Zestoka rasprava izmedju Lukovica i Ljusica o Patrijahu Pavla
1.25
Жестока расправа је нешто друго, ово није расправа. Ово је свађа којој је место у Задрузи и не заслужује неки посебан коментар.
Расправа је један културан разговор људи који имају различите ставове, ово везе са расправом нема када саговорници гледају ко ће да прича гласније и како аутор текста каже да може да зове патријарха како хоће.
Очигледно да ту нема ни елементарне културе.
Значи да би Задруга била још појам васпитања за овакво неваспитање.
Ово је просеравање, а расправа је нешто много далеко од овог.
Када би Луковић схватио да њему нико не дира ни маму, ни тату, ни дете, јер су му оне светиња, да он као човек незаинтересован за религију, да не дира патријарха, јер је и он неком светиња. Као и Луковићу његова фамилија.
Ваљда је то елементарна култура.
Једно је критиковати било кога (политичара, свештеника или патријарха) а друго просеравати се.
Луковић не критикује, он сматра да је са својим просеравањем духовит, али то не иде баш тако.