TO TI JE OD MENE

[Madona 6]

Zubima si kidala komade moje duše
I sitila se mesa mog i krvi moje
Zveri
Gladna životinjo,
Parala si tkivo moje
I sitila se, sitila u izobilju.
Orala na mojim leđima ti si
I brazde tvoje duboke su bile
Gazila i mrvila si me kao sile zla.

O čemu li si mislila
O čemu li maštala
Čemu li se nadala?

Zveri ljudskog lika!

Mučenjem mojim hranila si se
Oštricama zuba tvojih ranjavala me
Pokori se, pokori se!
Vrisak tvoj je odjekivao
Ali ne, moga glasa ti nisi čula.

Ćutanjem borila sam se sa tobom
Zveri ljudskog lika
U meni samo snage ostalo je
Da ćutim...
I pomalo dišem...

Sad sve tiho je u meni
I vetrovi zla tvog ne nose me više
Moja duša sad spokojno diše
I tiho plovi tišina...

Zveri ljudskog lika
Zaboravljena si
Pokopana
Tvoji otrovi ne grizu me više
Gotovo je,
Gotovo...

To ti je od mene