Има истине у томе да је Тито започео пражњење села индустријализацијом, говорим о свом граду и околини.
Села су испражњена за непуних 10 година, сви млади су дошли, неки добили станове, неки саградили куће, запослили се у фабрикама, а у селима остали њихови родитељи и бабе.
Онда су фабрике почеле да пропадају, господа сељаци нису хтели да се врате на село, неки су већ били пред пензијом, куће пропале, стараца више нема...
А држава Србија ништа, ама баш ништа није урадила, нити да помогне фабрикама, нити да помогне сељацима да се врате одакле су дошли.
Није имала времена од избора, политикантства, муљаже на свим нивоима, борбе за влашћу, места у управним и надзорним одборима, прелетања из странке у странку...
И тако, села остадоше празна, а ево нам се, благо нама, полако празне и градови.
Питам се, да ли ће неко на Крсти, за једно 30 година поставити питање Да ли је Вучић заслужан што су нам градови остали празни...
А није само Тито, и није само Вучић, већ и њихови мајушни сателити, дрчни, гладни, незасити.