ТИБИ

Како време иде,све више времена проводим у сећању,али и оно је већ одрасло,зрело,у мудрост се претворило,као и у овом случају.
Наиме,мој покојни теча,Радомир Брежанац,паор,син земље у сваком погледу (покој му души) онако преко рамена,радивши без прекида као што је увек и радио (по мало жртва ''паркинсона'')рече: зовите ме Тиби од данас,моја супруга по цели дан иде замном и извољева,ти би мого ово,ти би мого оно...
како већ уметник рече: не знам зашто сам ово испричао...
 
а опет мој покојни,отац овог пута,прича о ''тералу'' и каже како то може да се добије женидбом,па сад неко добије,неко не. Не знам дали је ''терало'' стари назив за ''паркинсон'' или друго име моје тетке.
 
Моја баба је упадала деди у слово,само у случају поклича :таман сам ја то хтела да кажем ! Супруги и мени се то понавља свакога дана по више пута на дан.
Све ми се чини да мени није припало ни ''терало'' ни име Тиби,мене је нашла љубав,просто.
 

Back
Top