Teške boje… njima ja sam obojen

[Banovic Strahinja]

Pesma Teške boje“ govori o unutrašnjem bolu, duševnoj borbi, gubitku, ali i o nepokolebljivoj snazi da se preživi. To je pesma o ljudima ili čoveku koji je prošao kroz pakao — bilo da se radi o zavisnosti, depresiji, smrti bliskih osoba ili egzistencijalnoj praznini — i koji je do srži protresen, ranjen, ali usprkos svemu stoji uspravan.

Naslov “Teške boje” je simbol:

• Emocionalne težine koju nosimo u sebi
• Mračnih perioda života koji ostavljaju tragove
• Psiholoških i emotivnih stanja poput tuge, besa, razočaranja itd…
• Duhovne, unutrašnje borbe između svetla i tame: Pesma ne beži od mračnih tema, već ih “osvetljava” iznutra.
To nije pesma za zabavu, već za suočavanje — sa sobom, sa prošlošću, sa tragedijama, gubitkom i bolom.

„Ja nisam ono što sam bio“
Ovaj stih nosi duboku refleksiju o promeni identiteta. Govori o transformaciji kroz bol — o tome kako nas životne tragedije menjaju, oblikuju, lome i sastavljaju. Čovek više ne prepoznaje sebe, jer je prošao kroz iskustva koja su ga nepovratno promenila.

Gledano iz ugla psihologije, ovo je:
• Egzistencijalna kriza – preispitivanje smisla, vrednosti i sopstvene uloge
• Disocijacija – osećaj da je osoba „odvojena“ od sopstvenog identiteta
• Posttraumatski rast – kada osoba menja pogled na sebe i svet nakon teških iskustava
—————

Naravno, ovo je samo uvod. Prava tema ste vi — vaša iskustva, borbe i snage.
Bilo da ste već prošli kroz svojih „devet krugova pakla“ ili se još uvek nalazite usred borbe, pozivam vas da podelite svoje egzistencijalne krize, strategije preživljavanja, padove i usponе.
Kako su vas ta iskustva oblikovala? Kako ste se menjali, sazrevali, lomili i sastavljali?

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?
Koje „teške boje“ nosite u sebi?
Da li ste ostali uspravni?
Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

 

[Edmund]

Uhhhh
Ovde ima jedno 5 tema

 

[Џорџи]

Ne znam ko je to pisao i koga ima ali bolje da je shvatio da je nebitan i da se treba nekom posvetiti kome je pogrebnija pomoc

 

[bird again]

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?

Svi nosimo slojeve iskustava, rana i resenja i to ne znaci da smo teske osobe.

Koje „teške boje“ nosite u sebi?

Ovo je tema za novu temu.
Recimo da je to realizam koji stremi pesimizmu, i ume da preraste cesto u njega.

Da li ste ostali uspravni?

Za okolinu sam stena , ali oni nemaju pojma o meni.
Trenutno lezim dok pisem ovo .

Ozbiljan odgovor je da balansiram. Ne mogu non stop u vertikali (znas li nekog ko jeste?)

Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

Meni je ovo lepse prvo - svetlim .
Ovo “sevanje” me asocira na neku neuravnotezenost.

 

[Берекин]

 

[Banovic Strahinja]

Uhhhh
Ovde ima jedno 5 tema

Znaci sasvim dovoljno izbora da izaberes jednu, generalno volim da povezujem stvari i gledam siru sliku i otvaran teme za siroku diskusiju, uvek ostavim prostora i za jednostavne komentare- i za siri i dublji dijalog- koji je dosta redak na forumu.

Ne znam ko je to pisao i koga ima ali bolje da je shvatio da je nebitan i da se treba nekom posvetiti kome je pogrebnija pomoc

Tekst pesme “Teske boje” je napisao Goran Bare, a ja sam napisao uvod za temu.

Svako je nekome bitan, i svako je ostavio baram neki trag na svoju okolinu.

 

[Edmund]

Znaci sasvim dovoljno izbora da izaberes jednu, generalno volim da povezujem stvari i gledam siru sliku i otvaran teme za siroku diskusiju, uvek ostavim prostora i za jednostavne komentare- i za siri i dublji dijalog- koji je dosta redak na forumu.

Naravno
Tema je dobra
Da ne misliš da se podsmevam ili slično
Pišem kad stignem

 

[Banovic Strahinja]

Meni je ovo lepse prvo - svetlim .
Ovo “sevanje” me asocira na neku neuravnotezenost.

