Tomas Pinčon

[момоа]

Zna li neko nešto o ovom piscu? Jednom ga pomenuo David Albahari opisavši ga kao čoveka koji retko izlazi iz kuće, i koji osim slike u ličnoj karti nema nijednu drugu. Kako se vama čini?

 

[quentin]

Zna li neko nešto o ovom piscu? Jednom ga pomenuo David Albahari opisavši ga kao čoveka koji retko izlazi iz kuće, i koji osim slike u ličnoj karti nema nijednu drugu. Kako se vama čini?

Pinčon se davno sasvim povukao iz javnosti. Postoji neka prastara fotografija iz vremena kad je služio u mornarici, sve ostale su nestale. Naravno, s tim idu i pripadajuće teorije zavjere, da se iza imena krije neki drugi pisac ili da se zapravo i ne radi o jednom piscu nego nekakvom klanu, kultu i tom slično.
Ali, to je malo važno. Ono što je bitno su knjige koje je napisao. Prije svih Objava broja 49, koju je Albahari preveo na srpski. Objava je jedan od najzanimljivjih prmjera postmodernizma u književnosti na engleskom jeziku, ali istovremeno i parodija tog pravca. Lavirint kulturnih referenci, detektivskih zapleta, razmetanja poznavanjem prirodnih nauka... Slično kao kod Nabokova, čitalac nije načisto kad mu pisac saopštava neku važnu stvar, a kad se s njim zeza.
Kasnije knjige (V, Vajnlend, Mejson-Dikson...) imaju sličnu struturu, ali su znatno obimnije i složenije i pisca je sve teže pratiti. Na kraju su od toga skoro svi odustali. Kritika je više-manje jednodušno presudila da je vlastitu književnost ugušio principima na kojima ju je zasnovao. Drugim riječima, da bi čitao Pinčona, moraš biti vrlo sličan njemu, a takvih nema mnogo. Istina postoji jedan izuzetak, posljednji roman (Inherent Vice) je, kažu, pristupačniji. Ja ga nisam čitao.
Objavu ću uvijek preporučiti za čitanje, a sve ostalo, na vlastitu odgovornost

 

[момоа]

Pinčon se davno sasvim povukao iz javnosti. Postoji neka prastara fotografija iz vremena kad je služio u mornarici, sve ostale su nestale. Naravno, s tim idu i pripadajuće teorije zavjere, da se iza imena krije neki drugi pisac ili da se zapravo i ne radi o jednm piscu i tom slično.
Ali, to je malo važno. Ono što je bitno su knjige koje je napisao. Prije svih Objava broja 49, koju je Albahari preveo na srpski. Objava je jedan od najzanimljivjih prmjera postmodernizma u književnosti na engleskom jeziku, ali istovremeno i parodija postmodernizma. Lavirint kulturnih referenci, detektivskih zapleta, razmetanja poznavanjem prirodnih nauka... Slično kao kod NAbokova, čitalac nije načisto kad mu pisac saopštava neku važnu stvar, a kad se s njim zeza.
Kasnije knjige (V, Vajnlend, Mejson-Dikson...) imaju sličnu struturu, ali su znatno obimnije i pisca je sve teže pratiti. Na kraju su od toga skoro svi odustali. Kritika je više-manje jednodušno presudila da je vlastitu književnost ugušio principima na kojima ju je zasnovao. Drugim riječima, da bi čitao Pinčona, moraš biti vrlo sličan njemu, a takvih nema mnogo. Istina postoji jedan izuzetak, posljednji roman (Inherent Vice) je, kažu, pristupačniji. Ja ga nisam čitao.

A jel znas možda gde bi mogle da se kupe neke od tih knjiga?

 

[quentin]

A jel znas možda gde bi mogle da se kupe neke od tih knjiga?

Što bi Cica rekla, pogledaj kod Kineza.
Pa, kao i sve druge knjige valjda, knjižare, antikvarijati, limundo, kupindo...
Ako nisi gadljiv na elektronske formate, Objavu možeš naći na netu. Moja malenkost je svojevremeno lično skenirala narečeni Albaharijev prevod.

 

[PetarSamotnjak]

Tajna integracija

Bez obzira koliki je stručnjak bio za svaku školsku temu, od vulkanskog
stenja do indijanskih ratova, Grouver je ipak bio previše glup, po
Timovom vidjenju, da bi sakrio koliko je pametan. Kad god bi imao
priliku da to pokaže, uvek bi popustio. U problemu tipa nečije dvorište
je trougao, nadji površinu, Grouver nije mogao da odoli a da malo ne
koristi trigonometriju, što pola razreda nije moglo ni da izgovori, ili
integralni račun, reč koju bi oni povremeno vidjali u stripovima o
vanjskom svemiru, i koja je za njih bila samo reč.

Tomas Pinčon