I
Kišilo je tog dana
U vazduhu se osećao ukus paljevine
Mnogi su plakali zbijeni u grupi
Samo je ona stajala
Mokra
Nema, ni glasa
Bez pokreta
Ugasla
Kao kamen sivi
Potom su prišli
Odveli je
Na drugu stranu
Dosta je videla
Za njom je ostala
Lopta od krpi
II
Izdao sam knjigu poezije
Malu knjižicu
Sa dvadesetsedam pesama
Moje lično shvatanje sveta
O bogu i ljudima
S njihovim vrlinama i manama
O nadi i razočarenjima
I radovao se
Ptićima razletelim u svet
A onda su ljudi
Vikom i larmom
Sve dočekali na nož
Sručivši mrak na moja pleća
Zatvorili ulice
Spremali drva za vatru pokajanja
Za lomaču
Gde će se sve pretvoriti
U prah u pepeo zaborava
Samo je Bog
Mudro ćutao
uplašen
III
Moj sin plače
Čuje se krik
Iz ponora u koji je upao
Moj sin plače
Bori se sa svojim demonima
Koji opsedaju
Koji jurišaju
Koji haraju
Njegov um kada se najmanje nada
Kako da se sklonim
Priča mi
Plašim se munja, gromova
Plašim se ljudi I njihovih zamki
Plašim se ivice u prazninu da ne stupim
Pita me
Gde da se sakrijem
Kako da pobedim
Osmeh da vratim
IV
Izleću golubovi
Sa tavana gde si se sakrila
Otkrivaju tvoj beg
Znamo za otiske tvojih stopala
Tvoja majka
Doziva tvoje ime, traži te
Dok mi zadihani
Trčimo uz stepenice
Hvata nas vrtoglavica
Na zadnjim stepenicama
strahujući
Da li još gledaš
Čuješ li nas
A onda će zvono jauknuti
Kao ranjena zvar
Kroz naša tela
Prostruji talas crni
I strela bola
Zari se u meso
Gledajući
Konopac zategnuti
Što podrhtava
Kišilo je tog dana
U vazduhu se osećao ukus paljevine
Mnogi su plakali zbijeni u grupi
Samo je ona stajala
Mokra
Nema, ni glasa
Bez pokreta
Ugasla
Kao kamen sivi
Potom su prišli
Odveli je
Na drugu stranu
Dosta je videla
Za njom je ostala
Lopta od krpi
II
Izdao sam knjigu poezije
Malu knjižicu
Sa dvadesetsedam pesama
Moje lično shvatanje sveta
O bogu i ljudima
S njihovim vrlinama i manama
O nadi i razočarenjima
I radovao se
Ptićima razletelim u svet
A onda su ljudi
Vikom i larmom
Sve dočekali na nož
Sručivši mrak na moja pleća
Zatvorili ulice
Spremali drva za vatru pokajanja
Za lomaču
Gde će se sve pretvoriti
U prah u pepeo zaborava
Samo je Bog
Mudro ćutao
uplašen
III
Moj sin plače
Čuje se krik
Iz ponora u koji je upao
Moj sin plače
Bori se sa svojim demonima
Koji opsedaju
Koji jurišaju
Koji haraju
Njegov um kada se najmanje nada
Kako da se sklonim
Priča mi
Plašim se munja, gromova
Plašim se ljudi I njihovih zamki
Plašim se ivice u prazninu da ne stupim
Pita me
Gde da se sakrijem
Kako da pobedim
Osmeh da vratim
IV
Izleću golubovi
Sa tavana gde si se sakrila
Otkrivaju tvoj beg
Znamo za otiske tvojih stopala
Tvoja majka
Doziva tvoje ime, traži te
Dok mi zadihani
Trčimo uz stepenice
Hvata nas vrtoglavica
Na zadnjim stepenicama
strahujući
Da li još gledaš
Čuješ li nas
A onda će zvono jauknuti
Kao ranjena zvar
Kroz naša tela
Prostruji talas crni
I strela bola
Zari se u meso
Gledajući
Konopac zategnuti
Što podrhtava
Poslednja izmena:
