test za ispitivanje ADHD sindroma

[risticlipljan]

Dali neko zna gde i kako mogu da narucim neke od testova za ispitivanje ADHD sindroma i koji su to testovi?

 

[dusankovacevicsrbija]

Koliko se razumem ne postoji pravi test. Može se utvrditi slučaj razgovorom sa psihologom ili pedagogom (ako je u pitanju dete)...
Na wikipediji sam čitao koje su osobine ovakvih osoba pa možeš to na neki način iskoristiti za ‚‚raspoznavanje‚‚ slučaja ako ga ima...Nadam se da sam pomogao.

 

[Sibyla]

Dali neko zna gde i kako mogu da narucim neke od testova za ispitivanje ADHD sindroma i koji su to testovi?

Nisam sigurna da su ovi testovi dostupni siroj javnosti, ali ako te bas zanima ako si iz BG mozes otidji do Defektoloskog fakulteta, ili mozda do Instituta za mentalno zdravje.
U principu to bi otprilike trebali da budu testovi u vidu upitnika o tome kakvo je ponasanje deteta kod kuce, u obdaniste, skoli... mozda bi se tu ukljucili i testovo za procene intelektualnih sposobnosti deteta, motorickih sposobnosti ... ustavri koliko ja znam vrsi se celokupna procena pre nego sto se da konacna dijagnoza.

Da bi ustedela na vreme, a i sigurno ne bi bolje od ovog objasnila sta sta je sta, prenosim tekst sa jednog portala

Što je ADHD
Poremećaj pozornosti s hiperaktivnošću (u daljnjem tekstu ADHD, od engl. naziva Attention Deficit/ Hiperactivity Disorder) općenito se smatra neurobiološkim poremećajem. ADHD se u literaturi može naći i pod nazivom "hiperkinetički sindrom" ili "minimalna cerebralna disfunkcija". Karakterizira ga nemogućnost održavanja usmjerene pozornosti, impulzivnost i hiperaktivnost. Prema posljednjim kriterijima dijagnosticiranja ADHD-a, postoje tri vrste ovog poremećaja:

• ADHD s kombiniranim karakteristikama hiperaktivnosti, impulzivnosti i pomanjkanja pozornosti;
• ADHD s pomanjkanjem pozornosti kao primarnom karakteristikom;
• ADHD s impulzivnošću i hiperaktivnošću kao primarnim karakteristikama.

Prva i treća vrsta se najćešče i najlakše identificiraju i dijagnosticiraju, zbog vrlo vidljivih simptoma koje djeca pokazuju. Takva djeca su vrlo glasna, konstantno u pokretu, često se bave i opasnim aktivnostima te često grubo i nepristojno odgovaraju odraslima. Druga grupa, u kojoj se vrlo često nalaze ženska djeca, obuhvaća tzv. "tihe sanjare". Takva djeca gube stvari, ne mogu raditi samostalno, ne završavaju svoje zadatke i često budu izgubljena u vlastitim mislima.
Procjene znanstvenika kreću se od 1-20% djece ispod 18 godina kod kojih se pojavljuje ADHD. Opće prihvačena procjena je da se tu radi o 3-5% djece, što otprilike predstavlja jedno do troje djece s ADHD-om u učionicama od 30 učenika. Poremećaj je češći kod dječaka nego kod djevojčica.

Što uzrokuje ADHD
Točni uzroci poremećaja pozornosti s hiperaktivnošću slabo su poznati, no vjeruje se da su simptomi povezani s kemijskom neravnotežom u mozgu. U mnogim slučajevima i genetsko nasljede igra veliku ulogu, jer je otkriveno da se poremećaj ponavlja unutar obitelji, no postoje i mnogi čimbenici koji nisu genetske prirode. Primjerice, uzrok pojavljivanja ADHD-a može biti konzumiranje droga ili alkohola ili neki drugi problem za vrijeme majčine trudnoće, porodajna trauma, zlostavljanje u djetinjstvu, ozljede mozga kao posljedice nesreća, meningitis, encefalitis ili pak neki psihološki poremećaji.
Roditelji i učitelji ne uzrokuju ADHD.Ipak postoji mnogo stvari u kojima im mogu pomoći u rješavanju njihovih problema vezanih za ADHD.

