Highlight programa bio je trenutak kad je Švarm imao zadatak da opere Tijanića i pruži mu priliku da kaže da rečenicu "Ako Đinđić preživi, Srbija neće" nikad ne bi izgovorio da je znao šta će se desiti. Majke ti?
Poanta jeste da je direktor RTS-a tu rečenicu izgovorio jer je znao šta će se desiti; Aleksandar Tijanić, Vojislav Koštunica, Dejan Mihajlov, Rade Bulatović, Aco Tomić, Braca Grubačić, Borisav Mikelić, Milorad Vučelić i Ljilja Nedeljković - jesu grupa koja je organizovala, podržavala, inspirisala i pomagala ubistvo Zorana Đinđića; svako od pomenutih jeste ubio Đinđića pre nego što su Legija i Zvezdan tehnički to obavili, uz pomoć BIA prijatelja. Ali, Tijanić napaljen da iskoristi svaku uplašenu budalu (Švarma/Kalembera), krenuo je u medijsku DSS kampanju da optuži Vladimira Bebu Popovića kako je, navodno, sat posle ubistva ukazao na ubice i tadašnjom RTS-u dao fotografije ubica i saučesnika, što po Tijanićevom uzvodnom toku mozga dokazuje da je Popović bio taj Mastermind, s pištoljem u ruci iznad Đinđićevog tela.
Neće moći ove noći: ko je čitao sudske spise ili tko je u Srbiji živeo 2003, vrlo dobro zna tko je Tijanić: ako već lično nije povukao oroz zbog čega verovatno žali, uživao je kad su ubili Đinđića. Zato je pred svedocima otvorio šampanjac i 12. 03. 2003. popodne javno slavio! A uveče otišao u kafanu i unezverio se od sreće! Da bi nam pet godina kasnije poručio kako je on hodočasnik istine koji se ne boji činjenica.
To bre macko 
