Како време иде,све више времена проводим у сећању,али и оно је већ одрасло,зрело,у мудрост се претворило,као и у овом случају.
Наиме,мој покојни теча,Радомир Брежанац,паор,син земље у сваком погледу (покој му души) онако преко рамена,радивши без прекида као што је увек и радио (по мало жртва ''паркинсона'')рече: зовите ме Тиби од данас,моја супруга по цели дан иде замном и извољева,ти би мого ово,ти би мого оно...
како већ уметник рече: не знам зашто сам ово испричао...
Наиме,мој покојни теча,Радомир Брежанац,паор,син земље у сваком погледу (покој му души) онако преко рамена,радивши без прекида као што је увек и радио (по мало жртва ''паркинсона'')рече: зовите ме Тиби од данас,моја супруга по цели дан иде замном и извољева,ти би мого ово,ти би мого оно...
како већ уметник рече: не знам зашто сам ово испричао...