Simptomi ADHD-a
• Pomanjkanje pozornosti
• Impulzivnost
• Hiperaktivnost

Pomanjkanje pozornosti
Dijete sa ADHD se uobičajeno opisuje kao osoba koja ima slabu koncentraciju i pozornost. U stvarnosti, pomanjkanje pozornosti i pažljivost nisu sinonimi. Pomanjkanje pozornosti se odnosi na slabu koncentraciju i lakoća kojom se djeca odvače od svojih zadataka. Pozornost, u drugu ruku, je proces koji ima različite dijelove. Fokusiramo se (odabiremo nešto na što ćemo obratiti pozornost), odabiremo (uzimamo nešto što treba našu pozornost u tom trenutku), pratimo (pozorni smo koliko god je to potrebno). Isto tako se i opiremo (izbjegavamo stvari koje odvlače našu pozornost od onog gdje treba biti) i prebacujemo se (prebacujemo našu pozornost na nešto drugo kada je to potrebno).

Kada kažemo za nekoga da je rastersen,kažemo da je dio procesa pozornosti te osobe prekinut. Djeca s ADHD –om mogu imati problema s jednim ili više dijelova procesa pozornosti. Neka djeca mogu imati problema s koncentriranje na zadatke (pogotovo ako su rutinski ili dosadni). Druga mogu imati problema jer ne znaju kako početi zadatak.Neka se, pak, mogu izgubiti tijekom zadatka.Pažljivi promatrač može vidjeti gdje se proces prekida za pojedino dijete.

Djeca pokazuju sljedeće simptome:
• ne uspijevaju obraćati pozornost na detalje
• imaju problema s održavanjem pažnje u zadacima ili igri
• ne slušaju kad im se priča
• ne prate upute i ne uspijevaju napraviti školske zadaće,kućne poslove ili obveze na poslu
• imaju problema s organiziranjem poslova i drugih aktivnosti
• izbjegavaju, ne vole ili nerado obavljaju zadatke koji zahtijevaju neprekidan mentalni napor (kao što su škloski rad ili domaće zadaće)
• gube stvari vezane za školu i igru (npr. Igračke,olovke knjige)
• lako im pozornost odvlače nebitne stvari
• vrlo su zaboravljivi u dnevnim aktivnostima

Hiperaktivnost
Pretjerana aktivnost je najvidjljiviji znak ADHD –a.Hiperaktivni predškolac se opisuje kao pun energije i stalno u pokretu. S godinama aktivnost manje-više slabi. U adolescenciji i kasnije pretjerana aktivnost izgleda kao uznemirenost.

Simptomi koje pokazuju hiperaktivna djeca
• mašu rukama i nogama ili se vrpolje na stolici
• napuštaju mjesto u učionici ili na drugim mjestima gdje se očekuje da sjede
• trče naokolo ili se penju u situacijama u kojim to nije prikladno
• ne mogu se igrati u tišini
• pretjerano pričaju

Impulsivnost
Kada ljudi kažu za nekog da je impulsivan, misle na umnu impulsivnost, što je djelovanje bez razmišljanja. Impulsivnost kod djece s ADHD- om je malo drukčije. Takva djeca reagiraju prije nego promisle, zato što imaju problema s čekanjem ili odgadanjem. Impulsivnost tjera tu djecu da pričaju prije reda, prekidaju druge, i prakticiraju «riskantno ponašanje».Impulsivna često djeca prelaze čestu bez gledanja ili se penju na vrlo visoko drveće.Iako je takvo ponašanje riskantno, dijete nije osoba sklona riskantnom ponašanju već dijete koje ima problema s kontroliranjem impulsa.Često se djeca iznenade kad se nadu u opasnoj situaciji i ne znaju kako da se iz nje izvuku.

