Betonska čokolada sa Karaburme:

[Nina]

Zgrada Toblerone, betonski toranj od 17 spratova dobila je nadimak po švajcarskoj čokoladi ne samo zbog svog trouglastog izgleda već i zbog statusa arhitektonske ikone koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Toblerone je izgrađena 1963. godine prema projektu arhitekte Rista Šekerinskog, a smeštena je u Ulici Mije Kovačevića 9, na samoj okretnici kod Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Njena šestougaona osnova, trouglaste terase i masivna betonska fasada učinile su je jednim od najprepoznatljivijih primera brutalizma u regionu. Zbog izuzetnog arhitektonskog rešenja, zgrada je svojevremeno dobila i prestižnu nagradu, a o njoj su pisali i svetski mediji.

Ali ova zgrada nije poznata samo po svom izgledu. Tokom svojih zlatnih dana, Toblerone je bila dom najuglednijih profesora i predavača Univerziteta u Beogradu, zbog čega je nosila i nadimke Profesorka i Jež. U vremenu kada su fiksni telefoni bili retkost, zgrada je već 1969. godine imala 104 telefonska priključka — tada simbol prestiža i modernosti.

Stil u kojem je Toblerone nastala, brutalizam, bio je dominantan u posleratnoj Jugoslaviji, naročito tokom 1950-ih i 1960-ih godina. Grubi betonski blokovi, strogi geometrijski oblici i monumentalna estetika bili su deo šireg političkog projekta — stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog identiteta na raskršću između Istoka i Zapada.

 

[Nina]

 

[Nina]

Za mnoge, ovi objekti su simbol moći, napretka i vizije budućnosti. Za druge, oni su hladni, preteći spomenici jedne ideologije. Bez obzira na mišljenje, teško je poreći njihov vizuelni uticaj i trajnu prisutnost u urbanom pejzažu.

Jedna od urbanih legendi koja se prenosi među stanovnicima Karaburme kaže da je zgrada Toblerone izgrađena baš na toj lokaciji kako bi zaklonila pogled na Pravoslavni bogoslovski fakultet, osnovan 1920. godine. U skladu sa tadašnjim komunističkim odnosom prema religiji, visok betonski toranj je, prema toj teoriji, imao zadatak da sakrije crkvenu instituciju od pogleda vernika i stranaca koji su dolazili u Beograd.
Bilo da je reč o slučajnosti ili o simboličnoj arhitektonskoj cenzuri, činjenica ostaje — sa krova zgrade Toblerone pruža se jedan od najlepših pogleda na Beograd, a njeno mesto u top deset najneobičnijih zgrada u prestonici je sigurno. (citymagazin)

 

[Nina]

View this content on Instagram

View this content on Instagram

 

[totsi]

 

[totsi]

ne mogu niđe nać kako stanovi izgledaju u tobleronki osim to malo u klipu

 

[Jary]

ne mogu niđe nać kako stanovi izgledaju u tobleronki osim to malo u klipu

mnogo sigurnije i bolje nego ovi kartonsko siporexni sada.

 

[totsi]

slike interijera?

 

[prvepruge]

Zgrada Toblerone, betonski toranj od 17 spratova dobila je nadimak po švajcarskoj čokoladi ne samo zbog svog trouglastog izgleda već i zbog statusa arhitektonske ikone koja nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Toblerone je izgrađena 1963. godine prema projektu arhitekte Rista Šekerinskog, a smeštena je u Ulici Mije Kovačevića 9, na samoj okretnici kod Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta. Njena šestougaona osnova, trouglaste terase i masivna betonska fasada učinile su je jednim od najprepoznatljivijih primera brutalizma u regionu. Zbog izuzetnog arhitektonskog rešenja, zgrada je svojevremeno dobila i prestižnu nagradu, a o njoj su pisali i svetski mediji.

Ali ova zgrada nije poznata samo po svom izgledu. Tokom svojih zlatnih dana, Toblerone je bila dom najuglednijih profesora i predavača Univerziteta u Beogradu, zbog čega je nosila i nadimke Profesorka i Jež. U vremenu kada su fiksni telefoni bili retkost, zgrada je već 1969. godine imala 104 telefonska priključka — tada simbol prestiža i modernosti.

Stil u kojem je Toblerone nastala, brutalizam, bio je dominantan u posleratnoj Jugoslaviji, naročito tokom 1950-ih i 1960-ih godina. Grubi betonski blokovi, strogi geometrijski oblici i monumentalna estetika bili su deo šireg političkog projekta — stvaranja jedinstvenog jugoslovenskog identiteta na raskršću između Istoka i Zapada.

Brutalizam je u svetu nastao 1953-ce kada je prvi put upotrebljen taj pojam a kod nas tek od 1960-te, karakterise ga upotreba, sto bi rekli, "golog betona", ogoljenih materijala (betona i opeke). Kod nas se nekako zgodno ovaj arhitektonski pravac uklopio sa montaznom gradnjom koji je preferirao Insitut za materijale i konstrukcije Srbije. Izlijes betonske ploce i stubove a onda samo dodas gola betonska platna kao fasadni elemenat, vecina zgrada na NBGD i drugim delovima Beograda (Novog Sada i drugih gradova u Srbiji, pa i SFRJ) je gradjena na ovaj nacin.

Toblerone jeste jedna od najpoznatijih zgrada iz tog perioda ali daleko najpoznatije i cesto ih navode kao jedan od masterpiecea brutalizma u SFRJ pa i svetu su dve Televizor zgrade u bloku 28. Njihove fotografije cesto idu kao primer brutazlisticke arhitekture sirom sveta. Listao sam jednom pre 15-tak godina neku arhitektonsku enciklopediju izdatu u UK, i gle, pa ja znam ovu zgradu, jel to Televizorka? Jeste.

Inace, dok sam radio u Stambenom bilo je problema sa Toblerone zgradom samo tako, od ViK instalacija, preko liftova pa do curenja sa fasada i sa krova. Tamo je svaki dan radila neka ekipa za popravke.