Pa uglavnom svetlim, ali znam i da itekako sevam
Dosta nas znamo da “sevamo” i na forumu, a verovatno jos vise u privarnom zivotu,
verovatno tu ima neuravnotezenosti, vezao bih to za “emotivnu regulaciju”
koja kod mene jeste jedna od slabijih stavki vezanu za samu licnost.

 

[VranV]

Sve mi je ovo poznato.
Ne pitaj me kako znam.
Jedina posledica: na forumima sam.

 

[VranV]

Ne mogu non stop u vertikali

Niko nije svaki dan haj haj.
Onda bi bilii savršeno raspoloženii idioti.

 

[buudala]

Pesma Teške boje“ govori o unutrašnjem bolu, duševnoj borbi, gubitku, ali i o nepokolebljivoj snazi da se preživi. To je pesma o ljudima ili čoveku koji je prošao kroz pakao — bilo da se radi o zavisnosti, depresiji, smrti bliskih osoba ili egzistencijalnoj praznini — i koji je do srži protresen, ranjen, ali usprkos svemu stoji uspravan.

Naslov “Teške boje” je simbol:

• Emocionalne težine koju nosimo u sebi
• Mračnih perioda života koji ostavljaju tragove
• Psiholoških i emotivnih stanja poput tuge, besa, razočaranja itd…
• Duhovne, unutrašnje borbe između svetla i tame: Pesma ne beži od mračnih tema, već ih “osvetljava” iznutra.
To nije pesma za zabavu, već za suočavanje — sa sobom, sa prošlošću, sa tragedijama, gubitkom i bolom.

„Ja nisam ono što sam bio“
Ovaj stih nosi duboku refleksiju o promeni identiteta. Govori o transformaciji kroz bol — o tome kako nas životne tragedije menjaju, oblikuju, lome i sastavljaju. Čovek više ne prepoznaje sebe, jer je prošao kroz iskustva koja su ga nepovratno promenila.

Gledano iz ugla psihologije, ovo je:
• Egzistencijalna kriza – preispitivanje smisla, vrednosti i sopstvene uloge
• Disocijacija – osećaj da je osoba „odvojena“ od sopstvenog identiteta
• Posttraumatski rast – kada osoba menja pogled na sebe i svet nakon teških iskustava
—————

Naravno, ovo je samo uvod. Prava tema ste vi — vaša iskustva, borbe i snage.
Bilo da ste već prošli kroz svojih „devet krugova pakla“ ili se još uvek nalazite usred borbe, pozivam vas da podelite svoje egzistencijalne krize, strategije preživljavanja, padove i usponе.
Kako su vas ta iskustva oblikovala? Kako ste se menjali, sazrevali, lomili i sastavljali?

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?
Koje „teške boje“ nosite u sebi?
Da li ste ostali uspravni?
Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

tinjam, pa zavarničim, pa opet tinjam

 

[maybell]

obicno su ti ljudi preziveli rat, gubitak najblizih, manje pricaju, teze se otvaraju, ali sta kome smeta ako nikog ne diraju!

 

[Pinocchio]

Pesma Teške boje“ govori o unutrašnjem bolu, duševnoj borbi, gubitku, ali i o nepokolebljivoj snazi da se preživi. To je pesma o ljudima ili čoveku koji je prošao kroz pakao — bilo da se radi o zavisnosti, depresiji, smrti bliskih osoba ili egzistencijalnoj praznini — i koji je do srži protresen, ranjen, ali usprkos svemu stoji uspravan.

Naslov “Teške boje” je simbol:

• Emocionalne težine koju nosimo u sebi
• Mračnih perioda života koji ostavljaju tragove
• Psiholoških i emotivnih stanja poput tuge, besa, razočaranja itd…
• Duhovne, unutrašnje borbe između svetla i tame: Pesma ne beži od mračnih tema, već ih “osvetljava” iznutra.
To nije pesma za zabavu, već za suočavanje — sa sobom, sa prošlošću, sa tragedijama, gubitkom i bolom.

„Ja nisam ono što sam bio“
Ovaj stih nosi duboku refleksiju o promeni identiteta. Govori o transformaciji kroz bol — o tome kako nas životne tragedije menjaju, oblikuju, lome i sastavljaju. Čovek više ne prepoznaje sebe, jer je prošao kroz iskustva koja su ga nepovratno promenila.