Impulsivna djeca pokazuju sljedeće simptome:
• odgovaraju prije nego što je pitanje završeno
• teško čekaju red (u razgovoru ili igri)
• prekidaju druge (u razgovoru ili igri)

Sa problemima s hiperaktivnošću dolazi i do još nekih dodatnih problema. Ovisno o djetetovoj starosti i stupnju razvoja, roditelji i učitelji mogu primjetiti nizak prag frustracije, sklonost šefovanju, izljeve bijesa, teškoće u poštivanju pravila, neorganiziranost, društveno odbacivanje, manjak samopuzdanja,nedovoljnog iskorištavanja vlastitog potencijala.


Dijagnosticiranje ADHD-a
Kod predškolske djece vrlo je teško dijagnosticirati ADHD, jer normalno ponašanje male djece često ukljućuje gotovo sve simptome poremećaja pozornosti. Dijagnoza ADHD-a uglavnom se postavlja kod djece izmedu 6 i 12 godina starosti. Dijagnosticiranje poremećaja kod djece ove dobne skupine lakše je jer simptomi postaju vidljiviji u školskom okruženju. Kako bi se utvrdio djetetov neurološki i psihološki status, potrebno je napraviti niz pretraga. Pravilna ADHD dijagnoza ukljućuje sljedeće elemente:

1. Temeljita osobna i obiteljska povijest bolesti
2. Fizički pregled
3. Razgovori s roditeljima, djetetom i učiteljima
4. Ocjene ponašanja dane od strane roditelja i učitelja
5. Promatranje djeteta
6. Razni psihološki testovi,za mjerenje IQ-a kao i prisutnost specificnih problema s učenjem

Na te pretrage upućuje uglavnom pedijatar uz eventualnu suradnju s neurologom ili psihijatrom. Nadalje, psiholog ispituje intelektualne sposobnosti djeteta, vještinu obrade informacija, kao i verbalne te motoričke sposobnosti. Rezultatima pretraga uvelike mogu pomoći i zapažanja roditelja, učitelja u školi i drugih koji imaju redovan kontakt s djetetom.

Tinejdžeri u dobi izmedu 13 i 18 godina bolje kontroliraju simptome poremećaja pozornosti koji ukljućuju hiperaktivnost. No, ukoliko se ADHD poremećaj ne otkrije na vrijeme mogu se pojaviti i veći problemi, poput zaostajanja u školskom radu ili prilikom većih promjena kao što su promjena škole ili odlazak na fakultet.
Simptomi poremećaja pozornosti u odraslih mogu biti gotovo neprimjetni. Mnogi odrasli ljudi nesvjesno pate od poremećaja pozornosti koji nikad nije dijagnosticiran niti liječen. Kod tih ljudi mogu se javiti problemi poput depresije ili nemogućnosti zadržavanja stalnog posla.

Ne pokazuju li sva djeca te simptome ponekad
S vremena na vrijeme sva su djeca vrlo aktivna i impulsivna.U slučaju ADHD-a takvo ponašanje je pravilo,a ne iznimka.Kada se dijete tako ponaša,čak i ako se tako ponaša većinu vremena ne dolazimo do zaključka da dijete ima ADHD.Dok ne obavimo pravilni pregled možemo samo pretpostavoljati da dijete možda ima poremećaj.Postoji i obrnuta situacija,roditelji pregledaju listu simptoma, te ako nadu jednu ili dvije iznimke, odmah isključe mogućnost postojanja poremećaja.
ADHD je poremećaj koji bez pravilnog prepoznavanja i liječenja, može imati dugoročne komplikacije. Roditelji i učitelji su upozoreni da ne rade dijagnoze samostalno.

