Tolerancija

[realistic]

Da li smatrate da tolerantne osobe moraju biti okruzene negativnim osobama po njih same, jer takve jednostavno privlace? Ili, da li tolerantne osobe izazivaju u drugima negativizam na neki nacin, i da li je tolerancija signal u tidjim ocima da je osoba lak plen za zahebati? Ili bar da nece nasilno reagovati na zaheb? Da li smatrate da ce vas pritiskati dokle god vi mozete da tolerisete? Da li su medjuljudski odnosi ustvari suptilno trazenje granica tolerancije? Da li je tolerancija pozitivna, ili negativna osobina? Ljudi kazu da ne treba igrati na prvu loptu, ali kad te neko uvredi prvi put, ima li logike tolerisati to? Ima li neke naznake da ta osoba to nece ponovo uraditi, mozda jos gore i perfidnije, jer vec je presla prag kulturnog ponasanja? Navescu primer kad jedan partner tuce drugog. Mnogi tolerisu, ali da li ima poente tolerisati? Sta mislite o toleranciji?

 

[bratjesam]

Kada ne pokažeš zube on je alfa nad tobom, ako ima jačih od njega on se mora zadržati na tebi kako bi ostao alfa, i onda niko neće pokušati nešto slično nad njim. To je instikt, počni da ti budeš alfa nad njim ako ste iste snage povući će se brzo i niko neće pokušavat da bude alfa nad tobom. Nemoj se uvrijedit, nisam mislio na tebe pod "ti".

 

[Umri_muski]

Animalci su u vecini i oni traze stalno pariranje, a ljubav im je kad postoji trenje izmedju osoba, sto je opet stalno trvenje...
A i ne misle nista dobro kad nema tog trenja...nema ni inspiracije a ni strasti...

Tako da odnos bez trenja je noz kroz maslac za animalca....

Ova prica ne vazi za neanimalce ali oni su u tolikoj manjini u Srbiji da ih ne vredi na forumu analizirati.

Mozda jedino vredi pomenuti da postoje susreti dva animalca pasivca, kad su debelo opredeljeni ka pasivi pa oboje pocinju da bude svoju agresiju istovremeno u svom animalizmu, sto ipak dovodi do kontrole i prikaza zelje da oboje uvedu neki kompromis da bi ostali u pasivi.
To ti je nalik uvodjenju ljubomore kod osoba koje ne vole da budu ljubomorne niti predmet ljubomore, da bi se preko ljubomore odigrale neke stvari, pojacao prikaz vezanosti i nesigurnosti, izveo neki amaterski i ne do kraja zeljeni potez kontrole partnera, vise prikaz poteza kako to moze da se uradi ili neko drugi to radi tako.

Tada pasivci pocinju da izgledaju kao ljudi sa merom i odnos im se izgradjuje bas na toj praznini u praktikovanju animalnog osvajanja tudjeg prostora.

Susret dva agresivna animalca mnogima izgleda kao neodrziva veza, ali nekad se desi da se pobedjeni povuce i onda ostane funkcionalna takva veza, a pobedjeni postaje novi covek. Ne znam tacan procenat koliko su muskarci a koliko zene pobedjene i preporodjene ali ima i jednih i drugih.
Kod ovih situacija tesko je ustanoviti podatak pobedjenih jer je nekad promena bila u prosloj vezi, a ne moze se ustanoviti i pratiti za mnogo osoba tok svih veza po ovom principu, jer sami od sebe kriju svoje stanje.

 

[dive]

mana
i po osobu koja tolerise
i po osobu kojoj se tolerise
treba odreagovati na prvu loptu
onaj ko tolerise bude koriscen i provociran do granice pucanja
onaj koga tolerisu, ne zna sta ga je snaslo kad osoba koja je tolerisala jednog dana kaze - dosta
sve u svemu, jako losa osobina
najcesce utkana vaspitanjem u jedinku
zato svojoj deci kada ih vaspitavate nemojte da govorite - sacekaj, pusti, polako, nego ih odmah ucite da reaguju i ne trpe nista
ni zato sto je neko stariji, pa kao iz postovanja, ni zato sto je neko `pametniji`, ni zato sto je neko na polozaju, ni iz bilo kog drugog razloga

 

[milsu]

Мислим да се особа не може генерално окарактерисати као толерантна или нетолерантна. Оно што једноме смета, другоме не смета. Па онда онај коме смета за другога погрешно мисли да је толерантан, зато што га посматра из своје перспективе. Некоме на пример увреда јако смета, другоме не смета уопште, па ће први помислити за другога да је толерантан, иако то нема везе са толеранцијом. Тако да је толеранција прилично лична ствар, с обзиром да овде тема није морал или етика. Ако неко трпи насиље над собом годинама и не реагује, онда вероватно ужива у улози жртве.

