Тинтин

Truman

Truman

Elita
Poruka
22.825
Издавачка кућа Дарквуд започела је серијал о Тинтину на ћирилици издавањем две збирке.
Прочитао прву епизоду ( Пустоловине Тинтина у земљи Совјета, црно-бела епизода ). Епизода садржи јасну пропаганду против тадашњег Совјетског Савеза и комунизма. Тинтинове догодовштине се брзо као на траци и доста су нереалне, а сам цртеж је једноставан и лишен детаља. Видећемо шта ће бити са обојеним епизодама, да ли су квалитетније.

Јесте ли читали Тинтина? Који су утисци?

1htlyf.jpg
 
Првом епизодом заиста нисам одушевљен, ни стилски ни садржајно. Дадох му свега две звездице на гудридсу. Пропагандни материјал што би рекли. :) Наредна епизода у овој првој збирци је Конго, јес ми беше за ту рекла да је расистичка? Ипак више волим италијанску школу.
 
E da
Kongo je ta
Prva kod nas nije tada objavljena zbog cenzure,ta o Sovjetima
A u Kongu Tintin promoviše tada popularan safari i ide Afrikom i ubija sirote životinje bez ikakvog razloga
Odvratno

- - - - - - - - - -

Kapetan Havok ima maštovite psovke i kletve
Uglavnom govori ljudima da su pterodaktili i rododendroni:zcepanje:
 
Meni žao što su odavde otišli ljudi koji se razumeju u strip
Sve se svodi na Bonelija
Nekad je postojao ovde Kviz iz sveta stripa gde sam i ja zdušno učestvovala
Strip je vrlo bogat i raznovrstan medij a ovde se piše samo o Zagoru ili u najboljem slučaju Dilan Dogu
A TOLIKO ima neuporedivo boljih remek dela
 
Дилана ми не дирај!! :mrgreen:
Шалим се, верујем ти. Но морам рећи да мом сензибилитету ипак највише одговарају талијански стрипови ( не само Бонели ). Тако да убудуће кад будем хтео да ширим наслове консултоваћу те. Од Италијана за сада чито Дилана, Мартија, Наполеона и Корта М.
 
Šta da ti diram Dilana kad ja IMAM SVE BROJEVE ČAK I HRVATSKA IZDANJA
ali nije sigurno jedan od onih stripova koje stavljam u vrh
Postoje prava remek dela, klasici o kojima je smo samo Arlington, Andrvor, Daki Orlando i ja pisali
Prelistaj malo pdf
 
Хоћу, хвала. Ако те не мрзи и ако се сећаш, можеш навести овде наслове тих тема где сте писали о ремек-делима. Па нек стоји...
 
Korto je van svih kategorija
To je Umetnost
Koja ne poznaje nacionalnu pripadnost
Hugo jeste Italijan, to jest bio je, ali njegova dela su svetska umetnost

- - - - - - - - - -

Truman:
Хоћу, хвала. Ако те не мрзи и ако се сећаш, можеш навести овде наслове тих тема где сте писали о ремек-делима. Па нек стоји...
Kliknite za proširenje...
pa već sam rekla dva posta iznad
KVIZ IZ SVETA STRIPA
 
Италијанска уметност је светска уметност, можда и њен врхунац. :) Планирам да стрипове читам до краја живота ( колико год трајао ) тако да верујем да ћу стићи кад-тад да пређем већину значајнијих аутора.
 
Ja sam tu ljubav nasledila od oca
Od njega je ostala pozamašna zbirka
Mada ni moja nije za podceniti
Ako voliš Italijane a volim i ja, pa ima TOLIKO TOGA OSIM BONELIJA
prvi ALAN FORD
pa autori ko što je Breccia
Pa KULTNI RANK XEROX
PA MINJOLIN Hell Boy
Ima ih milion....
 
Хвала. Можда ћу ре разочарати, али нисам фан Алан Форда. Као клинац сам га умерено волео, а пре пар година скинух неку апликацију Алан Форд са првим епизодама...није ме ни мало радило, деловало ми је као набеђени хумор.
 
