TRAGEDIJA hronike

[fitolend]

I



Kišilo je tog dana

U vazduhu se osećao ukus paljevine

Mnogi su plakali zbijeni u grupi

Samo je ona stajala

Mokra

Nema, ni glasa

Bez pokreta

Ugasla

Kao kamen sivi

Potom su prišli

Odveli je

Na drugu stranu

Dosta je videla

Za njom je ostala

Lopta od krpi







II



Izdao sam knjigu poezije

Malu knjižicu

Sa dvadesetsedam pesama

Moje lično shvatanje sveta

O bogu i ljudima

S njihovim vrlinama i manama

O nadi i razočarenjima

I radovao se

Ptićima razletelim u svet

A onda su ljudi

Vikom i larmom

Sve dočekali na nož

Sručivši mrak na moja pleća

Zatvorili ulice

Spremali drva za vatru pokajanja

Za lomaču

Gde će se sve pretvoriti

U prah u pepeo zaborava

Samo je Bog

Mudro ćutao

uplašen






III





Moj sin plače

Čuje se krik

Iz ponora u koji je upao



Moj sin plače

Bori se sa svojim demonima

Koji opsedaju

Koji jurišaju

Koji haraju

Njegov um kada se najmanje nada

Kako da se sklonim

Priča mi

Plašim se munja, gromova

Plašim se ljudi I njihovih zamki

Plašim se ivice u prazninu da ne stupim

Pita me

Gde da se sakrijem

Kako da pobedim

Osmeh da vratim









IV



Izleću golubovi

Sa tavana gde si se sakrila

Otkrivaju tvoj beg

Znamo za otiske tvojih stopala

Tvoja majka

Doziva tvoje ime, traži te

Dok mi zadihani

Trčimo uz stepenice

Hvata nas vrtoglavica

Na zadnjim stepenicama

strahujući

Da li još gledaš

Čuješ li nas

A onda će zvono jauknuti

Kao ranjena zvar

Kroz naša tela

Prostruji talas crni

I strela bola

Zari se u meso



Gledajući

Konopac zategnuti

Što podrhtava

 

[Soradze]

Alal vera!
Poezija koja reže do srži...