 

[radyu5]

Da li smatrate da tolerantne osobe moraju biti okruzene negativnim osobama po njih same, jer takve jednostavno privlace? Ili, da li tolerantne osobe izazivaju u drugima negativizam na neki nacin, i da li je tolerancija signal u tidjim ocima da je osoba lak plen za zahebati? Ili bar da nece nasilno reagovati na zaheb? Da li smatrate da ce vas pritiskati dokle god vi mozete da tolerisete? Da li su medjuljudski odnosi ustvari suptilno trazenje granica tolerancije? Da li je tolerancija pozitivna, ili negativna osobina? Ljudi kazu da ne treba igrati na prvu loptu, ali kad te neko uvredi prvi put, ima li logike tolerisati to? Ima li neke naznake da ta osoba to nece ponovo uraditi, mozda jos gore i perfidnije, jer vec je presla prag kulturnog ponasanja? Navescu primer kad jedan partner tuce drugog. Mnogi tolerisu, ali da li ima poente tolerisati? Sta mislite o toleranciji?

Tolerancija je najbolja stvar koja postoji.

 

[gost 382857]

Mislim da tolerancija ne podrazumeva da neko bude žrtva i trpi da ga drugi gaze, niti da je podređen.
Tolerancija znači - dozvoljavam da budeš onaj koji jesi, da misliš, veruješ i radiš šta želiš dokle god to mene ili druge ne ugrožava.
Tolerantan čovek takođe treba da ima jasno postavljene granice ponašanja prema drugima i ume da njih i sebe brani, samo neće drugima nametati svoje poglede na svet i uverenja.

 

[Sukhoi t-50]

Po meni tolerancija nije dobra stvar, i to ne samo u onom klasičnom smislu gde te neko proziva i vredja pa ti ne reaguješ, nego i u mnogo suptilnijim i kompleksnijim situacijama, gde recimo tolerišeš osobu sa kojom nemaš ništa zajedničko i ne odgovara ti, tolerišeš tudje ispade jer eto tako se mora, tolerišeš roditelja koji te sputava i ima neke svoje bubice koje se ne uklapaju sa tvojom vizijom sopstvenog života, tolerišeš nekog ko je dosadan itd. Ja ništa od toga ne tolerišem, čak ni kad su ljudi prijateljski nastrojeni ali su dosadni itd. Nikad nisam kapirao toleranciju po svaku cenu, kao eto nešto mi ne odgovara ali ću da trpim to, "muž me mlati ali ću da trpim to zbog naše dece", ili "žena mi je rospija ali ću da trpim to zbog braka i dece, zbog više svrhe" itd. To je neka naučena inercija, treba se radikalno osloboditi toga, jer kako ćeš živeti život koji želiš ako trpiš baš sve što ti ne odgovara?

 

[hakim bej]

Kada ti neko ucini nepravdu tamo gde nije trebao i nije smeo,
a nema integritet da prizna gresku,
onda te tolerise i pusta i tamo gde ne bi trebalo.

Tolerancija je losa plata. Ne dolazi iz razumevanja, nego iz krivice. Tolerancija je trpljenje.

 

[Lollol]

Koliko pitanja. Neko kaze da je tolerancija trpljenje...sad da li je. Lupam, komsija ima bucnu decu, ti radis trecu, deca mala, a ti ne mozes da spavas, igraju skacu, dodje ti da odes i oteras i komsiju i decu u pm, jer radis trecu, neispavan si, a deca eto prave rusvaj. Ne svidja ti se situacija, ali je tolerises, tj. trpis jer ne ide da oteras dodjavola i komsiju i njegovu decu.
Sad to je jedan primer, ali ljudi obicno koriste koliko mogu ako im ne pokazes zube tj. granicu. Neki su i stoka pa idu preko te granice, kada im lepo i kulturno kazes da ne rade nesto. Ne znam sta tu pomaze, batina verovatno.