Izvor http://free-ka.t-com.hr/Savjetovaliste_Karlovac/Teme/ADHD/ADHD_osnove.html

 

[gost 39034]

kao sto rekose prethodnici, ne postoji jedan test koji omogucava dijagnozu ADHD, a narocito ga ti, ili bilo ko ne moze "naruciti
koliko znam, dijagnoza se postavlja tek nakon 4-5te godine deteta, iako ima indicija i ranije, na osnovu vrlo kompleksnog ispitivanja psihologa, pedijatra, itd..

 

[hirajgoagain]

je l to stvarno postoji ili je samo shema da uvale lekove deci. bolje da bude nemirno nego da ga kljukau nekim lekovima :I
el su to oni sto ne mogu da zavrse skolu, ne zbog "pameti" nego sto nekako ne mogu da se sastave... iu kasnije

 

[hirajgoagain]

ne uspijevaju obraćati pozornost na detalje
• imaju problema s održavanjem pažnje u zadacima ili igri
• ne slušaju kad im se priča
• ne prate upute i ne uspijevaju napraviti školske zadaće,kućne poslove ili obveze na poslu
• imaju problema s organiziranjem poslova i drugih aktivnosti
• izbjegavaju, ne vole ili nerado obavljaju zadatke koji zahtijevaju neprekidan mentalni napor (kao što su škloski rad ili domaće zadaće)
• gube stvari vezane za školu i igru (npr. Igračke,olovke knjige)
• lako im pozornost odvlače nebitne stvari
• vrlo su zaboravljivi u dnevnim aktivnostima

/////////////

zar nisu prosto neki ljudi takvi?????? obicno nesto rade a neko drugi brine o tim stvarima, nisu nuzno idioti... mozda neki umetnici hsta znam

a drugo ako dete sedi pred internetom pa to su tachno te osobine, klikces na sajtove
i kako nebitne stvari, ako im odvlace pozornost onda nisu nebitne... primamljive su jedino sto bi trebalo mozda ostaviti ih za kasnije medjutim kasnije taj impuls ne postoji i uzitak ne bi bio isti
ma... vrlo sumnjivo!.....

 

[Sibyla]

je l to stvarno postoji ili je samo shema da uvale lekove deci. bolje da bude nemirno nego da ga kljukau nekim lekovima :I
el su to oni sto ne mogu da zavrse skolu, ne zbog "pameti" nego sto nekako ne mogu da se sastave... iu kasnije

Postavja se pitanje da li psihicke bolesti zaista postoje ili su oni izmisljeni zarad finansiske dobit farmaceutske industrije ili radi toga da se porodice pa i drustvo ogradi od svih pojedinaca koji se ne uklapaju u trenutnim drustvenim/moralnim vrednostima.
Daca sa ADHD sindromom su problem kako za svoju porodicu, tako i za obdaniste/skolu.
Nije toliki problem kolicina obrazovnog materijala koji ce oni savladati, koliko je bitna njihova bezbednost. Oni su jako palavi, stalno se izlazu rizicnim situacijama (skacu sa velike visine, znaju da zapale kola, da se zakljucaju, da ukljuce sporet) pa je zbog toga potrebno da je neko stalno pored njih, da ih ima na oko. Radi takvog njihovog ponasanja skole tj njihovi strucni timovi traze od roditelja palavih/nemirnih deca da ih odvedu na kategorizaciju tj na ispitivanje. Na taj nacin se oni ogradjuju, sto je i razumnjivo. Ne moze nastavnik u svakom trenu da u vidnom polju ima ceo svoj razred, a i zbog prosvetne inspekcije u slucaju da dete ne moze da savlada gradivo koje je predvidjeno za njegov uzrast.
Ponekad je tesko da se da prava dijagnoza zato sto agresivno/nemirno ponasanje moze da bude rezultat neke druge ogranicenosti kod dece. Na pr. dete ima oslabljen sluh koji nije otkriven, ima problem sa vidom, probelm pri pisanju, citanju, ne razume matematicke operacije, ima smanjenu inteligenciju... u svim ovim slucajevima kad se otkrije problem i pocne da se radi na njegovom razresenju, onda i nestane ta njihova agresivnost, ili bar u velikoj meri se smanji.
Medju decom sa ADHD sindromom ima i deca sa izvanrednom inetilegncijom.
I ja sam protiv davanje lekova, ali o tome odlucuju roditelji. Sve dok dete ne napunu 18 godina, oni su ti koji donose odluke u njihovo ime.
Ponekad i roditelji nemaju izbor pa "moraju" da im daju lekove, zato sto skole ne zele nemirnu decu, ili zato sto jedini nacin da se dete zastiti od povrede je bas taj, da se da lek.
Ponekad se i zloupotrebljavaju ...

