Tolkinov rečnik

[Златоуст]

Govornici

Vilenjaci su začeti u muzici Ainura i bili su prva rasa koja je muzici dodala glas i pcvala. Takođe su bili prvi koji su koristili govor u Ardi, a kaže se da je njihov govor bio tako sjajan, jasan i prefinjen kao svetlost zvezda na vodi koja teče. Jer njihov jezik nije bio samo prvi, već i najlepši jezik koji je ikada zamišljen. Vilenjaci su zato sebe zvali "govornici", što je na tom prvom vilenjačkom jeziku glasilo "Kvendi". Sva živa bića koja su mogla da se nauče ovom umeću naučila su veštinu govora od ovih prvih Vilenjaka.

 

[Златоуст]

Grišnak

Ork od Mordora. Za vreme Rata za Prsten, Grišnak je bio zapovednik rulje koja je napala Družinu Prstena i ubila Boromira. Grišnak je sa svojom bandom zatim zarobio Merjadoka Brendibaka i Peregrina Tuka za koje je verovao da ga mogu dovesti do Jedinog Prstena. Isto toliko izdaj-ničkog duha koliko i zao, Grišnak je želeo da sam poseduje Jedini Prsten, i zato je oteo zarobljene Hobite od izengardskih Orka koji su ih čuvali. Za Hobite je to bila sreća u nesreći. Te večeri orčki logor su zbrisali Jahači Rohana koji su zatim ubili Grišnaka i omogućili Hobitima da pobegnu.

 

[Златоуст]

Gvaihir Gospodar Vetra

Orao Maglenih Planina. Na kraju Trećeg Doba Sunca Gvaihir je bio najveći i najmoćniji Orao svog vremena. On je bio Kralj Svih Ptica i poseban prijatelj Čarobnjaka i Vilenjaka, naročito pošto ga je Gandalf izlečio od jedne zatrovane rane. Za vreme Potrage za Ereborom 2941. Gvaihir i njegovi orlovi su spasli Torina i Družinu od napada Orka. Za vrеmе Bitke Pet Vojski pred Ereborom Gvaihir i njegovi orlovi su odigrali sudbinsku ulogu u preokretu ratne sreće. Za vreme Rata za Prsten Gvaihir je osiobodio Gandalfa iz Izengarda i kasnije ga spustio s vrha Zirak Zigil posle borbe sa silnim Balrogom od Morije.Za vreme poslednje bitke ovog rata, pred Crnom Kapijom Mordora, Gvaihir i njegov brat Landroval predvodili su sve Orlove severa protiv Utvara Prstena dok je uništavan Jedini Prsten. Zatim su Gvaihir i njegov brat Landroval odleteli do padina Planine Usuda gde su spasli Froda Baginsa i Semvajza Gemdžija.

 

[Златоуст]

Gvait-i-Mirdain

Godine 750. Drugog Doba Sunca mnogi Noldori su napustili Lindon i otišli u Erijador. Njihov gospodar je bio Kelebrimbor, najveći Vilin-kovač u Smrtnim Zemljama; Bio je unuk Feanora, kojije načinio Velike DraguIje, Silmarile. Na sindarinskom jeziku narod Kelebrimbora je nazvan Gvait-i-Mirdain, "narod dragulj-kovača".Kad je u Maglenim Planinama otkriven čarobni metal, mitril, inače poznat kao pravo srebro,Kelebrimbora i njegove Ijude je obuzela žudnja da ga poseduju. Zato su otputovali u Eregion, koga su Ljudi zvali Holin, i živeli su u podnožju Maglenih Planina u gradu Ostin-Edil, kraj Zapadne kapije Kazad-duma, najmoćnijeg grada Patuljaka. Patuljci i Gvait-i-Mirdain su sklopili međusobni sporazum kojim su obe rase odlučile da ostave po strani sve prethodne svađe, i stvarno su uspeli da hiljadu godina održe taj mir. Mnogo godina trgovina između Patuljaka Kazad-duma i Vilenjaka Eregiona donosila je blagostanje obema rasama.Međutim, godine 1200. jedan po imenu Aratar došao je među njih. Niko ga nije poznavao, ali je njegovo znanje bilo veliko i on je drage volje pružao Gvait-i-Mirdianima svu pomoć koju je mogao, i poklanjao im darove koje je sam pravio. Do 1500. oni su počeli potpuno da mu veruju i planirali su da načine mnogo čudesnih stvari uz njegovu pomoć. Tako su Gvait-i-Mirdain Vilin-kovači Eregiona koji su iskovali Prstenove Moći. Mudar i uspešan narod sve do razornog Rata Saurona i Vilenjaka u kome je Eregion opustošen, a njegovo stanovnistvo rasuto.Gvait-i-Mirdain načinili Prstenove Moći. Tokom celog jednog stoleća Kelebrimbor i njegovi Ijudi su radili na ovom velikom delu. Međutim, Anatar je u stvari bio prerušeni Sauron Mračni Gospodar, i u to vreme kod Patuljaka i Gvait-i-Mirdainima on je u tajnosti načinio Jedini Prsten, koji je vladao nad svima ostalima. S tim Jedinim Prstenom, Mračni Gospodar se nadao da će zavladati Svetom.Ali kad je jednom Sauron stavio Prsten sebi na prst, Vilenjaci su ga prepoznali kao Mračnog Gospodara, sklonili svoje Prstenove i sakrili ih od njega. Usledio je Rat Saurona i Vilenjaka, Eregion je razoren i Kelebrimbor, s većim delom svog naroda, ubijen. Te 1697. godine Drugog Doba onoj nekolicini Gvait-i-Mirdaina koja je preostala pomoć je pružio Elrond Poluvilenjak. Na zapovest Gilgalada,Elrond je došao iz Lindona s gardom ratnika i odveo preživele do sigurnog mesta - duboke,uske doline u Rudauru - koju su oni nazvali Imladris, a koju su Ljudi zvali Rivendel. Odonda je to utočište Gvait-i-Mirdaina bilo poslednje preostalo Vilin-kraljevstvo između Maglenih Planina i Plavih Planina.