 

[realistic]

Kaze se da pametniji popusta. I to ima veze sa tolerancijom, da pametniji ljudi popuste, da su vise tolerantni. Tu je izvor problema. Bezobrazan stalno probava da zagazi u tudju teritoriju, svesno ili nesvesno, vaspitan ili nevaspitan, ne znam, dok tolerantan to nikad ne radi, on razume i vidi granice. Jasno je ko trpi i ko mora da se prilagodjava. Tolerancija je plemenita, ali losa osobina za samu osobu koja je poseduje (bar u nasem podneblju), i izvor je mnogih zaheba koji se u zivotu dese, ako ne i svih.

 

[Borac za prava zivotinja]

Tolerancija je, navodno, dobra osobina. Misli i jezik pod prisilom ćutanja i žmurenja na jedno oko. Na prvi pogled liči na dobro uvežbanu samokontrolu „civilizovanog“ čoveka.

Nije teško biti fin pa preći preko, npr, komšijske buke u pola noći. Ne jedanput, ne dva puta, nego uvek. Treba komšije razumeti, štaviše – saosećati sa njima: ljudi su željni skakanja i vrištanja, i ko smo mi da im to zamerimo? Oni su drugačiji od nas, i baš zbog toga treba da im popustimo – da svima dokažemo našu široku dušu, sposobnu da se saživi sa drugačijim, čovekoljublje i spremnost na žrtvovanje zarad tuđeg zadovoljstva.
Tolerancija je eufemizam za trpljenje različitosti. I tolerancija, kao i kompromis, spadaju u pojmove političke korektnosti. U suštini, uče čoveka licemerju – da zažmuri pred stvarima koje mu se ne dopadaju, da ne pisne, i bude u kavezu koji je napravio od autocenzure. Mirenje sa sudbinom zato što jači tlači. Zamislite da non-stop prigovarate bahatim komšijama zbog buke, a ispostavi se da su im sinovi naoružani mafijaši. Pa naravno da ćete biti „tolerantni“. Još ćete im reći: „Ako, ako, nek se deca zabavljaju ... Kad će ako ne u dva noću?!“ U najboljem slučaju ćete se preseliti.

Međutim, s druge strane, ukoliko čoveka direktno ne pogađa i ne ugrožava ga tuđi stil života, za palamuđenja o nečijim pravima koja su veća od naših ali ih mi trpimo jer se od nas to očekuje, više i nema potrebe, pošto nema ni motivisanosti.

Mislim da je priča o toleranciji smišljena za obuzdavanje primitivaca koje treba naučiti da budu nezainteresovani za to da li je komšija sa trećeg sprata gej, i da li se komšinica sa petog kreše sa poštarom. Ali ako imate decu a u istoj zgradi (ulici) živi pedofil, primitivizam je dopušten.

 

[realistic]