Знаш како, није случајно што Алан Форд није много популаран међ пробирљивом талијанском читалачком публиком.
 
Tintin slavi 90. rođendan i dobija novi film u režiji Pitera Džeksona

iRJEWZh-678x381.jpg
Foto sa sajta Strip blog(arhiva)



Tintin je reporter, avanturista, putnik i protagonista popularne serije stripova Avanture Tintina, koju je napisao belgijski karikaturista Žorž Remi, poznatiji kao Erže (1907–1983). Njegovo prvo pojavljivanje desilo se 10. januara 1929. godine u dodatku za decu časopisa ,,Le Petite Vingtième” i to na dve table. Kasnije kad je serija završena izdata je knjiga ,,Tintin u zemlji Sovjeta”, gde on kao novinar izveštava o boljševicima Sovjetske Rusije sa svojim vernim psom Sneškom. Ubrzo se razvio u istraživačkog novinara i borca protiv kriminala. Njegov bunt i stalna radoznalost ga često stavljaju u opasne situacije i baca u krugove trgovaca narkoticima i plaćenika.
,,Ideja o liku Tintina i avanturama koje bi ga zadesile došla je do mene, verujem, u prvih pet minuta, kada sam prvi put napravio skicu figure ovog heroja; to jest, on nije proganjao moju mladost, niti moje snove, ali je moguće da sam sebe kao dete zamišljao u ulozi poput Tintinove.” – Erže 15. novembar 1966.
Erže nikada nije eksplicitno potvrdio Tintinovu nacionalnost, ali ga je nejasno plasirao kao Belgijanca i živeo je u Briselu. Ulice Brisela su nepogrešive u nekim pričama. Takođe nikada nije potvrdio njegove godine, dok ga stripovi prikazuju kao odraslog mladića koji je kulrutan, preduzimljiv, plemenit i krajnje odgovoran.
Erže je ovim likom i njegovim avanturama želeo da uvede čitaoce u svet mašte, dajući im, s vremena na vreme, da se ne zaluđuju previše i da njegovog junaka ne shvataju previše ozbiljno. Čim se pojavio, Tintin osvaja srca Belgijanaca i Francuza, a ubrzo i svih čitaoca na čije je jezike preveden. Lik se jedino nije ,,primio” u Italiji gde njegovo lansiranje nije uspelo ni početkom 1965.
Strip karakterišu jasne linije, jednake debljine, čime se nikada ne ističu pojedini likovi ili objekti. Takođe nema senčenja niti šrafiranja. Kombinovanjem karikaturalnog crteža, kada je reč o likovima, sa realističnim pozadinama, dobija se veoma jednostavan, ali istovremeno lep crtež, lak za praćenje. Čak ni nakon devet decenija otkada se pojavio ovaj strip ne prestaje da privlači pažnju.
Prema izveštaju Casterman, koji objavljuju stripove mladog junaka, u pripremi je novi film o avanturama Tintina koji će režirati Piter Džekson. Prva adaptacija Avanture Tintina izašla je 2011. U pitanju je bio animirani film napravljen u 3D tehnologiji snimanja pokreta koji je režirao Stiven Spilberg, dok je Piter Džekson bio ko-producent. Ovog puta dvojac će zameniti uloge, te će ko-producent biti Spilberg.
Direktor redakcije Casterman-a, Benoit Mučart je izjavio da će u pitanju biti prvi live-action film planirane trilogije. Takođe je otkrio da bi film mogao biti baziran na pričama ,,Skiptar kralja otoka” i ,,Afera Lakmus”.
Tintinova nova knjiga će takođe pogoditi štandove sa stripovima. U pitanju će biti Eržeova priča iz 1960. koju je napustio nakon priče ,,Tintin na Tibetu” pod nazivom ,,Le Thermozero”, kao i ,,Alph-Art” priča na kojoj je radio pre nego što je preminuo 1983
 
Трећа епизода ( Тинтин у Америци ) је већ квалитетнија. Одише иронијом и критиком америчког система ( протеривања Индијанаца, јурњава за парама итд. ). Врло добра епизода, мишљење о Тинтину ми се поправља.
 