 

[Златоуст]

Gvozdena Brda

Pošto su najezde Zmajeva isterale Patuljke iz zlatom bogatih Sivih Planina, deo ovog naroda predvođen Grorom otputovao je na istok u Rovanion i naselio se u Gvozdenim Brdima 2590. Trećeg Doba. Patuljci Gvozdenih Brda borili su se u Ratu Patuljaka i Orka, i kod kapija Morije u konačnoj Bici od Azanulbizara 2799. njihov dolazak u poslednjem času se, u stvari, pokazao kao odlučujući udarac koji je skršio orčke legije. Zatim je isto tako, godine 2941, jedna vojska Patuljaka sa Gvozdenih Brda predvođena Dainom došla u pomoć Torinu Hrastoštitu, i uspešno su odbranili Kraljevstvo pod Planinom Erebor posle smrti Šmauga Zlatnog. U toj Bici Pet Vojski Torin je ubijen.Dain, njegov rođak, postao je Kralj Erebora i mnogi pripadnici njegovog naroda došli su da se ponovo nasele u Kraljevstvo pod Planinom.

 

[Златоуст]

Gvozdene Planine

Za vreme Doba Svetiljki Melkor je otišao na sever Srednje Zemlje i uzdigao moćni venac visokih planina prekriven snegom i ledom. To su bile Gvozdene Planine, na vilenjačkom zvane "Ered Engrin". Gvozdene Planine su bile prva odbrambena linija Melkorovog utvrđenog kraljevstva Utumno koje je sagrađeno u istočnim krajevima. Ono je branilo i njegovu oružarnicu Angband koja je podignuta tokom Doba Tmine, a nalazila se na zapadu. Ovde su se nalazili mnogi od Melkorovih najvećih slugu: Balrozi, Vampiri, Veliki Pauci, Vukodlaci i Zmajevi. Nezadovoljan visinom Gvozdenih Planina onakvim kako su prvo zamišljene, a dizale su se nebu pod oblake, Melkor je uzdigao veliki vulkanski vrh Tangorodrim kao glavnu odbranu Angbanda. Međutim, sve je to bilo uzalud, jer su na kraju Prvog Doba Sunca Tangorodrim, Angband i Gvozdene Planine razrušeni u Ratu Besnih. Gvozdene Planine i svi zli dusi u njima su uništeni i konačno potonuli u more.

 

[Златоуст]

H

Hildor

Rohirimi su se često pozivali na duh tog strašnog kralja u ratu, i u njegovu čast zvali su njegovo planinsko utvrđenje Helmov Ponor, a sebe su nazivali Helminzi.

 

[Златоуст]

Hildor

Kad je Arijena Suncem prvi put zasijala na Svet, rodila se rasa Ljudi daleko na istoku Srednje Zemlje.Oni su bili kasno došli na Svet zato što su se mnoge druge rase pojavile pre njih. Stoga su ih Vilenjaci nazvali Hildor, jer je značenje te reči "pratioci".

 

[Златоуст]

Hladni zmajevi

Od zmajeva koje je Morgot doveo iz Angbanda za vreme Prvog Doba Sunca bilo je mnogo pasmina.Neki su bljuvali vatru, drugi su imali moćna krila, ali najčešci su bili Hladni zmajevi, koji nisu imali letačke ni vatrene moći, ali su imali veliku snagu zuba i kandži i moćan oklop od gvozdenih krljušti.Hladni zmajevi su bili strah i trepet za sve rase koje su im se suprotstavljale u tom Prvom Dobu, i činili su neizreciva razaranja u predelima Srednje Zemlje. Na kraju tog Doba skoro cela rasa Zmajeva i većina Morgotovih slugu je nestala za vreme Velike Bitke u Ratu Besnih.U Trećem Dobu Sunca letopisi zapadnih zemalja pričaju kako se mnogo Hladnih zmajeva ponovo pojavilo u pustopoljinama Severa i otišlo u Sive planine. Patuljci su već došli u te planine jer su one bile bogate zlatom, a u dvadesetom veku ovog Doba sledili su ih Hladni zmajevi, tražeći riznice Patuljaka, i spremali su se za rat; i mada su se Patuljci borili hrabro, bili su brojčano nadjačani, i Hladni zmajevi su se nemilosrdno prikradali i ubijali svoje neprijatelje. Jedan princ od Ljudi Eoteoda- čovek po imenu Fram, sin Frugara - došao je i ubio Skatu Crva, najvećeg Zmaja te zemlje, i Sive Planine su bile očišćene od Zmajeva tokom pet vekova. Ipak, Hladni zmajevi su ponovo došli u planine godine 2570. Jedan po jedan, Patuljački gospodari su stradali od njih, poslednji je bio Patuljkralj po imenu Dain I od Durinove loze, i njega i njegovog sina Frora je ubio veliki Hladni zmaj u samim njihovim dvorima. Tako su poslednji Patuljci pobegli sa Sivih Planina, nerado ostavljajući sve svoje zlato Zmaju kao plen.

