Terazijska terasa pretvoriće se u otvoren trg sa stepeništem koje će sa leve i desne strane krasiti stakleni paviljoni sa galerijama i kafićima. Dva tornja, vidikovca na početku Terase i park sa visokim stablima na dnu, uz Ulicu kraljice Natalije, čine zaokruženu celinu. Ispod stepenastog trga zidaće se pet nivoa poslovnog prostora, bioskopi i garaže. To je, u najkraćem, koncept mladih arhitekata Dejana Milanovića i Grozdane Šišović, jednog od dva pobednička rada za uređenje Terazijske terase.
Najviše smo razmišljali o tome kako treba da funkcioniše trg u metropoli. On mora da bude dovoljno širok i otvoren, a istovremeno mora da privlači ljude da dolaze. Beograd praktično nema trg u pravom smislu te reči i Terazijska terasa bi mogla to da postane, uređen, kulturan javni prostor - kaže za „Blic“ Dejan Milanović, koautor projekta.
On objašnjava i šta bi, prema ovom projektu, privlačilo Beograđane Terazijskoj terasi.
- Dve kule, vidikovci, visine oko 20 metara, na vrhu bi imale restoran sa kog „puca pogled“. Vožnja panoramskim liftovima do vrha vidikovca biće nesvakidašnja. Nešto slično može da se vidi u poslovnom delu Pariza gde je „grand arš“, veliki luk, postavljen kao protivteža Trijumfalnoj kapiji - kaže Milanović.
Stepenište preko cele terase spuštaće se pravolinijski i neće se slepo završavati nego će voditi ka ulazima dva atrijuma.
- Morali smo da na neki način povežemo novu zgradu koja se trenutno zida i buduću koja treba da se gradi u Prizrenskoj ulici. One se povezuju atrijumima u koje može da se uđe ili iz njih izađe na više mesta - kaže Grozdana Šišović.
U atrijumima ne bi bili smešteni komercijalni sadržaji, radnje ili šoping centri nego kafići, galerije, saloni...
- Ljudi na ovakvim mestima, koje je jedno od ključnih u gradu, više vole da sede i šetaju nego da kupuju. Kako bismo spojili javni sa komercijalnim interesom budućih investitora, predvideli smo izgradnju poslovnog prostora ispod zemlje, na četiri do pet nivoa. Ulazilo bi se podzemnim prolazima koji već postoje na Terazijama. Ima mesta i za podzemnu garažu na 10.000 kvadratnih metara u koju bi se ulazilo iz Ulice kraljice Natalije. Pod zemljom može da se sazida i do 30.000 kvadrata - objašnjava Grozdana Šišović.
Na dnu terase, u širini od 80 metara, ovi autori predviđaju klasičan park sa visokim stablima. Zelenila bi, prema njihovoj zamisli, trebalo da bude i u delu koji čini stepenište.
Prema ideji Dejana Milanovića i Grozdane Šišović, Beograđani bi nizbrdo ka reci trebalo da se spuštaju parkovima. To bi činilo prirodan parkovski pravac od Zvezdarske šume, preko Tašmajdanskog i Pionirskog parka, Terazija pa sve do reke.
Pošto su prvu nagradu ravnopravno podelila dva rada, još ne znamo da li ćemo organizovati novi konkurs, kako bismo dobili pobednika, ili ćemo se odlučiti za jedan od ova dva rada. U svakom slučaju, konačnu odluku doneće Grad kao investitor - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
On, sudeći po raspoloženju u gradskoj upravi, kaže da im je bliža ideja da Terazijska tersa ne bude mnogo izgrađena već da zadrži parkovski karakter. Bobić, ipak, ističe da to ne znači da mu se jedan od dva pobednička rada više sviđa.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=723
Najviše smo razmišljali o tome kako treba da funkcioniše trg u metropoli. On mora da bude dovoljno širok i otvoren, a istovremeno mora da privlači ljude da dolaze. Beograd praktično nema trg u pravom smislu te reči i Terazijska terasa bi mogla to da postane, uređen, kulturan javni prostor - kaže za „Blic“ Dejan Milanović, koautor projekta.
On objašnjava i šta bi, prema ovom projektu, privlačilo Beograđane Terazijskoj terasi.
- Dve kule, vidikovci, visine oko 20 metara, na vrhu bi imale restoran sa kog „puca pogled“. Vožnja panoramskim liftovima do vrha vidikovca biće nesvakidašnja. Nešto slično može da se vidi u poslovnom delu Pariza gde je „grand arš“, veliki luk, postavljen kao protivteža Trijumfalnoj kapiji - kaže Milanović.
Stepenište preko cele terase spuštaće se pravolinijski i neće se slepo završavati nego će voditi ka ulazima dva atrijuma.
- Morali smo da na neki način povežemo novu zgradu koja se trenutno zida i buduću koja treba da se gradi u Prizrenskoj ulici. One se povezuju atrijumima u koje može da se uđe ili iz njih izađe na više mesta - kaže Grozdana Šišović.
U atrijumima ne bi bili smešteni komercijalni sadržaji, radnje ili šoping centri nego kafići, galerije, saloni...
- Ljudi na ovakvim mestima, koje je jedno od ključnih u gradu, više vole da sede i šetaju nego da kupuju. Kako bismo spojili javni sa komercijalnim interesom budućih investitora, predvideli smo izgradnju poslovnog prostora ispod zemlje, na četiri do pet nivoa. Ulazilo bi se podzemnim prolazima koji već postoje na Terazijama. Ima mesta i za podzemnu garažu na 10.000 kvadratnih metara u koju bi se ulazilo iz Ulice kraljice Natalije. Pod zemljom može da se sazida i do 30.000 kvadrata - objašnjava Grozdana Šišović.
Na dnu terase, u širini od 80 metara, ovi autori predviđaju klasičan park sa visokim stablima. Zelenila bi, prema njihovoj zamisli, trebalo da bude i u delu koji čini stepenište.
Prema ideji Dejana Milanovića i Grozdane Šišović, Beograđani bi nizbrdo ka reci trebalo da se spuštaju parkovima. To bi činilo prirodan parkovski pravac od Zvezdarske šume, preko Tašmajdanskog i Pionirskog parka, Terazija pa sve do reke.
Pošto su prvu nagradu ravnopravno podelila dva rada, još ne znamo da li ćemo organizovati novi konkurs, kako bismo dobili pobednika, ili ćemo se odlučiti za jedan od ova dva rada. U svakom slučaju, konačnu odluku doneće Grad kao investitor - kaže Đorđe Bobić, gradski arhitekta.
On, sudeći po raspoloženju u gradskoj upravi, kaže da im je bliža ideja da Terazijska tersa ne bude mnogo izgrađena već da zadrži parkovski karakter. Bobić, ipak, ističe da to ne znači da mu se jedan od dva pobednička rada više sviđa.
http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=723
