Тај Тихи форумаш мора да је добар човек.... ал не пратим његове постове ни форум пажљиво..
У суштини, јутрос сам размишљао и пре ове вести, о томе како нас намерно израбљују и убијају као коње, од школског доба. Како обданиште, па школа, основна, средња, факс су ми биле лоциране између аутобуских станица, односно у улицама где нема градског превоза. Па сам мртав уморан морао да пешачим 300 метара сваког дана ка школи и назад, Због чега ме стигао умор на часовима, па ми попуштала пажња и тако сам постајао све лошији ученик, од одликаша у првим разредима.
Слично од респектабилног фудбалског талента трансформисао сам се у анти физичко васпитање ученика, и прешао у навијачки сектор, и сад одрастао сам веома успешан (интернет) хулиган. Можда и због тога што код стадиона Црвене Звезде постоје бус станице, са обе стране.
Сад замислите ако би у неком Сурчину где прете ове грађевинско мафијашке усташе из власти и земунских кланова да изграде наци стадион и то би Мали хтео да буде већи од нашег највећег Звездиног стадиона,, ко би од Београђана ишао тамо далеко, а не издахнуо од замора... Осим ових амиш јехова сендвичара из унутрашњости који би пошли и Папи на мису тамо ако Вучић, Тадић или било ко на власти изгебелсује као -будућност- Србије, на тв, ртс и пинк.
Сад не знам колико је то неко стратешки смишљено и процентуално заступљено правило у вези школских објеката у Београду, али мислим да би требало да постоји бус станица преко пута капија сваке школе! па у Америци они жути аутобуси возе децу, а наша деца се гужвају по гсп превозу, све носећи претешке торбе са безвезним књигама бивају деформисана и исцрпљена, само да би их још злостављали професори са непотребним научним издркавањима и претворили у роботе система, који ће некад градити зграде и фалусне торњеве. А могу фино здраво да живе негде у шумама, природи, трчкарају цветним рајским пољима без да читају. уче разноразне едукативне глупости других продаваца магле. И ово што пишем нема везе са идејама Тихог нити оног.. Мирољуба... Већ је мој лични логичко еколошки став до кога сам дошао у стању дубоке медитације.