 

[Златоуст]

Hobiti

Kada je sjajni plamen Arijene Sunca došao na Svet pojavila se rasa Ljudi;tvrdi se da se u tom istom Dobu pojavio na istoku narod Polušana koji su se zvali Hobiti. To su bili Ijudi koji su se ukopavali u zemlju i živeli u rupama, za koje se govorilo da su srodnici Ijudi, ali su bili manji od PatuIjaka, a životni vek bio im je oko stotinu leta.Ništa se ne zna o hobitskoj rasi pre 1050. godine Trećeg Doba, kada su, po predanju, živeli sa Severnjacima u severnim Dolovima Anduina izmedu Maglenih Planina i Zelenšu-me. U tom veku jedna zla sila je ušla u Zelenšumu i ona je ubrzo promenila ime u Mrka Šuma. Možda je ovaj dogadaj prisilio narod Hobita da napusti Dolove. Jer u vekovima koji su usledili Hobiti su se preselili na zapad preko Maglenih Planina u Erijador, gde su otkrili i Vilenjake i Ljude u jednoj otvorenoj plodnoj zemlji.Svi Hobiti, i muški i ženski, imali su izvesne zajedničke karakteristike. Svi su merili od dve do četiri stope u visinu, bili su dugoprsti, dobro uhranjene i vesele spoljašnjosti, i imali su kovrdžavu smedu kosu i neobičnim bosim, predimenzioniranim stopalima. Nerazmetljivi, konzervativni Ijudi,procenjivali su sebi jednake prema njihovoj prilagodenosti mirnom hobitskom seoskom životu.Neumereno ponašanje ili pustolovne težnje su obeshrabrivani i smatrani indiskretnim. Razuzdanosti Hobita su bile ograničene na oblačenje u sjajne boje i jedenje šest obilnih obroka dnevno. Njihova jedina ekscentričnost bila je veština pušenja trave-za-lulu, za koju su tvrdili da predstavlja njihov doprinos svetskoj kulturi.Kaže se da su Hobiti poticali od tri loze, koje su se zvale Harfuti, Falohide i Sturi. Harfuti, najbrojniji od hobitskih rodova, bili su istovremeno i najmanji. Oni su imali kožu i kosu smedu kao orah. Voleli su brdovite predele i često uživali u društvu Patuljaka. Ti Harfuti su bili prvi od hobitskog naroda koji su prešli preko Maglenih Planina i ušli u Erijador. Skoro vek kasnije, godine 1150. Trećeg Doba Sunca, Falohide su pošli za svojim srodnicima Harfutima i prešli planine. Ušli su u Erijador prevojima severno od Rivendela. Falohide su bili najmalobrojniji od hobitskih loza. Oni su bili viši, vitkiji i smatrali su ih pustolovnijima od njihove braće. Koža i kosa su im bili svetliji, i više su voleli šumovite predele i druženje s Vilenjacima. Više su voleli lov nego obradu zemlje, i od svih Hobita ispoljavali su najjače težnje da upravljaju i budu vođe. Sturi su bili poslednji od Hobita koji su prešli Erijador. Najmuževniji od svoje rase, bili su krupniji od drugih rodova i, na zaprepašcenje svojih rođaka, neki su zaista mogli da puste brade. Oni su prebivali najjužnije od Hobita u Dolovima Anduina i izabrali su da žive na ravnicama na obalama reke, i, opet na nimalo hobitski način, ovladali su veštinom upravIjanja brodom, ribarenja i plivanja. Oni su bili jedini Hobiti koji su koristili obuću, po kiši, kad je bilo blato, tvrdilo se, nosili su čizme. Priča se da Sturi nisu otpočeli svoju seobu na zapad sve do godine 1300, kad su mnogi od njih prešli preko Prevoja Crvenrog; ali mala naselja su ostala u takvim predelima, kao što su Gladenska Polja, još vekovima iza toga.Hobiti od Erijadora su se većinom naselili u zemlje Meniš (Muževne Zemlje) kraj grada Bri. Godine 1601. većina Hobita iz Brija ponovo se uputila na zapad u plodne zemlje, s one strane Brendivino Reke. Tu su osnovali Okrug, zemlju koja je kasnije priznata kao postojbina Hobita. Hobiti računaju vreme od tog datuma.

Po prirodi, Hobiti imaju miroljubiv karakter i na svoju veliku sreću otkrili su zemlju koja je bila isto toliko mirna koliko i plodna. Tako, izuzev Velike kuge iz 1636. kojaje pokosila sve narode Erijadora,sve do 2747. je se u Okrugu odigrao nijedan oružani okršaj. Tad se dogodio manji orčki pljačkaški upad koji su Hobiti prilično pompezno nazvali Bitka od Zelenpolja. Nesumnjivo da je ozbiljnija bila Duga Zima 2758. i dve gladne godine koje su usledile. Ipak, u poredenju s drugim narodima Srednje Zemlje, oni su dugo živeli u miru. Druge rase, kad bi ih videle, smatrale su ih malo vrednim, a zauzvrat Hobiti nisu imali slavoljubivih težnji prema velikom bogatstvu ili moći drugih. Njihova ograničenja su se pokazala kao snaga jer, dok su veće i moćnije rase padale oko njih, Hobiti su nastavljali da žive u Okrugu spokojno gajeći svoje useve. Širom zemalja Okruga prostirali su se njihovi mali gradovi i naselja: Hobiton, Gozbograd, Majklov Kop, Zobambar, Žaboselo i još desetak drugih i na svoj način Hobiti su živeli u blagostanju.О čuvenim Hobitima malo se može reći pre tridesetog veka Sunca, jer je pre tog vremena cela ova rasa bila skoro potpuno nepoznata Svetu. Naravno da su sami Hobiti imali svoj sopstveni osećaj o tome šta je slavno.U predanju Okruga, prvi Hobiti koji se pominju su braća Falohide, Marko i Blanko, koji su poveli Hobite iz Brija preko Mosta od Kamenih lukova u Okrug. Tu zemlju su im ustupili Dunedaini od Arnora, čijem kralju su Hobiti zauzvrat dugovali nominalno vazalstvo. Godine 1979. poslednji kraljArnora je nestao sa Severa i ustanovljenoje zvanje Taina od Okruga. Prvi Tain bio je Hobit Buka od Močvare, od koga su poticali svi Taini.Div medu Hobitima bio je Ban-dobras Tuk, koji je bio četiri stope i pet inči visok, i koji je, na konju,odvažno predvodio svoj narod protiv Orka u Bici od Zelenpolja. Toljagom, tvrdi se, ubio je njihovog poglavicu Golfimbula. Zbog svoje krupnoće i podviga prozvanje Tuk. Drugi Hobit, značajan po svojim delima u okviru malenih zemalja Okruga, bio je Izengrim Tuk, koji je nazvan Izengrim II,dvadeset drugi Tain od Okruga, graditelj Velikih Smiala Majklovog Kopa i deda Bandobrasa Tuka. Ipak, tipično za Hobite, možda najpoštovaniji od junaka pre Rata za Prsten bio je skromni farmer po imenu Tobold Trubac od Dugodna, koji je u dvadeset sedmom veku prvi put zasadio biljku Galenas, takode zvanu Trava-za-lulu. Zbog ovog podviga on je veličan, a oduševljeni Hobiti pušaci nazvali su jednu lozu izuzetnog kvaliteta "Stari Tobi", u znak sećanja na njega.U trinaestom veku Trećeg Doba, međutim, slava u pravom smislu reči pripala je narodu Hobita. Jer, igrom slučaja, u ruke Hobita je pala jedna velika i zla sila koja se uplela u sudbinu svih Hobita.