Svi imaju odredjeni prag tolerancije, koji kad se predje dolazi do burne reakcije. Za osobe koje imaju visok prag tolerancije smatra se da nisu dozivele mnogo stresnih situacija u zivotu, sto je dobra stvar. Ali ista ta tolerancija nas cini opustenim, otvorenim i slepim za negativnost koja stalno vreba. Opusten covek ne razmislja o zlobi, niti je ocekuje, jer nikome nije zlo uradio da izazove negativnost. To se oseti i siguran je pokazatelj drugima da osoba nece agresivno reagovati na zaheb, nego ce sokirana trpeti u sebi, gomilajuci stres i puneci svoje kapacitete do praga tolerancije. Osoba koja je blizu praga tolerancije to emituje oko sebe i takvu osobu nece niko dirati, jer je vrlo verovatno da ce osoba agresivno reagovati na zaheb, jer su joj kapaciteti vec puni i niko ne zeli da bude predmet na kojem ce se neko isprazniti. Ovo je vrlo bitna stavka koju treba razumeti i uz pomoc nje na vreme prepoznati potencijalnu djubrad koji nam mogu uciniti zlo, jer procene da necemo agresivno reagovati, kao i one koji namerno cine zlo da bi nam punili kapacitete do praga tolerancije. Sve se to pokaze na vreme, ali se tolerise, ne ocekuje se da ce se desiti. To bude kao test da se vidi koliko je osoba tolerantna. Tolerantni ljudi se generalno smatraju zeleni, nezreli, neiskusni, kao deca, kao neko ko nema briga u zivotu itd. Visok prag tolerancije je i predmet zavisti, zbog svega ovde napisanog. Visok prag tolerancije znaci unutrasnji mir. Zato ljudi pozele da malo zaprze corbu nekome da "malo i on oseti", jer se "nije dovoljno napatio". Ova prica oko tolerancije je normalna faza odrastanja i prakticno je svi dozive pre ili kasnije, mada bude mnogo jasnije kad se dozivi. E, upravo zbog toga je Ivo Andric napisao da ljudi hvale dobre ljude zato sto na njihovoj propasti zive. Od dobrih/tolerantnih ljudi se prakticno otima i oni vrlo cesto sluze drugima za istresanje negativizma, jer imaju visok prag tolerancije i zato sto nece agresivno reagovati.

 

[Kiyko]

Tolerancija je divna osobina ukoliko osoba ume da je dozira u skladu sa onim ko je preko puta nje i u skladu sa okolnostima. Ukoliko u tome nema mere i ne postoje jasne granice gde završava tolerancija a gde počinje dozvola da te neko gazi onda imamo osobu koja podsvesno doziva psihopate i sadiste da se iživljavaju. To se može odvijati u vrlo širokom dijapazonu od jedva primetnih otrovnih opaski i verbalnih provokacija do očiglednih i nedvosmislenih iskorišćavanja i terorisanja.

 

[sin Juga]

Tolerancija se razvija zarad licnog boljitka.
Poenta je da se licna netolerancija koja postaje nerviranje, vraca kao bumerang u vidu negativnih emocija i stresa.

Zdravo je pokazati emocije i 'planuti' ali ako se to cesto desava, ta osoba ne raspolaze dobro svojim emocijama ili ne utice na svoju sredinu da promeni nesto.
Neki cute i trpe i to zna da jede coveka iznutra. Taj nedostatak akcije ne treba mesati sa tolerancijom jer se ta osoba mozda i vise nervira od ove prethodne.

Ja bih ovako objasnio: nesto tolerises dok god ne postane nerviranje, ako se nerviras ti to vise ne tolerises - bez obzira da li to pokazujes ili ne.
Tolerancija je unutrasnje stanje koje se uveliko odslikava na tvoje spoljasnje ponasanje.

 

[Џорџи]

kao i sve sto ovaj nakaradni svet okrene tako ce i ova vrlina postati mana

 

[realistic]

Tolerancija je divna osobina ukoliko osoba ume da je dozira u skladu sa onim ko je preko puta nje i u skladu sa okolnostima. Ukoliko u tome nema mere i ne postoje jasne granice gde završava tolerancija a gde počinje dozvola da te neko gazi onda imamo osobu koja podsvesno doziva psihopate i sadiste da se iživljavaju. To se može odvijati u vrlo širokom dijapazonu od jedva primetnih otrovnih opaski i verbalnih provokacija do očiglednih i nedvosmislenih iskorišćavanja i terorisanja.

Onaj ko nema iskustva sa psihopatama i sadistima, ne zna sta je to. Ne zna da prepozna. Mozes mu 3 dana pricati i dzaba. Neiskusan misli da ako nikoga nije izazivao, nece ga niko dirati. A psihopata i sadista prepoznaju toleranciju. Zato je psihopata u prednosti i zato tolerantan kupuje skolu. Jedno sa drugim ide. Nazalost. E, zato toga treba biti svestan. Gde se gresi, sta uraditi da se covek zastiti itd.

