Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Савремени заговорници теорије шупље земље могу невернике упутити на књигу Тхе Холлов Еартх (Белл Публисхинг Цомпани, 1979) Рејмонда Бернарда. Бернард, судећи по иницијалима које наводи иза свог имена, има скоро све напредне академске дипломе, али је очигледно помало пустињак. Како портпарол издавача наводи у предговору за књигу: „Нећу улазити у било какву преписку у вези са овом књигом – или аутором. Ваша привилегија је да ли прихватате или одбијате садржај ове књиге. Никога није брига.“
Суштина теорије шупље земље је да је земља шкољка са зидовима дебелим око 800 миља. У поларним регионима постоје рупе пречника 1400 миља, са ивицама које се глатко савијају од спољашње стране шкољке ка унутра. Морски или површински путник могао би да пређе преко ивице рупе, као мрав који пузи преко ивице шоље за кафу од споља ка унутра, а да не буде свестан да заправо улази у унутрашњост земље. Бернард објашњава да се рупе никада нису виделе из ваздуха јер су пилоти заварени својим компасима да верују да прелазе стуб, а заправо прате „магнетни обод рупе“. Тако авиони никада заправо не лете изнад географских полова, који природно обележавају центре самих рупа. Као непобитан доказ своје тврдње, он наводи изјаву адмирала Берда: „Волео бих да видим ту земљу иза пола. То подручје иза пола је Велика Непозната.“
Чини се да је теорија шупље земље заправо настала почетком 1800-их од Џона Симса, озбиљног Американца који је већи део свог каснијег живота посветио убеђивању света да је Земља формирана низом концентричних шкољки.