Prvi Hobit koji se proslavio u Svetu bio je Bilbo Bagins (Torbic) od Hobitona, koga su Čarobnjak Gandalf i patuljacki Kralj Torin Hrastoštit podstakli da odigra glavnu ulogu u Potrazi za Ereborom. To je pustolovina koja je ispripovedana u prvom delu "Crvene Knjige Zapadne Međe". To su memoari koje je sam Bilbo nazvao "Tamo i ponovo natrag", u kojima se ubijaju Divovi, ****,Vukovi, Pauci i Zmajevi. U toj Pustolovini Bilbo Bagins je učinio mnoge podvige koje pripadnici jačih i mudrijih rasa u Srednjoj zemlji nisu mogli da izvrše, i otkrivene su neočekivana snaga i hrabrost u hobitskom karakteru.Deo te pustolovine priča kako je Bilbo Bagins nabavio čarobni prsten i, mada je to tada izgledalo od male važnosti, tim postupkom je doveo u opasnost sve koji su nastanjivali Srednju Zemlju. Jer je Bilbo Bagins, imućan gospodin od položaja, Hobit od Okruga, ne znajući postao vlasnik Jedinog Prstena. S vremenom, identitet Jedinog Prstena je otkriven i on je prešao u ruke Bilboovog naslednika, Froda Baginsa. Bilbo je zatim otišao u vilenjačko utocište Rivendel, gde se prepustio svojim težnjama da se bavi književnošcu. Jer pored svojih memoara "Tamo i ponovo natrag", on je sastavio i dobar broj originalnih pesama i značajno naučno delo, trotomne "Prevode s vilenjačkog".Frodo Bagins je postao Nosilac prstena u vreme kad se Sauron, Gospodar Prstenova, spremao da zarati s celim Svetom. Godine 3018. Čarobnjak Gandalf je došao kod Froda i uputio ga na put u Rivendel u Potragu za Prstenom. Kad bi ova misija bila uspešna, Jedini Prsten bio bi uništen i Svet spasen od Sauronove vlasti.

 

[Златоуст]

Наставак

Tako je u Rivendelu obrazovana Družina Prstena u kojoj su osmorica drugih izabrani kao saputnici Froda Baginsa, Nosioca Prstena, u njegovoj Potrazi. Trojica od te družine su takođe bili Hobiti kojima je suđeno da postanu slavni skoro isto toliko koliko i samNosilac Prstena. Semvajz (Semudri) Gemdži, Frodov poslužitelj, bio je jedan od njih. Jednostavna, odana duša, Semvajz je više no jednom spasao i svog gospodara i samu Potragu, i neko vreme bio i sam Nosilac Prstena. Peregrin Tuk, naslednik Taina od Okruga, i Merjadok Brendibak, naslednik Gospodara Baklenda, bili su druga dvojica Hobita Družine. Tokom Potrage, i Pipin i Veseli (kako su ih najčešce zvali) su proglašeni za Vitezove Gondora. Veseli je takođe imenovan za dvorjanina Kralja Teodona od Rohana i, na zaprepašćenje svih, sa vitez-devom Eovinom ubio je Vešca-kralja od Morgula kod Pelenorskih Polja. Pipin, kao Gardista Gondora, borio se sa Zapovednicima Zapada i u poslednjoj Bici pred Crnom Kapijom ubio je jednog moćnog Trola.Veseli i Pipin su bili najviši od svih Hobita u istoriji te rase, jer su na svom putovanju pili entnapitke,hranu divovskih Enta. Tako su nadvisili svoje sunarodnike, i po muževnom računanju bili su četiri i po stope visoki. Uz to, Veseli je bio hobitski učenjak od ugleda i sastavio je "Nauku o bilju Okruga","Računanje godina" i spis "Stare reči i imena u Okrugu".Frodo Bagins, junak Potrage Prstena, bio je takođe glavni istoričar rata, jer je napisao veći deo "Crvene Knjige Zapadne Međe". On je tu istoriju nazvao "Pad Gospodara Prstenova i povratak Kralja". Ali, iako je ovaj skromni i srčani Hobit poglašen za najplemenitijeg i najuzvišenijeg od svoje rase, naposletku je jedan drugi Hobit, a ne on, uništio Jedini Prsten, i to neočekivano i nehotice.Bio je to Smeagol Golum, jedini Hobit koji se ikad zaista priklonio zlu. Od cele njegove rase, priča o Smeagolu Golumu je najčudnija. Jer, kao što se pripoveda u hronikama o Jedinom Prstenu, on je nekada bio sturski Hobit koji je u dvadeset petom veku Trećeg Doba živeo pokraj Gladenskih Poija.

