Čeprkala sam (sve po Google-a, of course) po gorepomenutim laureatima i knjigama im, pa rekoh, kad sam već zapodenula priču, red bi bio da ovde podelim utiske koje sam stekla.
Naravno, sud je krajnje neosnovan (ponavljam, ništa od navedenog čitala nisam, za većinu pisaca čujem prvi put), sasvim subjektivan, samim tim, vrlo verovatno i pogrešan. Dakle,
ne zagovaram nečitanje ovih knjiga.
Basarin
"Mein Kampf" odmah preskačem (ali bih tu knjigu pročitala...možda...ako neko kaže nešto konkretno, a dobro). Malo je počelo da ga biva previše i svuda, razvodnjava se, a i dobio je ovu nagradu već jednom, pa me gađa u osećaj za pravičnost.
Ljubeznicu mu i njenu
"Prekomernu upotrebu sile" izvesno neću čitati jer mi je dosta priča ovdašnjih društveno/kulturološki/socijalno/estetskih marginalaca, a ovo je, izgleda baš takva: neka zlosrećnica sa Karaburme se, sve iz prvog lica, bori sa sudbom kletom. Vidim, ljudima se sviđa, čak joj i Veliki Teofil napisa jednu kratku, ali pohvalnu rečenicu. Ipak, ne bih da imam posla sa osobom koja je pravila seriju u kojoj se pojavljuje onaj..ono..šta li je...Ivan Bosiljčić, pa još i na Pinku. Dakle, ne branim da (intelektualna) prostitucija postoji, sve dok je van mog intimnog univerzuma.
Predstavnici Lagune su, sem Basare, i 2 komada (i dalje aktivnih) građevinskih radnika: Ovog prvog, koji je na zidanje stanova prešao sa funkcija komercijalnih direktora kojekakvih "preduzetja" u
"20 sati" peckaju neke komunističke nepravde, misterije oko rehabilitacija i sl. Sve i da mi ne zvuči paradoksalno, tih "drugova" mi je preko glave. Ovoga ne bih čitala ni da mu daju let na Mars za doprinos civilizaciji. Neka sam zadrta, ali, za moj ukus, pitanje zlih komunista je kod Svetlane Velmar - Janković u "Lagumu" sasvim solidno pokriveno. Jeste velika tema, ali...ono...nešto i za pojas treba da se zadene.
i, za svaki slučaj:
Druga Lagunina građevinarka, je navukla na sebe moj gnev rečenicom iz kratke, ali iscrpne (auto)biografije na sajtu izdavača:
Odrasla na Istočnom Vračaru, u Ulici Tomaša Ježa i to zato što nije navela broj zgrade sprat, kao ni to da li se iz jedne zgrade selila u drugu, ili samo je samo menjala stanove u okviru jedne zgrade, ako se uopše selila diljem, dapače,
Istočnog Vračara. Njena
"Bremasonija" je, izgleda, SF satira, šta li, čiji su likovi, „tajna braća” Branislav Nušić, Borislav Pekić, Ðorđe Vajfert, Petar Ičko, Sima Milutinović Sarajlija...koji 'oće da se samouspavaju (ne piše da l' grupno il' kolektivno) zato što je kralj zabranio rad masonima. Ne čitam dok ne vidim jasna granična obeležja sva četiri Vračara, za šta će Čuburci verovatno da raspišu referendum. Dakle,
Za sintagmu "tajna braća" u navedenom kontekstu, od
a, da se ovaj iznad ne naljuti, neka još jednom
Da ne bude zabune: ne mislim da pisac treba da ima neko određeno formalno obrazovanje, ali, kad je u pitanju građevina, iz ličnog iskustva znam da je u 99% slučajeva reč o praktičarima koje interesuje da li stvari rade ili ne rade, te im je i kreativnost usmerena ka tom cilju. Ako je Laguna u jednoj godini nabola 2 iz onih 1% -
"Tito je umro" je krimi roman (treći sa koji se dešava počev od 4. maja 1980. u poslednje 2 godine
) ima odlomak koji mi je dovoljan da zaključim da ni ovo, verovatno, neću čitati, iako, kako piše, dolazi iz pera autorke
kultnog (??) romana "Strah i njegov sluga. Za pismene zadatke slične tom odlomku, moj profesor književnosti je davao keca (sa postoljem!) i terao dete da prepisuje neku veliku pripovetku za ispravku.
E, da! Kod Lagune bilo danas da se jede čoko Plazma, gratis
(ne piše kol'ko smelo da se pojede)
"Krf" bi moglo da bude nešto pristojno, mislim. Kažu, prikazuje breme srpske istorije koje nose žene. Budući da se time bavio mlad muškarac, stavljam ga u uži izbor.
David Albahari nikako da me (dovoljno) fascinira, te njegov
"Kontrolni punkt" ide on hold, dok se ne javi neko sa konkretnim utiscima. A priori, neka bude za uži krug, zato što je, generalno, fin.
O
"Bernardijevoj sobi" Slobodana Tišme nisam uspela da steknem utisak. Vuklo me na pozitivno, ali nikako da prevagne. U moj uži krug ne ide, bar za sad.
Od prva dva predloga "Mono i Manjane" ne očekujem ništa (naročito od
"Ode manjem zlu"
, ali,
"Viktorija" Marka Krstića mi veoma dobro zvuči, pa čak i kao potencijalni pobednik.
Ako je
T.H. Raič lepo obradio temu o kojoj piše ("ludilu ljubavi i srpske erotomanije koja seže do prvog srpskog ustanka"), moguće je da dobro prođe. Uži izbor.
"Ugarak" Zorana Petrovića mi deluje sasvim dobro, a mislim da se Geopoetika ne igra baš sa imenom. Čitala bih ovo najpre. Ide na listu favorita.
"Đorđoneova kletva" Laure Barne je ili vrlo lepa, ili vrlo pretenciozna knjiga. Bavi se italijanskom renesansom, a na sumnju me je navela činjenica da se radnja (između ostalog) dešava u Firenci, Rimu i Veneciji. Volela bih da je ovo prvo, tj. da hoće da kaže nešto lepo i pametno, a ne da ispriča gde je bila i šta je sve videla. Evo, rizikujem: na favorite!
Ne verujem da će
"Sasvim skromni darovi" dobiti nagradu, budući da je reč o mailovima na relaciji Njujork - Zrenjanin. Mada, dotični je autor "Hadersfilda" (gledala u JDP-u i na filmu, ne i čitala), pa, ko bi ga znao. Ako još ima mesta u užem izboru neka uđe.
"Almaški kružoci lečenih mesečara" kod mene - čitaoca neće skorije doći na red ni ako dobije nagradu jer je reč o novsadskog gradskoj hronici/baladi, a sa tim gradom, na žalost, nemam odnos.
Pri Pištalu ostajem i dalje.
Eto. To htedoh.
Pa da, Basarina žena je ćerka Brane Crnčevića.
