pozitivno_druzenje
Primećen član
- Poruka
- 667
Verovatno su svi čuli što od lekara što od laika da su "mačke opasne za trudnice", evo nekih podataka o toksoplazmozi koje ste možda znali a možda i niste:
TOKSOPLAZMOZA JE OPASNA SAMO AKO SE PRVI PUT DOBIJE U TRUDNOĆI! TESTIRAJTE SE PRE TRUDNOĆE, AKO STE NEKADA RANIJE DOBILI TOKSOPLAZMOZU I IMATE ANTITELA, NEMATE RAZLOGA ZA BRIGU.
• Mačka može da se zarazi Toxoplasmom gondii tako što pojede sirovo meso, ili sitnu životinju koju je ulovila. Ako ne puštate mačku da izlazi napolje da lovi i hranite je isključivo kupovnom hranom za mačke, ona neće imati odakle da se zarazi Toxoplasmom.
• Ako mačka pojede sirovo meso ili životinju zaraženu Toxoplasmom gondii počeće da u izmetu izbacuje oociste nakon 3 do 10 dana, i to izbacivanje će trajati 10 do 14 dana. Dakle, najmanje 13 a najviše 24 dana od trenutka infekcije izmet mačke prestaje da bude zarazan.
• Oociste u mačjem izmetu nisu zarazne dok ne odstoje najmanje 24 časa, kada prelaze u oblik zarazan za ljude i životinje. To znači da ako izmet stoji u posipu kraće od 24 sata, čak ni direktan kontakt sa njim ne može da dovede do zaraze.
• Istraživanja pokazuju da oociste na psećem krznu nikada ne prelaze u oblik zarazan za ljude. Ovo bi najverovatnije važilo i za oociste na mačjem krznu kada bi se nekim slučajem desilo da se nadju na njemu. (Lindsay DS, Dubey JP, Butler JM, Blagburn BL (1997). Mechanical transmission of Toxoplasma gondii oocysts by dogs. Veterinary Parasitology 73, 27-33)
• Za razliku od pasa, mačke dosta pažnje i vremena posvećuju čišćenju svog krzna, što verovatno objašnjava zašto čak i u periodu dok izbacuju oociste u izmetu, njih nema na mačkinom krznu. Izvor zaraze je mačji izmet, a ne sama mačka. Nije potrebno izbegavati mačke u trudnoći, dovoljna mera predostrožnosti je izbegavanje njihove kutije sa posipom. (Dubey JP (1995) Duration of immunity to shedding of Toxoplasma gondii oocysts by cats. Journal of Parasitology 81, 410-415)
• Većina mačaka jednom inficiranih Toxoplasmom gondii izbacuje oociste samo tih nekoliko dana neposredno nakon infekcije i nikada više. Spekuliše se da je moguće da mačka ponovo počne da izbacuje oociste nekada kasnije u životu ako joj opadne imunitet. Medjutim, istraživanja pokazuju da mačke koje su jednom bile zaražene Toxoplasmom ne počinju da izbacuju oociste u izmetu čak ni kada im se daju lekovi koji suzbijaju imunitet ili kada obole od bolesti koje snižavaju imunitet. Ako ste ipak zabrinuti da će vaša mačka naprasno početi da izbacuje oociste u izmetu, tokom trudnoće nosite rukavice za jednokratnu upotrebu dok čistite mačji WC, ili još bolje neka drugi član domaćinstva preuzme tu obavezu. (Lappin MR (2001) Cat ownership by immunosuppressed people. In Consultations in Feline Medicine (4) J. R. August (ed.),W. B.; Saunders Company, Philadelphia . pp. 18-27; Lappin MR, Dawe DL, Lindl PA, others (1992) The effect of glucocorticoid administration on oocyst shedding, serology, and cell mediated immune responses of cats with recent or chronic toxoplasmosis. Journal of the American Animal Hospital Association 27, 625-632; Lappin MR, George JW, Pedersen NC , Barlough JE, Murphy CJ, Morse LS (1996) Primary and secondary Toxoplasma gondii infection in normal and feline immunodeficiency virus-infected cats. Journal of Parasitology 82, 733-42)
