крсташ
Poznat
- Poruka
- 9.238
Све више слушам о томе како нема везе шта си био, него шта си данас и шта ћеш бити сутра. Није битно шта је неко радио јуче и "одакле ти право да копаш по нечијој прошлости". Као да треба да прихватиш нешто и да се не питаш шта је било пре.
Кад човек оде на Бубањ поток, на ауто-отпад или појединачно да купује од другог човека, увек пита колико је ауто прешао, ко је све возио, где се возио, тражи сервисну књигу, неки папир. Исто, само још детаљније се тражи када се продаје авион, локомотива, радна машина или брод. Када идете да се запослите, питају вас где сте радили пре, што сте дали отказ, да ли су вас отпустили, на којим пословима сте радили, ко вам је био руководилац, да ли знате овог или оног, а да не причам о проверама и условима када се запошљавате у војсци, полицији или неком другом органу. Ако купујете стан или кућу, проверавате прво у катастру да ли има хипотеку, неку забрану, оптерећење, забележбу, а онда гледате шта је рађено у стану, ко је ту живео и за шта га је користио.
Само није битно и није пристојно да се пита са ким је жена била и шта је радила, а са њом сутра треба да делиш кревет, оброк, кухињу, купатило, целу имовину. Треба да ти рађа децу, да брине о њима и да их заједно са тобом изведе на пут.
Кад се човек мало боље удуби, види да све то што се дешавало некада, било било јуче, било пре сто година, оставља трајне последице и трагове и да све те приче и убеђивања како нема везе шта се дешавало раније, нису тачне. Ту су неки људи који се повремено појављују, јављају, зову, бивтствују, било јавно, било прикривено. Предмети по кући на видном месту или негде сакривени, поклони од ко зна кога. Фотографије, снимци, касете. Поред тога, реакције на неке ствари, неке догађаје, окидачи, флешеви, цимови, тикови. Хиљаду и једна ствар који видиш само површно.
И све то иде и даље и само се скупља и никада не нестаје.
Кад човек оде на Бубањ поток, на ауто-отпад или појединачно да купује од другог човека, увек пита колико је ауто прешао, ко је све возио, где се возио, тражи сервисну књигу, неки папир. Исто, само још детаљније се тражи када се продаје авион, локомотива, радна машина или брод. Када идете да се запослите, питају вас где сте радили пре, што сте дали отказ, да ли су вас отпустили, на којим пословима сте радили, ко вам је био руководилац, да ли знате овог или оног, а да не причам о проверама и условима када се запошљавате у војсци, полицији или неком другом органу. Ако купујете стан или кућу, проверавате прво у катастру да ли има хипотеку, неку забрану, оптерећење, забележбу, а онда гледате шта је рађено у стану, ко је ту живео и за шта га је користио.
Само није битно и није пристојно да се пита са ким је жена била и шта је радила, а са њом сутра треба да делиш кревет, оброк, кухињу, купатило, целу имовину. Треба да ти рађа децу, да брине о њима и да их заједно са тобом изведе на пут.
Кад се човек мало боље удуби, види да све то што се дешавало некада, било било јуче, било пре сто година, оставља трајне последице и трагове и да све те приче и убеђивања како нема везе шта се дешавало раније, нису тачне. Ту су неки људи који се повремено појављују, јављају, зову, бивтствују, било јавно, било прикривено. Предмети по кући на видном месту или негде сакривени, поклони од ко зна кога. Фотографије, снимци, касете. Поред тога, реакције на неке ствари, неке догађаје, окидачи, флешеви, цимови, тикови. Хиљаду и једна ствар који видиш само површно.
И све то иде и даље и само се скупља и никада не нестаје.