 

[Regina Mills]

Standardizovani testovi za dijagnozu ADHD ne postoje. Cak sta vise, tu dijagnozu je jako tesko uspostaviti jer je u pitanju ceo spektar simptoma (da ne kazem sindroma).

Ova bolest nije izmisljena, samo je sada dobila vece razmere jer deca umesto da trce po livadi sede za racunarom i krkaju se energetki kaloricnom hranom, a te kalorije nemaju gde da isprazne. Jos jedna problem je u tome sto deca pre puberteta ne mogu da se umore kao sto to mogu odrasli - nemaju mlecnu kiselinu, tako da ne mogu da imaju upalu misica koja nastaje izlivanjem mlecne kiseline u medjucelijski prostor misica.

ADHD je nemoguce izleciti, ta deca kako rastu samo menjaju nacin ispoljavanja istog. Kao odrasle cete ih prepoznati po tome sto stlano klate nogom, vrte kosu, upaljac, klate se na stolici i slicno.

 

[dusankovacevicsrbija]

Postavja se pitanje da li psihicke bolesti zaista postoje ili su oni izmisljeni zarad finansiske dobit farmaceutske industrije ili radi toga da se porodice pa i drustvo ogradi od svih pojedinaca koji se ne uklapaju u trenutnim drustvenim/moralnim vrednostima.

Bez uvrede ali ovo je smešno. Tačno je da farmaceutske firme danas ‚‚muzu‚‚ enormne količine novca od čega 98 ako ne i više % lekova uopšte nemaju dejstvo a neki su i kancerogeni iliti ko zna šta...
Hiperaktivnost po meni nije toliko loša. Deca imaju problem sa fokusiranjem na odredjenu temu ali kada odrastu uglavnom postanu uspešni ljudi jer upravo zbog činjenice (što je i logično kada se malo razmisli) dete odbija dosta oblasti na koje bi se usresredilo (u školi npr) ali upravo zbog toga ima veće šanse da pronadje ono što ga istinski zanima (i verujem da kada do toga dodje ovaj slučaj postaje neprimetan) jer je imalo iskustvo sa ispitivanjem kišobrana interesovanja.
Proverite i sami, ogroman broj najpoznatijih ljudi u svetu ima ADHD sindrom...

 

[milaz321]

Veoma mi je drago da jos neko zainteresovan za probem ADHD. I ja imam jednog problematicnog sestogodisnjaka, koji mi zivot preokrenuo. Zaista nista mu ne drzi paznju osim crtaca i jos nekih igrica, sto sam svela na minimum. Ponekad i agresivan, ne zna fino da se igra, samo bi jurcao. Stalno ide nogom u vrata. Naravno nema ni drugare. U vrticu ga jedva trpe. Nista nas ne slusa, stalno tera po svome. Ne vredi ni kazne , ni batine, ni lepe reci, ni obecanja. Svaki dan pitam sebe dokle cu izdrzati. Sta ce biti od njega?Zaista sam vec pokucala na svaka vrata. Niko , ni najpoznatiji psiholozi nisu dali nijedan dobar savet, sto je koristilo. Jedino ako ne bude mogao da skoluje dobice lek. Naravno ni crtanje, ni brojevi ga ne zanimaju.
Ima li neko dobar savet, ili iskustvo sa takvom decom?
Ljudi pomagajte, sta raditi da bi mogao takvo dete da se uklopi u drustvo?

