Quantcast

Traume iz gena predaka

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938


Mnogi veruju da smo gospodari svoje sudbine, ali novo istraživanje otkriva u kojoj meri geni utiču na naše ponašanje i kako se iskustva bliskih predaka prenose u naš DNK. Potomci ljudi koji su preživeli holokaust pod većim su rizikom da razviju anksioznost.

Danas je moguće dešifrovati individualni genetski kod. To je niz od 3,2 milijarde DNK „slova”, jedinstven za svakog od nas i on čini svojevrstan kalup za naš mozak i telo, piše ScienceAlert. Šta nam geni zadaju?

Novo istraživanje Hane Kričlou iz Instituta u Kembridžu otkriva koliko jaku biološku predispoziciju naše ponašanja ima i koliko smo predodređeni za neke osobine. Istraživanje je pokazalo da geni ne određuju samo visinu, boju očiju ili težinu, već i karakteristike kao što su ranjivost, loše mentalno zdravlje, dugovečnost, inteligencija i impulsivnost. Takve osobine se u različitoj meri zapisuju u naše gene – ponekad su to hiljade gena koji rade zajedno.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Sve češće smo suočeni s činjenicom da su predispozicije za složenije ponašanje slično povezane u našem mozgu. Tu spada i religija koju izaberemo, formiranje sopstvene političke ideologije, pa čak i to s kim sklapamo prijateljstva.

Prepletaj prirode i navika

Postoje i drugi načini na koje se naše životne priče mogu prenositi kroz generacije, osim što su upisane u DNK. Epigenetika je relativno novo područje nauke koje može otkriti koliko priroda i spoljni faktori tokom odrastanja mogu biti isprepleteni. Ne posmatraju se samo promene gena, već i oznake koje iz životnog iskustva dobijaju geni, a koje menjaju način na koji se naši geni izražavaju.

Jedno istraživanje iz 2014. godine bavilo se epigenetskim promenama na miševima. Miševi vole slatkasti miris trešanja, pa kad im miris dođe do nosa, zona zadovoljstva u mozgu se aktivira, motivišući ih da se vrzmaju okolo i traže poslasticu. Istraživači su odlučili da ovaj miris upare sa blagim električnim udarom i miševi su brzo naučili da obuzdaju iščekivanje. Studija je otkrila da se ovo novo sećanje prenosilo generacijama. Unuci miševa plašili su se trešanja, uprkos tome što sami nisu iskusili strujni udar. DNK sperme prvih miševa promenila je svoj kod, ostavljajući nacrt iskustva sa elektrošokovima utkanog u gene.

Ovo je nova nauka, pa ostaju pitanja o tome kako bi se pomenuti mehanizmi mogli primeniti na ljude. Prvi rezultati pokazuju da epigenetske promene mogu uticati na potomke kad je reč o izuzetno traumatičnim događajima. Jedno istraživanje pokazalo je da su sinovi zatvorenika iz građanskog rata u SAD za 11 posto češće umirali u svojim četrdesetim godinama od drugih njihovih vršnjaka.
Druga manja studija pokazala je da su oni koji su preživeli holokaust i njihova deca imali epigenetske promene u genu koji je povezan sa njihovim nivoom kortizola, hormona koji učestvuje u odgovoru na stres. Rezultati sugerišu da ti potomci imaju viši nivo kortizola i stoga su podložniji anksioznim poremećajima.
 

Lada

Elita
Moderator
Poruka
22.938
Ima li slobodne volje?

Naravno, nisu naši životi okoštali zbog genetskog materijala koji su nam dali roditelji i sećanja prenetih od naših baka i deka. Srećom, još uvek ima prostora za promene. Stalno se stvaraju nove veze između nervnih ćelija. Kako se veština vežba ili učenje proživljava, veze se jačaju i učenje se smešta u memoriju. Ako se memorija više puta poseti, postaće zadati put za električne signale u mozgu, što znači da naučeno ponašanje postaje navika.

Uzmimo za primer vožnju bicikla. Ne znamo da ga vozimo kad se rodimo, ali pokušajima i greškama i uz pomoć padova možemo da naučimo da to radimo. Hana Kričlou, koja se bavila ovim istraživanjem, kaže da se ono dotiče i jedne od najvećih životnih misterija: naše individualne mogućnosti izbora.

„Za mene postoji nešto lepo u tome što sebe doživljavamo kao elegantnu mašinu. Impuls iz sveta obrađuje se u našim jedinstvenim mozgovima da bi se dobio izlaz koji je naše ponašanje”, navodi ona.

Međutim, mnogi od nas možda neće želeti da se odreknu ideje da smo potpuno slobodni. Biološki determinizam, ideja da je ljudsko ponašanje u potpunosti predodređeno, s pravom čini ljude nervoznim. Odvratno je pomisliti da su zastrašujuća dela u našoj istoriji počinili ljudi koji su bili nemoćni da ih zaustave, jer su bili predodređeni za to. To znači da bi se isto mogli ponoviti.