Gledano iz ugla psihologije, ovo je:
• Egzistencijalna kriza – preispitivanje smisla, vrednosti i sopstvene uloge
• Disocijacija – osećaj da je osoba „odvojena“ od sopstvenog identiteta
• Posttraumatski rast – kada osoba menja pogled na sebe i svet nakon teških iskustava
—————

Naravno, ovo je samo uvod. Prava tema ste vi — vaša iskustva, borbe i snage.
Bilo da ste već prošli kroz svojih „devet krugova pakla“ ili se još uvek nalazite usred borbe, pozivam vas da podelite svoje egzistencijalne krize, strategije preživljavanja, padove i usponе.
Kako su vas ta iskustva oblikovala? Kako ste se menjali, sazrevali, lomili i sastavljali?

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?
Koje „teške boje“ nosite u sebi?
Da li ste ostali uspravni?
Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

Jedna od mojih omiljenih i slušanijih...

Kako sve gore pitano? Pa... ono, noću se rastavljam, jutrom se sastavljam i tako dan po dan. I iz aviona sam, takoreći, ispala pa ustala tako da ne znam... Slojeva ima mnogo, mnooooogo, svaki sloj ima više od jednog iskustva i tako kako su se slagali jedan po jedan nekako su me "ižilavili", od kud znam.
Svako jutro kez na fejs i da vidimo šta iz dana mogu najbolje da izvučem.

Boja je dijapazon, ispravljam se i svetlucam.

 

[Zelena milja]

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?
Koje „teške boje“ nosite u sebi?
Da li ste ostali uspravni?
Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

Tešku ne. Naprotiv.
Promenjenu definitivno. Unutar mene ima više koloseka, nijedan nije potpuno crn. Mešavina prašine i svetla, sivog i zlatnog. Mislim da svako od nas ima više varijanti, perioda svetlosti i senki.

 

[totsi]

Jedna od mojih omiljenih i slušanijih...

al na neku čudnu foru bolju prođu ima tandrle-mandrle severina nego ovakav umjetnik

 

[Pinocchio]

al na neku čudnu foru bolju prođu ima tandrle-mandrle severina nego ovakav umjetnik

Pa ne. Tandrle-mandrle severina je privremena, ovakvi umetnici su dugotrajniji, da ne kažem - večni.

 

[Banovic Strahinja]

Jedna od mojih omiljenih i slušanijih...

Kako sve gore pitano? Pa... ono, noću se rastavljam, jutrom se sastavljam i tako dan po dan. I iz aviona sam, takoreći, ispala pa ustala tako da ne znam... Slojeva ima mnogo, mnooooogo, svaki sloj ima više od jednog iskustva i tako kako su se slagali jedan po jedan nekako su me "ižilavili", od kud znam.
Svako jutro kez na fejs i da vidimo šta iz dana mogu najbolje da izvučem.

Boja je dijapazon, ispravljam se i svetlucam.

Ovo je realno sagledavanje sustine u zivotu, da je u zivotu cesto najrealniji moto: “Zivi jos jedan dan, bori se jos jedan dan”, tj okolnosti su cesto takve, da se jednostavno mora pregurati, jer je nemoguce uticati na mnogo okolnosti, vec se mora pregurati dan, situacija ili period- medjutim ovo nije osobina porazenig ili “kukavice”- ovo je osobina istinskog borca koji ne zeli da istakne belu zastavu, vec nastavlja da se bori cekajuci priliku za trijumf.

 

[Pinocchio]

Ovo je realno sagledavanje sustine u zivotu, da je u zivotu cesto najrealniji moto: “Zivi jos jedan dan, bori se jos jedan dan”, tj okolnosti su cesto takve, da se jednostavno mora pregurati, jer je nemoguce uticati na mnogo okolnosti, vec se mora pregurati dan, situacija ili period- medjutim ovo nije osobina porazenig ili “kukavice”- ovo je osobina istinskog borca koji ne zeli da istakne belu zastavu, vec nastavlja da se bori cekajuci priliku za trijumf.

To je jedini način. Ako i malo posrneš zvekneš na nos i onda em što moraš iz početka nego moraš i nove rane da saniraš, ideš dva koraka nazad da bi napravio jedan napred.

Prošlost je prošlost i ne možeš ništa učiniti za nju. Samo je žvaćeš, žvaćeš, sažvakaš, progutaš i sa tim "ukusom" se saživiš.

 

[Banovic Strahinja]

obicno su ti ljudi preziveli rat, gubitak najblizih, manje pricaju, teze se otvaraju, ali sta kome smeta ako nikog ne diraju!

Istina je, da nas licni problemi i tragedije vise oblikuju nego momenti srece, i razna istrazivanja su pokazala da npr neke “sretne” situacije- nor neko vencanje ili proslava necega retko ostavi neki efekat, dok nakon tragedije ili nekog gubitka- sledi tezak period- no nakon toga cesto sledi period rasta i napretka i najvece promene i uspesi u zivotu cesto uslede nakon teskog perioda.