• Toxoplasma gondii se ne prenosi maženjem mačke, ujedom ili ogrebotinom. Da bi se čovek zarazio potrebno je da proguta oocistu koju je mačka izbacila pre 24 časa (ili ranije), tako da su pod rizikom deca koja se igraju u pesku ili na zemlji (bilo gde gde potencijalno ima starog mačjeg izmeta), kao i ljudi koji rade oko zemlje bez rukavica (baštovani, poljoprivrednici), ili jedu voće i povrće koje je dodirivalo zemlju a nije dobro oprano. Ipak, najveći broj ljudi sa toksoplazmozom inficiran je bez ikakvog kontakta sa mačjim izmetom - dodirivanjem sirovog mesa bez rukavica ili njegovom nedovoljnom termičkom obradom pre konzumacije (najčešće su u pitanju jagnjetina, svinjetina i jaretina). Temeljno pranje ruku pre jela, pranje voća i povrća i pažljiva termička obrada mesa drastično smanjuju rizik od zaraze Toxoplasmom. (Wallace MR, Rossetti RJ, Olson PE (1993) Cats and toxoplasmosis risk in HIV-infected adults. Journal of the American Medical Association 269, 76-77)
• Istraživanje pokazuje da kontakt sa mačkama ne utiče na verovatnoću da će čovek biti izložen Toxoplasmi gondii, dok konzumacija termički nedovoljno obradjenog mesa značajno povećava ovu verovatnoću. (Flegr J, Hrda S, Tachezy J (1998) The role of psychological factors in questionnaire-based studies on routes of human toxoplasmosis transmission. Central European Journal of Public Health 6, 45-50)
• Tri istraživanja pokazuju da medju veterinarima koji su u stalnom kontaktu sa mačkama ima isti procenat zaraženih Toxoplasmom gondii kao medju ljudima koji nemaju nikakvog kontakta sa mačkama (Behymer RD , Harlow DR , Behymer DE , Franti CE (1973) Serologic diagnosis of toxoplasmosis and prevalence of Toxoplasma gondii antibodies in selected feline, canine, and human populations. Journal of the American Veterinary Medical Association 162, 959-963; DiGiacomo RF, Harris NV, Huber NL, Cooney MK (1990) Animal exposures and antibodies to Toxoplasma gondii in a university population. American Journal of Epidemiology 131, 729-733; Sengbusch HG, Sengbusch LA (1976) Toxoplasma antibody prevalence in veterinary personnel and a selected population not exposed to cats. American Journal of Epidemiology 103, 595-597)
TOKSOPLAZMOZA JE OPASNA SAMO AKO SE PRVI PUT DOBIJE U TRUDNOĆI! TESTIRAJTE SE PRE TRUDNOĆE, AKO STE NEKADA RANIJE DOBILI TOKSOPLAZMOZU I IMATE ANTITELA, NEMATE RAZLOGA ZA BRIGU.
• Mačka može da se zarazi Toxoplasmom gondii tako što pojede sirovo meso, ili sitnu životinju koju je ulovila. Ako ne puštate mačku da izlazi napolje da lovi i hranite je isključivo kupovnom hranom za mačke, ona neće imati odakle da se zarazi Toxoplasmom.
• Ako mačka pojede sirovo meso ili životinju zaraženu Toxoplasmom gondii počeće da u izmetu izbacuje oociste nakon 3 do 10 dana, i to izbacivanje će trajati 10 do 14 dana. Dakle, najmanje 13 a najviše 24 dana od trenutka infekcije izmet mačke prestaje da bude zarazan.
• Oociste u mačjem izmetu nisu zarazne dok ne odstoje najmanje 24 časa, kada prelaze u oblik zarazan za ljude i životinje. To znači da ako izmet stoji u posipu kraće od 24 sata, čak ni direktan kontakt sa njim ne može da dovede do zaraze.
