- Poruka
- 388.920
Pre Drugog svetskog rata Beogradski sajam bio je najvažnije mesto u prestonom gradu.
Od 1937. godine ovde su se održavali sajmovi koji su okupljali veliki broj ljudi,
a oni su prvi put u istoriji ekonomski centar grada prebacili na levu savsku obalu.
Najvažniji su bili Prolećni i Jesenji sajam, bili su postavljeni i Salon automobila i Vazduhoplovna izložba,
a jedna građevina je na poseban način privlačila pažnju tadašnjih žitelja glavnog grada.
Kao što danas postoji „bandži džamp“ na Adi Ciganliji, tako je nekada, na poseban način,
Beograđane privlačila slična sajamska atrakcija. To je bio toranj za skakanje s padobranom.
Kada je odlučeno da bude održana Vazduhoplovna izložba, tadašnji prijatelji našeg grada,
eksperti „Škode“ odlučili su da Sajmu poklone toranj do čijeg je vrha, visokog 68 metara, vodio najbrži lift u tadašnjem Beogradu.
Posetioce bi gore, na vrhu, čekala otvorena padobranska kupola, pa su za simboličnu novčanu svotu bili zakačeni za padobran,
i oko sedamdeset metara bi se spuštali ka tlu, baš kao i pravi padobranci.
Ondašnji izveštači lista „Vreme“ primetili su da je o Spasovdanu, te, 1938. godine, bilo veoma vruće u Beogradu,
ali da se bifedžije ne mogu požaliti na posetu, jer su pivo i sladoled i u ono doba bili vrhunska zaštita od vrućine.
Kula je bila visoka 68 metara
Kada je najzad počelo skakanje sa kule, stanovnike glavnog grada oduševila je jedna - dama.
Od silnih „surovih muškarčina“ koji su se sjatili kako bi pokazali svoju hrabrost i veštinu, ipak je prva sa tornja skočila jedna - žena.
Bila je to Katarina Matanović, koja je na sajam došla iz Zagreba. Kako beleže ondašnji novinari, ova oduševljena avijatičarka skočila je bez trunke straha.
Opisujuci prvi dan i skokove sa ove građevine, novinari pišu i o tome da je ova atrakcija privukla ogromnu pažnju,
ali da su se, čak, žene češće prijavljivale da kroče na skakaonicu nego muškarci
Posle gospođice Matanović, sa skakaonice (odnosno, trambuline, kako su je zvali gosti Sajma) skočio je narednik vodnik Lazar Milčić.
Kako beleže ondašnji izveštači, „njemu se toliko dopao ovaj skok, da je u vazduhu pokušao da izvodi i neke akrobacije kao na gimnastičkim
spravama. Treći je skakao gospodin Levi. On je, umesto da tle dohvati nogama, lepo seo u prašinu“.
(izvor: večernje novosti)