 

[Meridian]

Tolerancija je svesno trpljenje negativnog uticaja okoline i kod svakog coveka postoji.
Neko vise tolerise zivotinjama, a manje ljudima, sebi, a manje drugima, zato razlikujemo prag tj.
nivo tolrerancije. Prag zavisi od mnogih parametara, a najvise od bliskosti.
Poznat je paradoks da ljudi imaju nizi prag tolerancije za najblize, nego prema drugima,

 

[Сале]

Tolerancija je svesno trpljenje negativnog uticaja okoline i kod svakog coveka postoji.
Neko vise tolerise zivotinjama, a manje ljudima, sebi, a manje drugima, zato razlikujemo prag tj.
nivo tolrerancije. Prag zavisi od mnogih parametara, a najvise od bliskosti.
Poznat je paradoks da ljudi imaju nizi prag tolerancije za najblize, nego prema drugima,

мислим да то није парадокс, од најближих више очекујеш да те разумеју.

 

[Сале]

Zamislite da non-stop prigovarate bahatim komšijama zbog buke, a ispostavi se da su im sinovi naoružani mafijaši. Pa naravno da ćete biti „tolerantni“. Još ćete im reći: „Ako, ako, nek se deca zabavljaju ... Kad će ako ne u dva noću?!“ U najboljem slučaju ćete se preseliti. .

значи убрдо тамо можеш да се толеришеш колико те воља.

 

[gost 36952]

Da li smatrate da tolerantne osobe moraju biti okruzene negativnim osobama po njih same, jer takve jednostavno privlace? Ili, da li tolerantne osobe izazivaju u drugima negativizam na neki nacin, i da li je tolerancija signal u tidjim ocima da je osoba lak plen za zahebati? Ili bar da nece nasilno reagovati na zaheb? Da li smatrate da ce vas pritiskati dokle god vi mozete da tolerisete? Da li su medjuljudski odnosi ustvari suptilno trazenje granica tolerancije? Da li je tolerancija pozitivna, ili negativna osobina? Ljudi kazu da ne treba igrati na prvu loptu, ali kad te neko uvredi prvi put, ima li logike tolerisati to? Ima li neke naznake da ta osoba to nece ponovo uraditi, mozda jos gore i perfidnije, jer vec je presla prag kulturnog ponasanja? Navescu primer kad jedan partner tuce drugog. Mnogi tolerisu, ali da li ima poente tolerisati? Sta mislite o toleranciji?

O toleranciji mislim sve najlepse dok je uzajamna. U protivnom je uglavnom rec o bezobrazluku sa jedne i kukavicluku sa druge strane, sto je nezdravo i neodrzivo.

Ovi sto se tuku imaju kompatibilne patologije, nadju se sadista i mazohista i to je to. Na prvi pogled sadista deluje kao krivac, a mazohista kao zrtva, a u stvari su to dve strane iste medalje.

Granice postavljamo sami i za njih smo odgovorni.

 

[gost 36952]

Onaj ko nema iskustva sa psihopatama i sadistima, ne zna sta je to. Ne zna da prepozna. Mozes mu 3 dana pricati i dzaba. Neiskusan misli da ako nikoga nije izazivao, nece ga niko dirati. A psihopata i sadista prepoznaju toleranciju. Zato je psihopata u prednosti i zato tolerantan kupuje skolu. Jedno sa drugim ide. Nazalost. E, zato toga treba biti svestan. Gde se gresi, sta uraditi da se covek zastiti itd.

Psihopata i sadista prepoznaju mazohistu i neogranicenu toleranciju. Rec je o meri dokle se nesto tolerise.

A onaj ko pokusava da nekome objasni da ne treba da ga maltretira je budala.
Nema tu sta da se objasnjava, sadista zna vrlo dobro sta radi.

Ili pristanes na to, ili odes, ili uzvratis, zavisno od toga sta zelis/mozes da postignes.

Gresi se u maticnoj porodici kad roditelji ne vaspitavaju decu da imaju samopostovanje. Sve je u tome.

Ako bi se sadista i neka osoba sa samopostovanjem uopste privukli (mada je jako malo verovatno) ta bi veza pukla jako brzo.

- - - - - - - - - -

Od dobrih/tolerantnih ljudi se prakticno otima i oni vrlo cesto sluze drugima za istresanje negativizma, jer imaju visok prag tolerancije i zato sto nece agresivno reagovati.

Ne! Nikako ne poistovecivati ove dve osobine!