 

[Sibyla]

Veoma mi je drago da jos neko zainteresovan za probem ADHD. I ja imam jednog problematicnog sestogodisnjaka, koji mi zivot preokrenuo. Zaista nista mu ne drzi paznju osim crtaca i jos nekih igrica, sto sam svela na minimum. Ponekad i agresivan, ne zna fino da se igra, samo bi jurcao. Stalno ide nogom u vrata. Naravno nema ni drugare. U vrticu ga jedva trpe. Nista nas ne slusa, stalno tera po svome. Ne vredi ni kazne , ni batine, ni lepe reci, ni obecanja. Svaki dan pitam sebe dokle cu izdrzati. Sta ce biti od njega?Zaista sam vec pokucala na svaka vrata. Niko , ni najpoznatiji psiholozi nisu dali nijedan dobar savet, sto je koristilo. Jedino ako ne bude mogao da skoluje dobice lek. Naravno ni crtanje, ni brojevi ga ne zanimaju.
Ima li neko dobar savet, ili iskustvo sa takvom decom?
Ljudi pomagajte, sta raditi da bi mogao takvo dete da se uklopi u drustvo?

Ima tema o ADHD na ovom forumu, na PDF Zdravje evo link http://forum.krstarica.com/showthread.php/137805-ADHD-ili-hiperaktivnost-kod-dece
Nisam uspela da iscitam sve postove, ali mozda uspes da pronadjes odgovore na neke stvari koje te interesuju.

Tamo se spominju bihejvioralne terapije, koriscenje lekova, tretmani logopeda, defektologa, psihologa... ono sto bi ja dodala upisete dete na neki sport. Probajte s kolektivnim sportom, cisto da pocne da razvija integraciju s drugom decom. Ako ste iz BG ili nekoj vecoj sredini raspitajte se za Montesori programu. Znam da su neka deca koja su bila ukljucena u ovoj programi uspela da napreduju.

Napisala si da ga ne interesuje crtanje i da ga ne interesuju brojevi. Ako ima dobru auditivnu koncentraciju (a pretpostavjam da ima) onda pocnite sa izucavanjem nekog stranog jezika. Ono sto je isto vazno, dok je kod kuce ako pokusate s njim da ucite ne zahtevajte od njega da sedne za sto i da ponavja gradivo. Ostavite ga da hoda, da se igra, vi pricajte, citajte i samo trazite od njega da vam ponavja ono sto ste rekli. Naravno postavjate pitanja tako da pri odgovaranju na njih dete mora da upotrebi i logilu, a ne samo da mehanicki odgovara sa da i ne. Obicno su deca zainteresovana za video igrice, pa mozete i s tim probati. Znate vec da postoje obrazovne igrice, s brojevima, slovima, pronalazenje skrivenih predmeta... dajte detetu prvo da igra sta hoce, pa onda ubacite 5-10 minuta nesto iz ovog asortimana.
Problem moze da bude i fina motorika. Mozete probati neke vezbe za razvoj iste. Pr. uzmete konac ili konapac i neke perle u razlicite boje i traziti od njeda da ih nize. Prvo bez nekog posebnog reda, a kasnije moze da ih grupise po boji, da svaka peta bude zuta... tako se razvija koordinacija oko ruka, vezba fina motorika sta je potrebna za pisanje, vezba koncentarija i naravno na neposredan nacin uci brojanje. Kad dete makar i neuspesno zavrsi ovakav zadatak nagraditi ge necim, necim sto je njemu jako vazno. Za ovu vezbu je bitan uzrast deteta. Za mladje dete mogu posluziti i one igracke gde ima kao kolac na kojim se stavjaju obruci u raznim bojama...
Citajte mu razlicite stvari, od bajki, geografije, istorije ... naravno prilagodjene za decu. Mozda cete uspeti da ga zainteresujete za nesto.