Tu su Smeagol i njegov rođak Deagol po prvi put pronašli Jedini Prsten, ali je Smeagol ubio Deagola i uzeo Prsten za sebe. Moć Prstena produžila mu je život, ali ga je ona tako izopacila da se nije mogao prepoznati. Njegovo obličje je poslalo sablasno, živeo je od mračnih dela ubistava, od nečistog mesa, i mračcan uticaj Prstena naveo ga je da se kloni svetla. Živeo je pokraj mračnih lokvi i u dubokim pećinama. Koža mu je postala gola i bez dlaka, crna, hladna i vlažna, a telo mršavo i ispijeno. Glava mu je bila nalik na lobanju, a oči su poslale velike kao u ribe koja najbolje napreduje duboko pod morem, bile su buljave, a ipak blede i vid mu je bio slab. Zubi su mu izrasli i bili dugački kao orčki otrovni očnjaci, a hobitska stopala su se zaravnila i dobila plovne kožice. Ruke su mu postale dugačke, a šake krupnije, i njihov stisak se odlikovao opakom gramzivom snagom."Crvena Knjiga Zapadne međe" beleži da je Golum (jer tako su ga nazvali u ovom obličju, zbog ružnog grlenog zvuka kojim se oglašavao) prebivao skoro pet vekova skriven u pećinama ispod Maglenih Planina sve do godine 2941. Onda je, vođen bez sumnje sudbinom koja je premašivala njegovo razumevanje, Hobit Bilbo Bagins došao u Golumovu pećinu i uzeo Jedini Prsten. Od Bilba, prešao je Frodu Baginsu i u svih osamdeset godina, koliko jc Prsten bio van njegovih šaka koje su tražile pipajući, Golum nikada nije prestao da traga za njim. Najzad je nabasao na samog Nosioca Prstena. Neko vreme je izgledalo da je Frodo Bagins skoro u stanju da ukroti Goluma, ali Golumova duša se potpuno predala zlu, i on je i dalje živeo od izdaje. Tako se desilo da je u času odluke, kad je Moć Prstena nadvladala dobrog Froda Baginsa na Planini Usuda, Golum navalio na njega i borio se s njim na rubu Usuda. Svojom opakom snagom Golum je zadobio Prsten, ali se strmoglavio naglavacke sa svojim dragocenim plenom u plamenu utrobu Zemlje i Jedini Prsten je uništen. Svet je tako spašen od užasa večne tame i, mada sad malo-brojni, tokom mnogo stoleća Četvrtog Doba Hobiti su živeli u poštovanju i miru zbog podviga njihovih Ijudi u tom silnom sukobu.

 

[Златоуст]

Hobgoblini

Zla stvorenja, kojima Ljudi sad daju ime Goblini, bila su u danima Srednje Zemlje zvana ****, i bilo ih je mnogo vrsta. Najmoćniji od njih bili su Uruk-hai: stvorenja visine Čoveka, velike snage i izdržljivosti, po zloći isti kao i manje rase, ali snažniji, i nisu se plašili svetla. Oni su često bili okrutne vode neznatnijeg goblinskog naroda, i činili su elitne borbene jedinice u većoj vojsci. Nekad se zovu Veliki Goblini, ili Hobgoblini, mada su mogli da čine veća zla u drevnim vremenima nego sada.

 

[Златоуст]

Hobiton

Najčuvenije selo u zemlji Hobita od Okruga bio je Hobiton Daleko zapadna stvar. Bilo je to skromno hobitsko selo podignuto na Hobiton Brdu i oko njega, s jednom vodenicom i ambarom na potoku koji se zvao Voda. Selo je postalo čuveno zato što je na tom brdu bila ulica Torbopuc sokak i hobitska rupa Torbin Kraj. Bio je to dom najproslavljenijeg od svih Hobita na Srednjoj Zemlji, Froda Baginsa,koji je odigrao sudbonosnu ulogu u Ratu za Prsten.

 

[Златоуст]

Holbitlan

"Crvena Knjiga Zapadne Međe" mnogo govori mnogo o istoriji naroda Polušana zvanih Hobiti. U jednom delu je objašnjeno kako je to ime izvedeno iz imena Holbitlan, što znači "stanovnici rupa" na jeziku Rohirima.

 

[Златоуст]

Huan

Vučjak Valara. Kao lovački pas Oromea Lovca, Huan je darovan noldorskom princu Kelegormu.Huan je otišao sa svojim novim gospodarom u Belerijand. Zbog Ijubavi prema vilinskoj princezi Lutijeni postao je sudbinski upleten u Potragu za Silmarilom. Jednog po jednog, ubijao je Vukodlake Tol Siriona, uključujuci i njihovog praoca, moćnog Drauglina, i čak uspeo da porazi Saurona u vučjem obličju. Konačno se sukobio s Karharotom, najvećim i najmoćnijim Vukom svih vremena koga je othranio lično Morgot. U bici koja je usledila Huan je uspeo da ga nadvlada, ali je i on bio smrtno ranjen Karharotovim otrovnim očnjacima.

