Много слова ни о чему. Просто да се оправда писање будућег као футур а садашњег као презент. Тј оправдање замене Србског на туђи
Ви сте готови потратит време даби исправити слово некоме у интернету. За то време у свим школама децу уче да се будуће пише футур. И за то су плаћени из државне касе. И ви ћутите у знак одобравања
Jezik se menja, tečan je i ne možeš očekivati da će zauvek ostati nepromenjen. Mnoge engleske reči vuku korene od latinskih reči jer su ih pokupili od francuza čiji je jezik romanski. Reči u engleskom takođe imaju uticaj od skandinavskih zemlja usled ratova sa viknzima. Šokirao bi se kada bi video koliko je osnovnih reči, pa i lične zamenice.
Језик се тако не мења, њега намерно мењају. Народ није изненада почео да говори плусквамперфект и футур. То се намерно подмењује и постоје људи попут вас који то одобравају
Ok, i? Koja je poenta? Hoćeš da govorimo staroslovenski?
И так је било видно да ви никакве сврхе не видите у заштити Србског. Будемо говорит на језике белог господина, ура
Kakvog belog gospodina? Govorit? Jesi li ti hrvat?
Rus.
Šta je to шлюз, кабельтов, киль, трюм, каюта, шкипер, флагшток, фрукт, боцман, норд, зюйд, ост, рейс, брюки, апельсин, кран, баскетбол, бодибилдинг, бизнес, бизнесмен, чипсы, компьютер, футбол, фильм, фильтр, гамбургер, джинсы, офис, спорт, теннис, интернет, мотор, свитер, авто, автомобиль, шлагбаум, рюкзак, циферблат, парикмахер, картофель, граф, бутерброд, шланг, лагерь, ландшафт, штат, штраф, квитанция, факел, фейерверк, шприц, бухгалтер, галстук, ефрейтор, ротмистр, масштаб, шпион, абажур, авангард, авансцена, багаж, беж, бетон, бигуди, бижутерия, билет, букинист, бутик, кафе, касса, каскадер, катастрофа, кошмар, шезлонг, шанс, шампанское, шансон, шантаж, конкурс, костюм, кушетка, купе, креветка, дама, дежавю, дебил, душ, ансамбль, экипаж, экран, этаж, фабрика, гараж, газон, жалюзи, журнал, люстра, магазин, макияж, массаж, метро, мебель, мираж, мода, музей, натюрморт, остеохондроз, парашют, пляж, путана, режим, репортаж, ресторан, саботаж, сапер, саквояж, солдат, сутенер, театр, туалет, тротуар, вантуз, вираж, витраж, витрина, вояж?
Glagolski oblici, načini i vremena inače imaju i svoje srpske nazive: prezent je sadašnje vreme, futur je buduće vreme, perfekat je prošlo vreme, imperfekat je prošlo nesvršeno vreme, pluskvamperfekat je davno prošlo vreme, aorist je prošlo svršeno vreme... Neki ni nemaju latinske uopšte, nego samo srpske nazive: glagolski prilog sadašnji, glagolski prilog prošli, glagolski pridev radni, glagolski pridev trpni...
Kad neka strana reč uđe u jezički korpus, to se ne dešava tako što je neko na silu ugura i onda natera ljude da je koriste (to je nemoguće, a ti i tebi sličnih jezički puristi imate baš takvu predstavu u glavama), nego tako što u nedostatku domaće reči ljudi koriste adekvatnu stranu reč (kafa, džezva, ministar, ekran) koja kasnije prođe standardizaciju, ili se odomaći strana reč (avion, kompjuter) pored izvorno domaće (vazduhoplov, računar) koju pritom ne zameni niti istisne iz upotrebe, nego postane njen sinonim u tom istom jeziku. To olakšava komunikaciju, a ono što jezički puristi zagovaraju otežava komunikaciju, i to je ono što je pravi razlog za nastavljanje u tom duhu, a ne u duhu purizma, bez obzira na to o kom se jeziku govori, jer doslovno svi jezici u manjoj ili većoj meri pozajmljuju reči iz drugih jezika. Jezici sa najmanje pozajmljenica su oni koji imaju dugotrajni kontinuitet u izolaciji, poput islandskog, japanskog, korejskog, itd. Ruski i srpski jezik nemaju istoriju izolacije.
Ne zamene pozajmljenice ništa, već postanu sinonimi. Iako se koriste pozajmljenice "avion" i "kompjuter", originalni srpski izrazi "vazduhoplov" i "računar" nisu zamenjeni i koriste se i dalje, pa se od njih čak i tvore novi izrazi koji imaju prioritet u odnosu na svoje sinonime (vazduhoplovstvo, vazduhoplovno inženjerstvo, Vazduhoplovna akademija, računarsko programiranje, Računarski fakultet).
A zbog čega? Koja je korist tačno od tog jezičkog čistunstva? Kakve koristi ima prosečan Srbin od toga što će govoriti i pisati "vedro" umesto "kofa", "krčag" umesto "bokal", ili "val" umesto "talas"?
Ne pametuj i ne pravi zamene teza, nego odgovori na pitanje. Pozajmljenice su takođe deo jezičkog korpusa, ako nisi znao - "avion" je srpska reč, kao i "džezva", iako obe dolaze iz stranih jezika.
Ti znači u svojoj matičnoj zemlji nisi našao većinu koju tražiš pa si sad ovde došao da nama ispravljaš krive Drine i lečiš svoje frustracije?