Sa Tintinom se nikad ne zna

Autor: Slobodan Ivkovutorak, 14.08.2007. u 18:04
Tintin_Kongo_rez300boja2222.gif
Тинтинова "Конго" авантура


Pretnje cenzurom, nagoveštaji izdavača o naknadnom "retušu" stripskog ostvarenja "Tintin u Kongu", i to skoro 77 godina od njegovog prvog pojavljivanja, a sve u skladu sa političkom korektnošću, ovih je dana najpoznatije delo stripara Eržea postavilo u centar pažnje svetskih medija. Tražena je i zabrana distribucije u celom svetu ove stripske epizode iz serije avantura novinskog izveštača Tintina i njegovog psa, foksterijera Milua, i insistiralo se na njegovom uklanjanju sa knjižarskih polica.

Cela buka u kojoj su mediji propustili da navedu kako je Erže samo pseudonim, a da je pravo ime belgijskog stripara Žorž Remi (1907, Eterbek, u blizini Brisela – 1983) i da se ove godine obeležava stogodišnjica njegovog rođenja, počela je tako što je jedan engleski advokat, "zaprepašćen što je takvo štivo našao u londonskom Bordersu" (čuvenom knjižarskom lancu), presavio tabak i tužio distributera.
Lično, zanimljivo mi je što, ako sam dobro razumeo, fiškal nije tužio izdavača, već prodavca, ali odmah se tu oglasila vazda budna Komisija za rasnu jednakost koja je jedva dočekala da istakne kako su tamošnja prava manjinskih grupa neprestano ugrožena. Delo je "neprihvatljivo" jer barata "teškim rasnim stereotipima" i jer "u knjizi postoje slike i reči užasnih rasnih predrasuda u kojima divlji domoroci izgledaju kao majmuni i govore kao imbecili", uz "povremeno nasilje prema životinjama", te da "Tintin u Kongu" može da bude izložen samo u muzejima, uz legendu: "Zastarelo rasističko trabunjanje".
Kako "Borders" nije ulični prodavac, što će reći da i on advokate za trku ima, od sve buke posledica je bila samo to da je sporni stripski album prebačen sa polica sa stripovima za decu na police sa stripovima za odrasle, uz obrazloženje da "mušterije imaju pravo da biraju".
Epizoda "Tintin u Kongu", rana crtana storija nastala još 1930, u stvari je druga po redu od kada je Erže lansirao svoje sveske sa Tintinom. Napisao ju je i nacrtao kao dvadesettrogodišnjak čija je zemlja, Belgija, u tom periodu gubila svoje kolonije u Africi a pojednostavljeni Crnci iz lokalnih plemena, kako ih je on video i prikazao, nimalo nisu odudarali od ondašnjih predstava o njima u celom svetu, pa ni od Diznijevih, ako baš hoćemo da upoređujemo.
Erže je svog Tintina, od trenutka kada se u stripskom dodatku jednog katoličkog lista prvi put pojavio januara 1929. godine, kreirao za časopise, fragmentarno, po nekoliko tabli, bez namere da kratke crtane priče budu sabirane, jer ih je bilo malo i stvarane su ad hoc. No, kako se njihov broj i obim povećavao, neminovno je bilo da se one uobliče u knjige.
Već prva zbirka, "Tintin u zemlji Sovjeta" iz 1930, imala je velike političke implikacije. Iako nesporno zanimljiva, prvenstveno je nastala na osnovu stereotipnih predstava jednog dvadesettrogodišnjaka koji je odrastao u konzervativnoj katoličkoj sredini. Erže je još uveliko bio crtački početnik, pa je propuštena velika prilika za uverljiviji satirični naboj. No, i takva kakva je bila, ova epizoda stripa je decenijama izazivala kontroverze. Već i sam, inače potpuno benigni, naslov serije bio je dovoljan da od Tintina, kao "politički nezgodnog" mnogi počinju da zaziru, čak i na Zapadu, a sve zbog želje da se ne zamere komunističkom Sovjetskom Savezu.
