je i usamljenost tog identiteta, njegovo neprihvaćanje,
uzaludno pružanje ruku, sjedenje, čekanje i plakanje.


Na istom albumu je i pjesma Zemlja, čije autorstvo potpisuju i Milan Mladenović i Margita Stefanović.
Ta će pjesma doživjeti više marketinških (zlo)upotreba.
Gotovo da nema političara koji nije u toku predizborne kampanje uzviknuo „ovo je zemlja za nas“
ili to kao ličnu parolu isturio negdje na društvene mreže.
Radi se o odnosu prema zemlji, životnom prostoru.
Odnos prema njoj odražava se na kvalitet našeg života provodili ga u državi
u kojoj smo rođeni ili bilo gdje drugo. Odnos prema zemlji bi trebao biti određen racionalno –
koliko dajemo, toliko ili više dobijamo.
Ljubav prema domovini je uvijek iracionalna, mitomanska, jednostrana,
domovina ne vraća ništa jer je fikcionalna kategorija.

 

[Neprilagođena]

Ovo je zemlja za nas
Ovo je zemlja za sve naše ljude
Ovo je kuća za nas
Ovo je kuća za svu našu decu
Pogledaj me, o, pogledaj me
Očima deteta
U zemlji vidim spas
Iz sna me budi glas koji ne poznajem
Dok grane miluju naša tela
Dok senke prave pokrov za nas
Pogledaj me, o, pogledaj me
Očima deteta
Pogledaj me, o, pogledaj me
Očima deteta
Čujem - vrati se
Čujem - ostani
Oprosti mi
U svakom porazu ja sam video deo slobode
I kad je gotovo
Za mene, znaj, tek tad je počelo
Pogledaj me, o, pogledaj me
Očima deteta
Pogledaj me, o, pogledaj me
Očima deteta
Čujem - vrati se
Čujem - ostani
Čujem - vrati se
Ne idi, ne idi, ne!

 

[Neprilagođena]

EKV je s albumom Ljubav ušla u politički diskurs i interesantno je kako s tim
njihove pjesme postaju ekstrovertnije, direktnije.
Sljedeći album im je Par godina za nas i na njemu je najzanimljivija istoimena pjesma.



Prijatelj i ja sedimo na klupi, gledamo zvezde,
slušamo vesti, što su upravo stigle,
kažu da imamo još samo par godina za nas

Imali smo igračke i živeli smo sve,
sve one igre na sreću, one igre za ljude,
što je smislio neko pre samo par godina za nas

Da li znaš kako želim da te nađem,
da li znam šta treba da znam,
voli me kako nikad nisi volela.

Živimo i pričamo, branimo se, hodamo
i slavimo neke bezvezne stvari, neke bezvezne priče,
što je smislio neko u samo par godina za nas.

Nisu dovoljne reči, samo obične reči
da me vrate u život, nije dovoljan dodir,
ni da znam da te imam još samo par godina za nas

Raste kao nada, kao more, kao govor,
kao pokret, kao zora, kao dete, kao krv
kao želja među nama,
raste kao bol i grize sve pred našim očima.

Par godina za nas je generacijska pjesma.
Pjesma jedne generacije koja se u potpunosti ostvarila na jako specifičnim tipovima društvenosti
uslovljenih socijalizmom na jugoslovenski način.
Navedeni su i neki konstruktivni elementi društvenosti kakvi su igre i priče.
Međutim, tu je i slutnja (opet) u zadnjoj strofi o kraju tog poretka.
Samo par godina za nas ne treba shvatati kao godine života.
Mi se možemo roditi prije njih ili u njima, isto tako kraj našeg života ne nastupa nužno s njihovim krajem,
ali to neminovno jest vrijeme kvaliteta naših života.
Godine prije i poslije njih jednostavno više nisu naše.
U godinama koje nisu naše ni mi nismo mi i otud „ni da znam da te imam još samo par godina za nas“.
Naime, on/ona ima nju/njega koji nakon isteka njihovog vremena
više neće biti ti ljudi koji su se odabrali da budu jedno uz drugo.

 

[Neprilagođena]

Posljednji, uslovno rečeno predratni album EKV-a, je Dum Dum, objavljen 1991.
Rat još nije bio zahvatio cijelu Jugoslaviju, ali je njegova neizbježnost bila neupitna.
Već po samom nazivu albuma ona slutnja užasa koji guta sve je konkretizovana.
To je rat. Na njega se aludira i nazivom albuma.

Idemo.

Ona sanja da sam oprao ruke
da sam obrijan i da sam lep.
Toplo je na jastuku. U polusnu
miriše na doručak.

Prijatan glas iz druge sobe se javlja,
kaže da je počelo,
kaže da je počelo,
idemo!

Nismo znali da je kocka bačena,
nismo znali da je srušen most,
reka blista ispod čizama,
čista voda malo krvava,
idemo!

Nismo znali da su sela spaljena,
nismo znali da je vatra greh,
naše ruke nisu vezane,
naše ruke nisu bludnice,
idemo!

Ova pjesma ustvari odražava sva glavna poetička načela EKV-a.
Jedno od njih je govor u slikama i kontrastiranje tih slika iz kojeg proizilazi smisao pjesme.
Kao što je u pjesmi Geto kontrastirana plava bluza i kifla pred čas hladnom dahu sa zapada i crnilu gara,
tako je ovdje slika doručka i atmosfere buđenja u ljubavnom snu kontrastirana slikama rata.
Tu je i tok svijesti u zadnjoj strofi:
„Nismo znali da su sela spaljena“ je prosta konstatacija, koja je mogla biti izrečena na osnovu konkretnog uvida
. Na nju se kalemi zaključak:
„Nismo znali da je vatra greh“,
gdje vidimo da se već ponire u asocijativno intelektualiziranje.
Vatra je jedan od glavnih životnih elemenata i samim tim ne može biti grijeh,
ali u kontekstu spaljivanja sela ona to postaje.
U zadnja dva stiha smisao se potpuno raspršava i tekst je prepušten
diktatu svijesti autora po slobodonom nahođenju. Samim tim i slobodnom tumačenju.
Zatim, tu je intertekstualnost povezana najčešće sa stvarima iz daleke prošlosti ili s mitom,
ali s onim stvarima koje su živjele u opštoj kulturi Jugoslovena
. Kao što nam u pjesmi Geto autor ubacuje Atlasa, ili u Modro i zeleno Heraklita,
ovdje ubacuje bačenu kocku i prelazak preko rijeke Rubikon, nakon čega više nema povratka.

. Slutnja zla koja je bila tematska potka većeg dijela njihove lirike već je uveliko bila realizovana.
Međutim, i to što su uradili bilo je više nego dovoljno da se dobar dio tih tekstova u poetskom smislu može smatrati uspjelim.
Na kraju krajeva takvim ih čini i višedecenijsko bavljenje njima u smislu otkrivanja njihovih značenja.
Jednako kao i sami tekstovi, i to je zanimljiv fenomen jer njihovi tekstovi su ustvari bili jednostavni.