A sad malo realno.
Opisao sam vam svoju grešku.
Vreme da vratim ne mogu, ali mogu da pobedim sam sebe jer ništa šta je od ovoga sveta ne zaslužuje toliki značaj da bi me nateralo da patim zbog toga.
Volim muziku, ali ja je nisam izgubio. Muzika i dalje postoji, a to što je ja nemam, to nije toliko važno.
Krenuću iznova.
Sreća moja pa mi nije kuća izgorela, a nije se ni internet nestao.
Sakupiću ja opet nešto pesama.
Da smo živi i zdravi.
Pozdravlja vas vaš NesaDeBeli.
Evo jedne poučne pričice.
Dati krv.
Pre mnogo godina, dok sam radio kao volonter u Standford bolnici, upoznao sam malu devojčicu po imenu Liz koja je patila od retke i teške bolesti. Jedina šansa za njen oporavak bila je transfuyija kvi od njenog prtogodišnjeg prata, koji je na čudesan način preboleo istu bolest a i razvio antitela potrebna za borbu sa bolesću. Doktori su objasnili malom dečaku situaciju, i pitali dete da li je spreman da da krv svojoj sestri. Video sam da je oklevao samo za momenat pre nego što je duboko uzdahnuo i rekao " Da, hoću ako će to spasiti Liz"
Kako je transfuzija odmicala, ležao je u svom krevetu pored sestre i smešio se, kao i svi mi, videvši kako joj se vraca boja u obraze. A onda je njegovo lice pobledelo i njgov osmeh je nestao. Pogledao je u doktora i pitao zabrinutim glasom:
" Hoću li odmah početi da umirem?"
Mali dečak je pogrešno razumeo doktora, mislio je da će sestri dati svu svoju krv.
Nema veze sa mnom, ali je lepa priča.
Opisao sam vam svoju grešku.
Vreme da vratim ne mogu, ali mogu da pobedim sam sebe jer ništa šta je od ovoga sveta ne zaslužuje toliki značaj da bi me nateralo da patim zbog toga.
Volim muziku, ali ja je nisam izgubio. Muzika i dalje postoji, a to što je ja nemam, to nije toliko važno.
Krenuću iznova.
Sreća moja pa mi nije kuća izgorela, a nije se ni internet nestao.
Sakupiću ja opet nešto pesama.
Da smo živi i zdravi.
Pozdravlja vas vaš NesaDeBeli.
Evo jedne poučne pričice.
Dati krv.
Pre mnogo godina, dok sam radio kao volonter u Standford bolnici, upoznao sam malu devojčicu po imenu Liz koja je patila od retke i teške bolesti. Jedina šansa za njen oporavak bila je transfuyija kvi od njenog prtogodišnjeg prata, koji je na čudesan način preboleo istu bolest a i razvio antitela potrebna za borbu sa bolesću. Doktori su objasnili malom dečaku situaciju, i pitali dete da li je spreman da da krv svojoj sestri. Video sam da je oklevao samo za momenat pre nego što je duboko uzdahnuo i rekao " Da, hoću ako će to spasiti Liz"
Kako je transfuzija odmicala, ležao je u svom krevetu pored sestre i smešio se, kao i svi mi, videvši kako joj se vraca boja u obraze. A onda je njegovo lice pobledelo i njgov osmeh je nestao. Pogledao je u doktora i pitao zabrinutim glasom:
" Hoću li odmah početi da umirem?"
Mali dečak je pogrešno razumeo doktora, mislio je da će sestri dati svu svoju krv.
Nema veze sa mnom, ali je lepa priča.
...pjesma je predivna, a ovaj kratki film takodje... (bar meni 
)
Sto rece Kusta za njega- To je lik koji ce vam ukrasti novcanik, pa vas poslije castiti vecerom 