Možda bismo umesto toga mogli da mislimo da nas geni ne ograničavaju. Priznavanje biologije koja utiče na našu individualnost može nas tada osnažiti da bolje udružimo snage i iskoristimo kolektivni kognitivni kapacitet da oblikujemo svet nabolje.

(Izvor Sputnjik)
 

Umri_muski

Buduća legenda
Poruka
29.566


Mnogi veruju da smo gospodari svoje sudbine, ali novo istraživanje otkriva u kojoj meri geni utiču na naše ponašanje i kako se iskustva bliskih predaka prenose u naš DNK. Potomci ljudi koji su preživeli holokaust pod većim su rizikom da razviju anksioznost.

Danas je moguće dešifrovati individualni genetski kod. To je niz od 3,2 milijarde DNK „slova”, jedinstven za svakog od nas i on čini svojevrstan kalup za naš mozak i telo, piše ScienceAlert. Šta nam geni zadaju?

Novo istraživanje Hane Kričlou iz Instituta u Kembridžu otkriva koliko jaku biološku predispoziciju naše ponašanja ima i koliko smo predodređeni za neke osobine. Istraživanje je pokazalo da geni ne određuju samo visinu, boju očiju ili težinu, već i karakteristike kao što su ranjivost, loše mentalno zdravlje, dugovečnost, inteligencija i impulsivnost. Takve osobine se u različitoj meri zapisuju u naše gene – ponekad su to hiljade gena koji rade zajedno.
Sad , ne znam tacno sta vi odve tvrdite, mislim na nauku, ali postojala je , nauka koja se zove epigenetika...
U izvornom obliku ona tvrdi sledece, da se u muskom genomu zapisuju informacije o sredini tj fenotip i to do pred spermogenezu, a ja bih bio slobodan da kazem neki mesec pre spermogeneze...

Ustvari ne znam sta su autoriteti tvrdili , ali znam do cega se stiglo u prakticnim teza antiteza proucavanjima..

Vazno je tu reci sledece...Kod zena se ne vrsi ugradjivanje epigenetskih osobina jer su jajasca formirana do 4 godine zivota, te zene ne sluze za adaptacione promene genotipa.
Ta uloga je pripala muskarcima...

To bi znacilo sledece u praksi....
Muskarci su ti koji povecavaju inteligenciju svojim potomcima.
Muskarci su ti koji donose nove talente, tj nove akomodacije svojim potomcima..
Muskarci su ti koji donose bolesti i ostecenja svojim potomcima i muskarci su ti koji najvise uticu u timeline oblikovanju hormonskih sazrevanja osobe...
Ovo poslednje je sledece.....timecode kaze da ce osoba poceti da stari u 26 iz mladosti.....a ne u 33 kao neka druga osoba...da ce u 36 poceti da se muskim primercima siri lobanja, a u 38 da ce poceti smanjenje spermogeneze...
Kod nekog drugog ti datumi su drugaciji....nekad vezani i za psihologiju i za hormonalne nivoe..

Zene su one koje trudnocom odredjuju mnogo zdravlje potomstva i genotipom odredjuju melanholicno psiholoske osobine nervnog sistema...a ja bih dodao i znacajno uticu i na nervne osobine nervnog sistema, tj brzinu impulsa, mada sve ukazuje da je tu kljucan muskarac...on je tu nadredjeni..

Ali to znaci i da muskarac koji dozvoli da ga sef cesto zaebava ustvari cini veliku stetu svom potomku jer mu sva sperma od tada pa nadalje pamti ta mucenja..., ne psiholoski samo nego i fizioloski , npr povecan secer, stres i slicno..

Ono sto feministima ne odgovara kod epigenetike je to sto im se cini da je uloga zene smanjena, jer zbog fiksiranog genotipa kod jajne celije u 4 godini, ispada da beleze evolucione uticaje samo do 4 maksimalno , a i to je pitanje sta tacno ....posto nemaju agendu da rade redudanciju sa muskim delom uloge..
Zato su se definicije epigenetike kao nauke promenile u zadnjih deset godina...

Sada se epigenetika definise kao promene u aktivnosti pojedinih genskih grupa tj kao sto bi redovno trcanje donelo to da se mnogo veci deo secera skladisti u misicima a da se smanji secerni ciklus sa jetrom...tako se isto to tumaci i kod gena....nacin zivota koji uslovljava da ce se pri mnozenju celija forsirati rasporedom geni koji aktivnije rade u toku tog perioda...
Jasno je da se sklanja pitanje ko prenosi to na potomstvo, zena ili muskarac...
Jasno je i da se bezi od toga da se iskustva kodiraju i pamte u sirovom obliku ili nesvesnom obliku vec da se to radi indirektno preko nivoa hormona ili drugih biohemijskih procesa u telu..

Itd itd....ali nauka je sve vise politizovana a sve manje nauka..
 

Top
  Blokirali ste reklame
Dragi prijatelju, nemojte da blokirate reklame - isključite Ad Blocker na Forumu, jer će tako mesto vaših susreta na Krstarici ostati besplatno za korišćenje.