 

[Златоуст]

Huorni

Među najstarijim od Olvara živelo je u Ardi drveće Velike Šume koje je poticalo iz semena koje je Javana načinila u Dobima Svetiljki. Tokom mnogih Doba ono je mirno raslo, ali u Srednjoj Zemlji na početku Doba Zvezdane svetlosti došli su među ovo drveće veliki duhovi, zvani Enti, Pastiri Drveća.Ti zaštitnici su se pojavili zato što su mnoge druge rase u to vreme došle na svet i Javana se plašila da ce šume biti uništene. Tako su tokom Doba Zvezdane Svetlosti i Sunca Enti hodali šumama, i s vremenom, priča se, neki Enti su postali više slični drveću nego što su bili ranije, a neko od drevnog drveća je postalo više nalik na Ente i pokretIjive grane. Kao Enti, ono je naučilo veštinu govora. Bilo drveće, bilo Enti po svom postanku, do Trećeg Doba Sunca je postojala jedna posebna rasa koja je nazvana Huorni. Huorni su uglavnom stajali kao tamno drvece u dubokim šumama, čvornovati i nepokretni, a ipak na oprezu. Kad bi se razbesneli, oni su se kretali brzo, kao obavijeni senkama,obarajuci se na neprijatelje sa smrtonosnom i nemilosrdnom snagom.Prića o Ratu za Prsten govori kako su sa Entima i Huorni, kao neka velika šuma, marširali na Izengard, i kako su pod vodstvom Enta od Fangorna istrebili celu orčku legiju u Bici od Rogburga.Ali, ovi divlji šumski dusi su težili da unište sve koji su predstavljali pretnju šumama. Bili su opasni za sve koji su hodali na dve noge, sem ako putnike nisu štitiii Enti, i besa Huorna s razlogom su se bojali.Huorni su bili prastari i utonjeni u duga razmišljanja, a neki su bili crnog srca i truli. Jednom je takav osećajni drvoduh naseljavao Staru Šumu kraj obala Vitlovindla. Bio je to Čovek Vrba koga su neki zvali Starac Vrba. Stara Šuma bila je samo ostatak najdrevnije šume Srednje Zemlje, a Starac Vrba je hteo da spreči svako dalje zadiranje u svoje carstvo. On je držao celu Staru Šumu začaranu moćima svoje pesme i dovodio sve putnike k sebi, gde bi ih pokretljivim korenjem i granama ubijao.

 

[Златоуст]

Hurin

Edainski gospodar Dortoniona. Rođen sredinom četvrtog veka Prvog Doba, Hurin je bio sin Galdora,gospodara Edaina. Oženio se Morvenom, gospom iz Prve Kuće i postao otac troje dece: Turina, Lalait i Nienore. Bio je nizak, ali snažno građen. 462. Hurinov otac je ubijen dok je razbijao opsadu vilenjačke kule Barad Eitela. Za vreme Bitke Nebrojenih Suza 473. ubijen je Hurinov brat Huor,zajedno sa svim Edainima iz zaštitnice, izuzev Hurina, koji je ubio sedamdesct Divova pre no što je zarobljen i odveden u Angband. Pošto je izdržao užasna mučenja i opsene, zatočen je na jednoj litici Tangorodrima na dvadeset osam godina. Godinu dana posle smrti svog sina Turina, Hurin je nehotice pomogao Morgotu da otkrije mesto gde se nalazi Gondolin. Živeci životom prokletnika, našao je svoju ženu tek na dan njene smrti. Potom je otišao u Nargotrond gde je ubio Sitnog PatuIjka Mima zato što je izdao njegovog sina, povratio je ogrlicu, Nauglamir, i odneo je Tingolu u Menegrot. Tu mu je 503. godine Melijana Maja pročistila um od Morgotovih opsena koje su ga mučile, pre nego što je odlutao i umro.

 

[Златоуст]

I

Ilmare

Maja, pomoćnica Vardina, Ilmare je najveća od majarskih devičanskih duhova, i Vilenjaci je najviše vole. Kao pomoćnica Varde, Kraljice Nebesa, ona je duh zaštitnik zvezda.

 

[Златоуст]

Ilmarin

Na vrhu Tanikvetila, najviše planine u Neumirućim Zemljama, stoji Ilmarin, "kuća visokog vazduha". dom Kralja i Kraljice Valara: Manvea, Gospodara Vazduha i Varde, Gospe od Zvezda. Ovde one sluge i glasnici koji se zovu Veliki Orlovi dolaze i odatle odlaze po naređenju. U prostranim zasvodenim holovima Ilmarina, u božanskom sjaju, Manve i Varda sede na prestolima sa kojih mogu da gledaju dole na sve zemlje Arde.

 

[Златоуст]

Imrahil

Dunedainski princ Dol Amrota. Pomešane dunedainske i vilenjačke krvi, tokom Rata za Prsten, Princ Imrahil bio je junak Bitke od Pelenorskih Polja, i privremeno je preuzeo vlast nad Belom Kulom Gondora posle smrti Denetora II. Kao jedan od Zapovednika Zapada, borio se pred Crnom Kapijom Mordora. Njegova kći, princeza Lotirijela, udala se za Eomera, Kralja Rohana.

 

[Златоуст]

Ingve

Vilenjački kralj Eldamara. Ingve je bio Uzvišeni Kralj Vanjarskih Vilenjaka, prvog roda koji je preduzeo Veliko Putovanje u Neumiruće ZemIje. Oni su bili prvi koji su se naselili u Eldamaru, mada su im se kasnije pridružili Noldori i Teleri. Od svih Vilenjaka, Manve je najviše voleo Vanjare i zato je Ingve naposletku poveo svoj narod u Valinor, gde su se naselili u podnožju svete planine Tanikvetil.

