Cuo sam za Tomu Zdravkovica, ne znam nijednu njegovu pjesmu.
Ne zanima me film, to je kao da mi netko ponudi gledati film o zivotu "50 Cent".
Vjerujem da je Toma imao bolje tekstove, ali u zivotu nisam bio u kafani, niti imam zelju.
To mi dodje nesto kao slusati Drazena Zecica u vlaskom lokalu.
Tamo ako moram udjem i narucim kavu kako bi se mogao israti ako me natjera, iz kurtoazije, da ne ispadne da sam bas sr*ao mukte.
Jednostavo ta muzika i generalno 90% muzike nije ono sto slusam, iako sam o Tomi cuo iskljucivo hvalospjeve.
50 cent je zapravo imao jako zanimljiv život, mnogo zanimljiviji od onog Tome Zdravkovića. Majku (jakog lokalnog dilera gudre) Sabrinu su mu ubili kad je imao devet godina, počeo da diluje sa 12, postao narko bos, upucan 9 puta i preživeo, gubio record dealove i na kraju uprkos svemu uspeo da postane najveća hiphop zvezda tog vremena preko Eminema i Dr Drea, glumac, biznismen... svi mi što smo odrastali 2000tih dobro znamo ko je 50 cent. Znamo i danas.
Toma je lokalna jugoslovenska priča, opijanje po kafanama, narodnjaci, druženje sa šanerima, ovima onima, žene... i to famozno 'boemstvo' koje se veliča iako je kasabna priča vrlo, ja ne volim kafane i tu priču, to je baš onaj sivi balkanski fazon, ja sam za modernizaciju i klubove i zapad, a ne rakijanje po kafanama i kockanje. Ali mnogi se pale na to, veličaju boeme jer su i sami kao boemi kad isprskaju karirani stolnjak povraćkom i uvate konobaricu za dupe.
Ista priča i sa Džejem, nameće nam se to kao neka veličina, tuga, ne znam ni ja šta. Imao je tužnih i sjajnih pesama ali se malo preteruje sa tim, nije taj duh uopšte tako lep i privlačan kako oni žele da ga predstave. Toma je napravio dosta tužnih i odličnih pesama za svoj žanr, čak je to neki balkanski bluz, ali u filmu se pojavljuju Lepa Lukić i slični tipovi, veliča se valjda Jugoslavija koja mene podseća na Žikinu dinastiju, kafane, boemstvo, moteli neki pored magistrale, narodnjaci... meni je to odbojno skroz uvek bilo i stvara mi neprijatan osećaj. Tomine pesme sam slušao jer imaju neku melanholiju ali van toga cela ta estetika mi je užasna i još kao dete sam bežao od toga. Džej, Sinan, kafane, magistrala, pumpe, uflekani stolovi...