- - - - - - - - - -

Kaze se da pametniji popusta. I to ima veze sa tolerancijom, da pametniji ljudi popuste, da su vise tolerantni. Tu je izvor problema. Bezobrazan stalno probava da zagazi u tudju teritoriju, svesno ili nesvesno, vaspitan ili nevaspitan, ne znam, dok tolerantan to nikad ne radi, on razume i vidi granice. Jasno je ko trpi i ko mora da se prilagodjava. Tolerancija je plemenita, ali losa osobina za samu osobu koja je poseduje (bar u nasem podneblju), i izvor je mnogih zaheba koji se u zivotu dese, ako ne i svih.

ne mora!
ako vec pristaje na trpljenje koje je neravnopravno, onda je postenije i pametnije da sebi prizna o cemu se radi, nego da se zavarava da je to zbog dobrote i sl.
kukavicluk je OK, ali ga treba nazvati njegovim imenom

dostojanstven covek ne trpi nikakva ugnjetavanja, ma o kome da je rec

- - - - - - - - - -

Da li smatrate da tolerantne osobe moraju biti okruzene negativnim osobama po njih same, jer takve jednostavno privlace? Ili, da li tolerantne osobe izazivaju u drugima negativizam na neki nacin, i da li je tolerancija signal u tidjim ocima da je osoba lak plen za zahebati? Ili bar da nece nasilno reagovati na zaheb?

Sve ovo sto si naveo je primer trpljenja nepostovanja.
Takve osobe privlace agresivce i primitivce svih vrsta jer covek bez samopostovanja sigurno nece biti postovan od drugih.
Ili ce ga maltretirati ili ce ga sazaljevati u najvecem broju slucajeva.

Tolerancija (u pozitivnom smislu) podrazumeva uzajamnost.
Ako te uzajamnosti nema, iz tog odnosa nista dobro nece proizaci.

Koliko god da je pitanje zasto neko nekog maltretira, za mene je jos zanimljivije pitanje zasto neko nekoga trpi.

 

[realistic]

Nije sve tako crno-belo, kao sto nije sve rezultat nemanja samopostovanja. Cak stavise, problem je upravo suprotan, u vaspitanju dece da prihvate razlike, da prihvate druge kakvi oni jesu, bez obzira na bogatstvo, boju koze, religiju, bolest itd. To je tolerancija u pravom smislu reci. Prihvatis ih sve i sve ih jednako gledas. Onda dozivis zlo od drugacijeg, ili grupe drugacijih, i skontas da tolerancija ne pije vodu. Svaka ptica svome jatu. Nije tu samopostovanje problem, vec prihvatanje razlika.

 

[gost 36952]

Prihvatanje razlika i postovanje drugog dok drugi postuje tebe.
Ako nema uzajamnog postovanja/tolerisanja to nije prihvatanje razlika nego napraviti od sebe otirac.

Prihvatanje drugog i drugacijeg, naravno, prihvatanje njegovog prava na postojanje i razlicitost, ali to nema nikakve veze sa prihvatanjem necijeg loseg ponasanja.

Totalno brkas pojmove.

Iskljucivo je u samopostovanju problem tamo gde neko trpi da bude tlacen.

 

[realistic]

Svi se mi nalazimo negde na skali izmedju mazohiste i sadiste. Niko nije rekao da treba prihvatiti necije lose ponasanje, nego je problem u svesnom prihvatanju razlika koje kasnije mogu da dovedu do loseg ponasanja. Kad te neko zezne, onda je vec kasno. Treba prepoznati i reagovati ranije. Tolerancija dovede do toga da se desi da te neko zezne, jer osoba polazi od sebe i od drugih ocekuje slicno. Iskustvo smanjuje prag tolerancije. Dakle, ne mora biti samopostovanje problem, vec moze biti i neiskustvo. Cinjenica je da predator prepozna plen, i zato je u prednosti, a plen mora iskustvom da nauci, jer dok nema saznanja o predatoru, on ne zna sta ga ceka, bez obzira koliko samopostovanja imao. Ima tu i drugih emocija koje se pojave, kao sto je ljubav, pa bude mnogo teze prelomiti. To se moze desiti svakome i nema tu brkanja pojmova.