 

[Banovic Strahinja]

To je jedini način. Ako i malo posrneš zvekneš na nos i onda em što moraš iz početka nego moraš i nove rane da saniraš, ideš dva koraka nazad da bi napravio jedan napred.
Prošlost je prošlost i ne možeš ništa učiniti za nju. Samo je žvaćeš, žvaćeš, sažvakaš, progutaš i sa tim "ukusom" se saživiš.

Naravno, principi i u zivotu i u vojnoj strategiji, borilackim vestinama ili u sahu su iste- brze i lake pobede su retkost, i nisu najbitnije koje figure imas pri kraju partije saha- vec kako si pozicioniran- jer dobro pozicioniran pesak postaje kraljica,
najvece pobede najcesce dolaze od vojske koja je pretrpila teske poraze, ali se nije pokolebala vec se navikla na teskoce i spremnost na gubitke i odrzala duh- i cak iako je stavljena uz zid- ta vojska kad krene- vise je nista ne moze zaustaviti jer je navikla i naucila da se nosi s svim nedacama i oni su kao nezaustavljiva stihija, Avganistanci i Vijetnamci su izgubili skoro sve bitke- ali su dobili ratove, u Napoleonovim ratovima i 2 sv ratu su od skoro porazene vojske izrasli pobednici, na Solunskom frontu francuski konjanici nisu mogli da drze tempo sa Srpskom pesadijom…
Primera je mnogo i na nivou pojedinca.

 

[Banovic Strahinja]

Tešku ne. Naprotiv.
Promenjenu definitivno. Unutar mene ima više koloseka, nijedan nije potpuno crn. Mešavina prašine i svetla, sivog i zlatnog. Mislim da svako od nas ima više varijanti, perioda svetlosti i senki.

Mislim da niko nije crn ili beo, vec hiljadu nijansi sive, ili tvojim terminom mesavina sicog ili zlatnog- no vazno je koja nijansa prevladava u nasem unutarnjem svetu i narocito kako se to ispoljava u vanjskom, u nasim delima, pa i osoba s najgorim karakternim osobinama moze biti vrlo pozitivna osoba, a “zlatna” osoba moze biti niko i nista, da se tako izrazim.

 

[Pinocchio]

Da li su naše unutrašnje boje identične onim u kojima nas drugi vide?

Mislim da nisu.

 

[Banovic Strahinja]

Da li su naše unutrašnje boje identične onim u kojima nas drugi vide?

Mislim da nisu.

Mislim da drugi ne mogu da “vide” nase unutrasnje boje, mogu da vide kako se one manifestuju, npr ova tema se cesto na indirektan nacin pojavljuje u bajkama i umetnosti, npr u “Lepotici i zveri” gde zver…. izgleda kao zver, i tako ga dozivljavaju- no kroz njegova dela se manifestuje njegova unutrasnja dobrota i on se nije pokolebao i na kraju se to manifestuje i kroz transformaciju njegove spoljasnosti…

Ili naprimer Mefistofeles, koji je na neki nacin olicenje zla, medjutim njegovi pokusaji da navede ljude u pogresnom smeru dovodi do pozitivnih promena- kroz njegove pokusaje da rusi ljudske norme, izazove i testove on postaje pokretac pozitivnih promena jer ljudi nadvladavanjem tih izazova uce, rastu i razvijaju se. Tako da Mefistofeles de facto postaje pokretac dobra.

„Ja sam deo one sile koja vecni zeli zlo, a vecni stvara dobro.”
- Goethe, Faust.

 

[Amelie]

Da li su naše unutrašnje boje identične onim u kojima nas drugi vide?

Mislim da nisu.

Sve se može gledati iz različitog ugla i na taj način drugačije doživjeti.
Ne mora to biti u potpunosti drugačije, nego samo dobijemo širu sliku iste stvari.
Tako i mi imamo svoj unutarnji svijet koji doživljavamo kako doživljavamo.
Drugi vide manifestaciju toga, ali se i reflektiraju, vide u odnosu na ono što nose u sebi.

 

[Edmund]

Da li sebe doživljavate kao „tešku osobu“ — nekoga ko nosi slojeve iskustava, rana i refleksija
Ili ste, uprkos svemu, uspeli da sačuvate jednostavnost, mladalački šarm i lakoću postojanja?
Koje „teške boje“ nosite u sebi?
Da li ste ostali uspravni?
Da li samo “svetlite” ili još uvek „sevate“?

Ima svega
Ima posla
Nema jednog odgovora
Koliko ljudi, toliko i odgovora