Jedno morate da upamtite. Svako dete je prica za sebe i da ne postoji univerzalna terapija. Morate da probate puno toga, da pokucate jos na milion vrata, vazno je samo ne odustati.

Jako cesto mozes procitati ili cuti utehe od tipa, Anjstanj je bio takav, Njutan je imao istu dijagnozu... i Dostijevski je imao epilepsiju, pa nisu svi ljudi koji imaju epelepsiju razvili sposbnost za pisanje do savrsenstva ko sto je to uradio Dostijevski.
Neka od deca sa ADHD postace dokturi nauke, neki ce zavrsiti u skolama za decu s posebnim potrebama, neki ce biti prosecni ko i sva ostala deca.

I jos da dodam.

Nisam primetila je da iko napisao kako se ta deca osecaju. Oni su svesni da se ne uklapaju u sredini, znaju da nesto nije u redu s njim, pate sto su roditelji stalno nezadovoljno od njihovog ponasanja i tuzni su sto nemaju prijatelje. Koliko bio tezag zivot roditelja pored ovakog deteta, detetu je jos teze. Zato treba puno strpljena, ljubavi i razumevanja i sve ce biti u redu.

 

[milaz321]

Hvala puno na odgovoru!
To me najvise brine sto ste i vi napisali, da kako se oseca to dete. Kad nema ni drugare, jer naravno niko ne trpi inpulsivnost. Ja cesto placuci dolazim sa igralista jer stalno neki incident se desi.
Gledala sam i drugi forum, takodje su slicni problemi kao i moji.
Da li to dete moze da preraste?

 

[Regina Mills]

Hvala puno na odgovoru!
To me najvise brine sto ste i vi napisali, da kako se oseca to dete. Kad nema ni drugare, jer naravno niko ne trpi inpulsivnost. Ja cesto placuci dolazim sa igralista jer stalno neki incident se desi.
Gledala sam i drugi forum, takodje su slicni problemi kao i moji.
Da li to dete moze da preraste?

Na zalost ne, ali ce se takav nacin ispoljavanja ponasanja transformisati u neki drugi oblik kako bude stariji, klati ce se stalno na stolici, cupkati, klatiti nogom, lupkati prstima po stolu i slicno... Problem ce se donekle sam od sebe regulisati kada pocne lucenje mlecne kiseline u medjucelijski misicni prostor (period puberteta) jer ce tada poceti da zapravo oseca umor. Izbegavajte da mu dajete kaloricnu hranu.

 

[Sibyla]

Hvala puno na odgovoru!
To me najvise brine sto ste i vi napisali, da kako se oseca to dete. Kad nema ni drugare, jer naravno niko ne trpi inpulsivnost. Ja cesto placuci dolazim sa igralista jer stalno neki incident se desi.
Gledala sam i drugi forum, takodje su slicni problemi kao i moji.
Da li to dete moze da preraste?

Tokom vremena simtomi ADHD se smanjuju. Bar bi trebalo.
U principu prognoza e individualna i zavisi od mnogo faktora, pre svega od stepena ADHD, kao i uspesnosti samog tretmana.
@Trinitty navodi kasnije manifestacije, kao klatenje nogom, cupkanje, klatenje na stolici...
Ako su samo to ostatci ADHD u kasnijim uzrastu ja bi rekla da je dete izleceno.
Ako osoba moze normalno da funkcionira, da nesmetano prati nastavu, ako moze da bude samostalna, ako se nisu razvile devijatne pojave kao alkoholizam, zavisnost od opijnih srdstava...odnosna sama bolest nema za posledicu neki invaliditet, kazemo da je osoba zdrava i da je tretman bio uspesan.