 

[Златоуст]

Irk

Pred kraj onog vremena koje je poznato kao Mir Arde, sindarski Vilenjaci Kralja Tingola i Kraljice Melijane su otkrili na istoku jedno zlo za koje pre toga nisu znali. Šumoviti predeli i planine na njihovim granicama počeli su da vrve od zlih bića za koja oni nisu imali imena. Ta bića su bili strašni demonski narod kojima je bilo suđeno da uvek budu glavne sluge i prethodnici zlih sila. Na sindarskom jeziku oni su nazvani Irk, što je bilo oponašanje njihove reči kojom su same sebe zvali:Uruk. U kasnijim dobima, oni su postali poznati kao **** na zajednickom jeziku Vestronu.Nandori i Laikvendi su bežali pred ovim mračnim stvorovima koji su bili naoružani oružjem od čelika.Ali Kralj Tingol, s ratnicima u sjajnim patuljačkim oklopima i visokim kacigama, krenuo je u rat protiv Irka i ubijao ih sve dok bojno polje nije bilo pokriveno njihovim crnim telima. Irci su pobegli iz Belerijanda i nikad više nisu prešli preko Plavih Planina, do vremena kada se iz Neumirućih Zemalja na zapadu nije vratio Morgot Neprijatelj, njihov tvorac i gospodar.

 

[Златоуст]

Istari

Pošto je proteklo hiljadu godina u trećem Dobu Sunca, jedan Vilin brod se pojavio sa Zapadnog Mora i uplovio u Sive Luke. Na tom brodu su bila petorica postarijih Ljudi sa dugim sedim bradama i velikim ogrtačima. Ti ogrtači su bili raznih boja i svaki Čovek je nosio visoki šiIjati šešir, visoke crne putne čizme i držao dugacak štap. To su bili Istari, koje su Ljudi zvali Čarobnjaci, njihovi šeširi i štapovi su bili oznake njihovog zvanja. Oni su bili jedan red i bratstvo poslato u Srednju Zemlju iz Neumirucih Zemalja, jer je primećeno da u Smrtnim Zemljama jača jedno veliko zlo. Mada su Istari došli tajno i u skromnom obličju, u početku, pre svog dolaska u Srednju Zcmlju, bili su to moćni duhovi. Oni su bili Majari, duhovi stariji i od samog Sveta, i od one prve rase kojaje izašla iz uma Iluvatarovog u Bezvremenim Holovima. Ali u umanjenom Svetu Srednje Zemlje u Trećem Dobu njima je zabranjeno da istupaju kao Majari. Bili su ograničeni na Ijudski lik i moći koje su se mogle naći u smrtnom Svetu.Iako se kaže da su u Srednju Zemlju došla petorica Istarija, dvojica ne igraju nikakvu ulogu u istorijama Zapadnih Zemalja koje su stigle do Ljudi, jer je za druge rečeno da su otišli daleko na istok Srednje Zemlje. Ta dvojica su bili Itrin Luin, "Plavi Čarobnjaci", i mada se zna da su se zvali Alatar i Paiando u Neumirućim Zemljama i da ih je izabrao Orome Jahač, ništa više se ne zna o njihovim životima i delima.Najslavniji i najviše hvaljen od Istarija je Gandalf Sivi, koga su Vilenjaci zvali Mitrandir, Patuljci Tarkun, a Haradrimi Inkanus. Kao Majar u Neumirućim Zemljama zvao se Olorin i smatrao se za najmudrijeg od svog naroda. U to vreme on je obitavao u vrtovima Lorijena, Gospodara Vizija i Snova, a takođeje često odlazio u kuću Niene Naricaljke. Pošto ga je podučavao Valar Lorijen u Vrtovima, Olorinova mudrost je tokom mnogih Doba postala još veća. Takođe, pošto je primao savete od Niene u njenoj kući, koja gleda na Zidove Noći, njegovoj mudrosti su pridodate saosećanje i podnošenje i kad sve izgleda beznadežno.Od svih Istarija Gandalf se smatra najvećim, jer su njegovom mudrošću slobodni narodi Srednje Zemlje dovedeni do pobede nad Mračnim Gospodarom Sauronom, koji je želeo da ih porobi. U ovome je Gandalfu pomogao Narja, Vilin-prsten Vatre, koji mu je podario Kirdan, gospodar Sivih Luka, jer je Narja imao moć da učini Ljude hrabrim i odlučnim. Na Gandalfov podstrek ubijen je Šmaug Zmaj i dobijene su bitke Pet Vojski, bitke od Rogburga i Pelenorskih Polja. Od Gandalfove ruke nastradao je Balrog od Morije. Ali najveće od svih njegovih dela bilo je pronalaženje Jedinog Prstena i to što je doveo Nosioca Prstena do mesta gde će on biti uništen. Tako je Prsten razoren, a Sauron i sve njegove sluge i celo njegovo kraljevstvo su dovedeni do konačne propasti. Gandalfov zadatak na Srednjoj Zemlji je ovim činom završen i tako je Treće Doba okončano Gandalfovim odlaskom u Neumiruće Zemlje.