Svašta se Eržeu dešavalo sa Tintinom. Kada je, recimo, kreirao epizodu "Tintin u zemlji crnog zlata" 1939. godine, u originalnoj verziji Tintina prvo hapse Britanci kojima je isticala uprava nad tadašnjom Palestinom, a zatim ga u Haifi otimaju, prvo Jevreji, a na kraju i Arapi. Pošto su mu izdavači narednog izdanja sugerisali "kako deca neće moći da razumeju aluzije na Izrael", Erže je ponovo morao da nacrta taj deo sa otmicom a svi akteri su naprasno postali Arapi sa karakterističnom odećom, dok je u tekstu eliminisao svaku aluziju na Engleze i Jevreje.
Erže je imao i zanimljivijih, svesnije i sa više znanja konstruisanih političkih situacija u koje je smeštao Tintina, reportera čiji je izgled kreirao po uzoru na novinara Albera Londra. Tintin je učestvovao u rušenju vlada, osnivanju država, aneksijama, političkim izborima, saradnji sa javnim i tajnim službama i ratovima, ali zato njegov tvorac nije mnogo mario za promene vlasti u svojoj zemlji pa ni za nemačku okupaciju, valjda smatrajući da je to samo nepotrebno gubljenje dragocenog vremena neophodnog za stvaralaštvo. Revolt medija je u nekoliko mahova izazvala činjenica da je svoje crteže objavljivao i u pronacističkom okupacionom "L soaru".
Posle oslobođenja, Eržea su francuska policija i vojska hapsili četiri puta, kao petokolonaša i kolaboracionistu, ali su ga svaki put puštali. Vlast je posle izjavljivala da mu nisu sudili "kako ne bi bili ismejani", a u zatvoru je odležao samo jednu noć, i to, prema nekim ciničnim tvrdnjama, na sopstveni zahtev jer mu se sve to smučilo a i mrzelo ga je da se kasno noću vraća kući.
-----------------------------------------------------------
Protest Japana, pohvala Kine
Kada je 1934. objavio epizodu "Plavi lotos", po mnogima prvo njegovo potpuno zrelo delo, Erže je doživeo da ambasador Japana Francuskoj trenutno uruči oštar protest, ali i da u Ke d’ Orseju i autora i priču srdačno pohvali Čang Kajšek koji je, nekako u to vreme, bio u sukobu sa Japanom. Čang Kajšek je čak i predložio Eržea za orden.
Tri-četiri decenije kasnije, Kinezi su istim diplomatskim kanalima Francuzima predali demarš povodom epizode "Tintin na Tibetu"…
-----------------------------------------------------------
Tintin na srpskom
Više od pola veka od nastanka, Eržeov strip nije objavljivan na srpskom jeziku, da bi se prva epizoda (kompletno "Crno ostrvo") tek 1979. pojavila u izdanju gornjomilanovačkih "Dečjih novina", i to kao jedna od redovnih svezaka stripskog časopisa "Eks almanah". Decenija je bila potrebna kako bi se isti izdavač opet osmelio da prevede neku od ostalih priča, ali je to onda odmah uradio odjednom čak sa dve ("Faraonova cigara" i "Let 714 za Sidnej"), i to u zasebnim knjigama, luksuznom tvrdom povezu i punom koloru, po kvalitetu prezentacije potpuno u rangu sa inostranim pandanima.
 
okle vam pare za tintina buržuji..bog sve vidi..

- - - - - - - - - -

inače sećam ga se s nostalgijom dok je izlazijo u politikinem zabavniku kasam ga još čito kao klinac, gotivan mi je bio strip al sad kapiram da sam ga prerasto
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top