Ono sto bi vam ja preporucila je strpljenje do besvesti, puno ljubavi i kad podje u skolu mora biti pod stalnom kontrolom/nadzorom tj mora se snjim svakog dana raditi da bi moglo uspesno da savladjuje obrazovni materijal. Obicno matematika i pisanje zna biti veliki problem za ovu decu i zbog toga neretko se oni upucuju na kategorizaciji i trazi se od roditelja da ih prebace u skolama za decu s posebnim potrebama.

 

[FelineBoy]

Bez uvrede ali ovo je smešno. Tačno je da farmaceutske firme danas ‚‚muzu‚‚ enormne količine novca od čega 98 ako ne i više % lekova uopšte nemaju dejstvo a neki su i kancerogeni iliti ko zna šta...
Hiperaktivnost po meni nije toliko loša. Deca imaju problem sa fokusiranjem na odredjenu temu ali kada odrastu uglavnom postanu uspešni ljudi jer upravo zbog činjenice (što je i logično kada se malo razmisli) dete odbija dosta oblasti na koje bi se usresredilo (u školi npr) ali upravo zbog toga ima veće šanse da pronadje ono što ga istinski zanima (i verujem da kada do toga dodje ovaj slučaj postaje neprimetan) jer je imalo iskustvo sa ispitivanjem kišobrana interesovanja.
Proverite i sami, ogroman broj najpoznatijih ljudi u svetu ima ADHD sindrom...

Možda po tebi i nije toliko loša, samo sva istraživanja pokazuju da je baš obrnuto, odrasli sa ADHD imaju neuporedivo više problema u funkcionisanju nego drugi, rade po dva posla za manje novca nego ostali sa samo jednim poslom, devojke sa ADHD u tinejdžerskom dobu imaju neuporedivo više šanse da neplanirano ostanu trudne (impulsivnost) nego one bez ADHD, imaju mnogo više problema sa saobraćajnom policijom - opet impulsivnost. Mnogo češće ostanu bez posla - non-stop zakašnjavaju jer nemaju uopšte osećaj o protoku vremena. Mnogo manji procenat ljudi sa ADHD nego ostalih završava fakultete, itd, itd... Dakle mnogo su manje uspešni od jednako inteligentnih koji nemaju probleme sa ADHD.
Molim te navedi te najpoznatije ljude na svetu od kojih ogroman broj ima ADHD. Sa potvrđenom dijagnozom, a ne neko rekla-kazala...

 

[hakim bej]

http://forum.krstarica.com/showthread.php/502609-Smuti-pa-prospi

 

[FelineBoy]

Koliko se razumem ne postoji pravi test. Može se utvrditi slučaj razgovorom sa psihologom ili pedagogom (ako je u pitanju dete)...
Na wikipediji sam čitao koje su osobine ovakvih osoba pa možeš to na neki način iskoristiti za ‚‚raspoznavanje‚‚ slučaja ako ga ima...Nadam se da sam pomogao.

Postoji kompjuterizovani test "TOVA", test promenljivih pažnje, njime se meri selektivna koncentracija, sposobnost da se skoncentrišeš na nešto što ti je dosadno u dužem periodu, koliki je tzv attention span - koliko vremena uopšte možeš da budeš skoncentrisan na nešto, test pažnje (koncentracije) kada se radi nešto uzbudljivo (npr neka video igrica i sl), dalje meri se impulsivnost, brzina reakcije na neki događaj na ekranu i sl... Dosta je tačan, pomažeu dijagnostici, naravno ne postavlja je, dijagnozu postavlja Dr ili psiholog uzimajući u obzir mnoge faktore... ADHD stvarno postoji i simptomi mogu da se ublaže, iskazuju na neki drugi način, ali nikada ne iščeznu - od problema sa koncentracijom i impulsivnošću pređe u problem sa egzekutivnom funkcijom što ume da bude još i gore kad treba samostalno da se funkcioniše...