• Istraživanja pokazuju da oociste na psećem krznu nikada ne prelaze u oblik zarazan za ljude. Ovo bi najverovatnije važilo i za oociste na mačjem krznu kada bi se nekim slučajem desilo da se nadju na njemu. (Lindsay DS, Dubey JP, Butler JM, Blagburn BL (1997). Mechanical transmission of Toxoplasma gondii oocysts by dogs. Veterinary Parasitology 73, 27-33)
• Za razliku od pasa, mačke dosta pažnje i vremena posvećuju čišćenju svog krzna, što verovatno objašnjava zašto čak i u periodu dok izbacuju oociste u izmetu, njih nema na mačkinom krznu. Izvor zaraze je mačji izmet, a ne sama mačka. Nije potrebno izbegavati mačke u trudnoći, dovoljna mera predostrožnosti je izbegavanje njihove kutije sa posipom. (Dubey JP (1995) Duration of immunity to shedding of Toxoplasma gondii oocysts by cats. Journal of Parasitology 81, 410-415)
• Većina mačaka jednom inficiranih Toxoplasmom gondii izbacuje oociste samo tih nekoliko dana neposredno nakon infekcije i nikada više. Spekuliše se da je moguće da mačka ponovo počne da izbacuje oociste nekada kasnije u životu ako joj opadne imunitet. Medjutim, istraživanja pokazuju da mačke koje su jednom bile zaražene Toxoplasmom ne počinju da izbacuju oociste u izmetu čak ni kada im se daju lekovi koji suzbijaju imunitet ili kada obole od bolesti koje snižavaju imunitet. Ako ste ipak zabrinuti da će vaša mačka naprasno početi da izbacuje oociste u izmetu, tokom trudnoće nosite rukavice za jednokratnu upotrebu dok čistite mačji WC, ili još bolje neka drugi član domaćinstva preuzme tu obavezu. (Lappin MR (2001) Cat ownership by immunosuppressed people. In Consultations in Feline Medicine (4) J. R. August (ed.),W. B.; Saunders Company, Philadelphia . pp. 18-27; Lappin MR, Dawe DL, Lindl PA, others (1992) The effect of glucocorticoid administration on oocyst shedding, serology, and cell mediated immune responses of cats with recent or chronic toxoplasmosis. Journal of the American Animal Hospital Association 27, 625-632; Lappin MR, George JW, Pedersen NC , Barlough JE, Murphy CJ, Morse LS (1996) Primary and secondary Toxoplasma gondii infection in normal and feline immunodeficiency virus-infected cats. Journal of Parasitology 82, 733-42)
• Toxoplasma gondii se ne prenosi maženjem mačke, ujedom ili ogrebotinom. Da bi se čovek zarazio potrebno je da proguta oocistu koju je mačka izbacila pre 24 časa (ili ranije), tako da su pod rizikom deca koja se igraju u pesku ili na zemlji (bilo gde gde potencijalno ima starog mačjeg izmeta), kao i ljudi koji rade oko zemlje bez rukavica (baštovani, poljoprivrednici), ili jedu voće i povrće koje je dodirivalo zemlju a nije dobro oprano. Ipak, najveći broj ljudi sa toksoplazmozom inficiran je bez ikakvog kontakta sa mačjim izmetom - dodirivanjem sirovog mesa bez rukavica ili njegovom nedovoljnom termičkom obradom pre konzumacije (najčešće su u pitanju jagnjetina, svinjetina i jaretina). Temeljno pranje ruku pre jela, pranje voća i povrća i pažljiva termička obrada mesa drastično smanjuju rizik od zaraze Toxoplasmom. (Wallace MR, Rossetti RJ, Olson PE (1993) Cats and toxoplasmosis risk in HIV-infected adults. Journal of the American Medical Association 269, 76-77)
• Istraživanje pokazuje da kontakt sa mačkama ne utiče na verovatnoću da će čovek biti izložen Toxoplasmi gondii, dok konzumacija termički nedovoljno obradjenog mesa značajno povećava ovu verovatnoću. (Flegr J, Hrda S, Tachezy J (1998) The role of psychological factors in questionnaire-based studies on routes of human toxoplasmosis transmission. Central European Journal of Public Health 6, 45-50)
• Tri istraživanja pokazuju da medju veterinarima koji su u stalnom kontaktu sa mačkama ima isti procenat zaraženih Toxoplasmom gondii kao medju ljudima koji nemaju nikakvog kontakta sa mačkama (Behymer RD , Harlow DR , Behymer DE , Franti CE (1973) Serologic diagnosis of toxoplasmosis and prevalence of Toxoplasma gondii antibodies in selected feline, canine, and human populations. Journal of the American Veterinary Medical Association 162, 959-963; DiGiacomo RF, Harris NV, Huber NL, Cooney MK (1990) Animal exposures and antibodies to Toxoplasma gondii in a university population. American Journal of Epidemiology 131, 729-733; Sengbusch HG, Sengbusch LA (1976) Toxoplasma antibody prevalence in veterinary personnel and a selected population not exposed to cats. American Journal of Epidemiology 103, 595-597)