Još jedan od Istarija je Radagast Smedi, koji je živeo u Rozgobelu sa biljem i zverinjem, jer je njegovo vilenjačko ime Aivendil, i bio je duh odan Javani, Kraljici Zemlje. Priča se da je on govorio mnoge jezike ptica. Čak su i Beorninzi i Šumski Ljudi iz Mrke Šume govorili s poštovanjem o mudrosti Radagasta Smeđeg, jer u poznavanju šuma njemu nije bilo ravnog. Poslednji koji se pominje od Istarija je Saruman Beli, koga su Vilenjaci zvali Kurunir, "Vešti Čovek".Kad su Istari stvoreni, Saruman je smatran za najvećeg od tog Reda. Mnogo vekova Saruman je tumarao predelima Srednje Zemlje i žarko žudeo da uništi Saurona Mračnog gospodara, ali se posle nekog vremena uzoholio i poželeo da sam ima moć. Godine 2759. Saruman je došao u Izengard, i Beren, Vladajuci Namesnik Gondora, dodelio mu je ključeve Ortanka, jer se mislilo da će Istari pomoći Ljudima Gondora i Rohirima u ratu protiv Orka, Istočnjaka i Dunlendinga. Međutim,Saruman je tu stvorio jedno silno mesto zle moći i prizvao k sebi orčke legije i Uruk-haie, Poluorke i Dunlendinge. U Izengardu je okacio zastavu svoje strahovlade, crni barjak s oznakom sablasne bele ruke. U svojoj oholosti je postajao sve više nepromišljen, dok ga nije zaveo Sauron, koji je raspolagao volšebnim moćima, mnogo većim od njegovih. Tako je najveći od Istarija koji su došli da unište Mračnog Gospodara postao jedan od njegovih zastupnika. Ali Sarumanova moć je skršena besom Enta, junaštvom Rohirima i Huornih i mudrošcu Gandalfa. Izengard su razorili Enti, njegovu vojsku su satrli Rohirimi i Huorni, a štap mu je slomio i čarobnjačke moći oduzeo Gandalf. Saruman je pao tako nisko da je u porazu tražio malu osvetu u sićušnom kraljevstvu Okruga gde su obitavali Hobiti,najmanji od njegovih neprijatelja. Tu su u jadnom nadmetanju za vlast Sarumana nadmašili Hobiti i ubio ga je sopstveni sluga, Grima Crvjezik. Kad je Saruman umro, telo mu se smežuralo u obličje bez krvi i mesa. Ono se ubrzo pretvorilo u kožu, lobanju i kosti umotane u pohabani ogrtac, i iz njega se izdigao stub sive magle. Za trenutak, kažu, to sivo obličje Sarumana Majarskog duha stajalo je nad njegovim zemaljskim ostacima, ali je naišao vetar i ono je iščezlo.

 

[Златоуст]

Istočni Vilenjaci

U vreme Paljenja Zvezda svi Vilenjaci su živeli na istoku Srednje Zemlje. Ali s vremenom, Gospodar Šuma, Lovac Orome od rase Valara došao je kod Vilenjaka i doneo im poziv da napuste tu zemlju. Mnogi su se odazvali Oromeovom pozivu i otputovali na Zapad gde su ih zvali različito, Zapadni Vilenjaci ili Eldari. Oni koji su ostali prozvani su Istočni Vilenjaci ili Avari, "nevoljni", koji su se uplašili Velikog Putovanja u Neumiruće Zemlje.

 

[Златоуст]

Istočnjaci

U Prvom Dobu Sunca svi Ljudi su se pojavili prvo u istočnim krajevima Srednje Zemlje. Neki su otišli na Zapad, a oni koji su ostali na istoku živeli su pod mračnom senkom Melkora Neprijatelja i okrenuli su se zlu. Ti Ijudi su nazvani Istočnjaci, a njihova zemlja se zvala Run.Posle izvesnog vremena neki od tih Ljudi su otišli sa istoka, u vilenjačke zemlje Belerijanda. Ti Istočnjaci nisu bili visoki Ijudi, vec stameni, snažnih udova i crnpuraste kože s tamnim očima i kosom. Oni su se uglavnom pokazali kao nepouzdani i u ratu su izdavali svoje saveznike Vilenjake Morgotu. Malo imena ovih Ijudi se sačuvalo u letopisima, ali Ulfang Crni i njegovi sinovi Ulfast,Ulvort i Uidor su postali čuveni po tome što su počinili najveću izdaju. Jer, u Bici Nebrojenih Suza Ulfang i njegovi Ijudi su se okrenuli na vilenjačke saveznike usred bitke i pobili ih sleđa, tim činom ratna sreća se okrenula i Vilenjaci su skršeni. Međutim, nisu svi Istočnjaci bili neverni, i u tom Dobu jedan po imenu Bor i njegovi sinovi Borlad, Borlah i Bortand su se borili junački do smrti na strani Vilenjaka.Ipak, uvek posle toga Istočnjaci su su se držali tog savezništva s Morgotom ili njegovim moćnim slugom Sauronom, i uvek su ratovali protiv plemenitih potomaka Edaina. Tokom Doba Sunca Istočnjaci su postali savez mnogih kraljevstava i rasa. U Trećem Dobu mnogi Istočnjaci su izlazili iz Runa. Među njima su bili divlji Balkoti i ratnici u bojnim kolima koji su se zvali Kolovosci. Zatim,takođe, dalje na jugu, u Haradu, Istočnjaci Varvarski Ljudi koji su došli sa Istoka Srednjc Zemlje da zarate protiv vilenjačkih, edainskih i dunedainskih kraljevstava Zapada. Ta divlja plemena bila su sluge i vojnici Mračnog Gospodara.Po Sauronovoj zapovesti, Istočnjaci su poslali ratnike u Rat za Prsten. Na Pelenorskim Poljima bezbrojne čete oklopljenih Istočnjaka, bradatih kao Patuljci i naoružanih dvoseklim sekirama, borile su se besno i izginule. Drugi su takođe našli smrt kad je Crna Kapija razvaIjena i Sauronovo kraljevstvo Mordor uništeno. Rat za Prsten je zauvek skršio moć Mračne Sile nad Istočnjacima. Tako,kad je Kralj Elesar krunisan u Gondoru i u Četvrtom Dobu došao u Run, Istočnjaci su zatražili mir.To je Elesar prihvatio, i dugo godina posle tog sporazuma vladao je mir u Zapadnim Zemljama i u zemljama Harada i Runa.