Teorija rada klima uređaja?

fosilvaso

Buduća legenda
Poruka
39.135
Može li neko preporučiti neku dobru literaturu? Ili mi samo objasniti uz konkretnije podatke kako temperatura vazduha za hlađenje spoljne jedinice utiče na efikasnost, odnosno potrošnju električne energije? Da li klima može raditi i ako je temperatura spoljnog vazduha oko 10 stepeni, iako to na prvi pogled izgleda glupo i nepotrebno!?
 
Može li neko preporučiti neku dobru literaturu? Ili mi samo objasniti uz konkretnije podatke kako temperatura vazduha za hlađenje spoljne jedinice utiče na efikasnost, odnosno potrošnju električne energije? Da li klima može raditi i ako je temperatura spoljnog vazduha oko 10 stepeni, iako to na prvi pogled izgleda glupo i nepotrebno!?
Ништа простије: укуцај у претраживач ,,Kako radi klima uređaj'' и добићеш сијасет објашњења.
 
Pa skines uputstvo za upotrebu bilo koje klime...
Obicno kucne klime su SPLIT (i greju i hlade,ako sam dobro zapamtio) i najmanja temperatura koja moze da se podesi je retko manja od18,tak da kad je 10 napolju,otvaras prozor.
A logicno,sto je toplije napolju,teze se hladi spoljna jedinica,ali mislim da je razlika u potrosnji mizerna.
 
Princip mi je jasan, trebam konkretnije podatke sa proračunima, dijagramima itd...
Због прецизног и јасног дефинисања питања и одговора, реци ми (ако хоћеш) које струке ти је занимање: машинац, елекроничар, електроенергетичар,..... или неке сасвим треће.
Било би пожељно да нам то кажеш.
 
Због прецизног и јасног дефинисања питања и одговора, реци ми (ако хоћеш) које струке ти је занимање: машинац, елекроничар, електроенергетичар,..... или неке сасвим треће.
Било би пожељно да нам то кажеш.
Hemijsko-tehnološko-elektroničarska kombinacija.
 
Hemijsko-tehnološko-elektroničarska kombinacija.
Хемијско технолошка школа можда и постоји. Али ,,комбинација са електоничарском'' не верујем или ја не знам. Реци ми у ком граду си ту школи завршио?
Овако, било шта да си завршио, схвати следеће: теби прорачуни, табеле, дијаграми, ..... и све што иде уз тај прозвод, мало ће ти користити. Прорачуне нећеш наћи нигде јер је то на неки начин пословна тајна произвођача а дијаграми се могу наћи само као упоредни са неким другим расхладним уређајима нпр.: Водене пумпе ваздух-вода или ваздух-ваздух како би се истакле неке карактеристике хлађења/грејања. Али ти дијаграми никада нису тачни јер су у функцији рекламирања производа који се нуди.
Мој савет: батали то!
 
Хемијско технолошка школа можда и постоји. Али ,,комбинација са електоничарском'' не верујем или ја не знам. Реци ми у ком граду си ту школи завршио?
Овако, било шта да си завршио, схвати следеће: теби прорачуни, табеле, дијаграми, ..... и све што иде уз тај прозвод, мало ће ти користити. Прорачуне нећеш наћи нигде јер је то на неки начин пословна тајна произвођача а дијаграми се могу наћи само као упоредни са неким другим расхладним уређајима нпр.: Водене пумпе ваздух-вода или ваздух-ваздух како би се истакле неке карактеристике хлађења/грејања. Али ти дијаграми никада нису тачни јер су у функцији рекламирања производа који се нуди.
Мој савет: батали то!
Više škola u više gradova! Rusi bi rekli: Politehničko obrazovanje! Naučni temelji lako rasture razne proizvođačke promotivne poruke!
 
Može li neko preporučiti neku dobru literaturu? Ili mi samo objasniti uz konkretnije podatke kako temperatura vazduha za hlađenje spoljne jedinice utiče na efikasnost, odnosno potrošnju električne energije? Da li klima može raditi i ako je temperatura spoljnog vazduha oko 10 stepeni, iako to na prvi pogled izgleda glupo i nepotrebno!?
Да ли се ради о режиму хлађења или грејања?
 
Да ли се ради о режиму хлађења или грејања?
Hlađenje. Kao što se vidi na sklepanoj sličici, pitanje je: Koliko utiče temperatura Tx na korisnost rada klima uređaja.
Recimo ako je Tx 20°C ili 35°C?

580519
 
Конфузна ти је ова слика. У сваком случају теорија је оваква. Гас се сатера у спољну јединицу и тамо му се набија притисак. Од тог набијања притиска њему се повећа температура до рецимо 70 °C. Онда он тако стоји у цевима, а вентилатор спољне јединице преко њега дува спољни вазух, док га не охлади. Ако је напољу нпр. 35 °C, јасно је да гас у цевима никада не може да се охлади испод те температуре.

Тада се отвори вентил и гас оде у унутрашњу јединицу. Пошто се гас полако пушта он се успут и шири, те му температура драстично пада, рецимо на 0°C. Онда преко тих ледених бакарних цеви, унутрашња јединица окреће собни ваздух.

Ако је спољна температура ваздуха 15 степени нижа, гас у спољној јединици ћe много брже и лакше да се охлади, постићи ће нижу температуру, и уређај ће бити ефикаснији. Ефикасност се изражава преко параматра COP (coefficient of performance). Изражава се у kWh/kWh, тј. бездимензиона је величина. Говори о томе колико се енергије избаци из просторије, наспрам енегрије која се уложи да се та топлота избаци. Имаш га и за хлађење и за грејање COPh, COPc. У брошурама се стандарно наводи за спољну температуру од 35°C, и унутрашњу од 27°C. Обично износи око 5-7, што значи да ти један уложен KWh електричне енергије, избаци 1 KWh (или 3600 KJ) топлоте из собе.

Наравно тај пример је када је разлика температура само 7 степени , ако је напољу 43°C, а ти хоћеш да охладиш на 22°C, ту је разлика температура три пута већа и трошиће се више енергије. Уз то ће и ефикасност бити мања.

Англосаксонци за хлађење користе и јединицу EER. Она убацује у причу и оне BTU/h, има везе са великом коцком леда и са изражавањем снаге клима уређаја (12000 BTU/h, итд). Ако те то занима, питај.

Има уређаја који су пројектовани да хладе иако је напољу темепратура испод нуле. Где год имаш велики извор топлоте, рецимо серверске собе негде у средини зграде, треба хладити и кад је напољу -10°C.

Што се тиће ефикасности ретко ко се бави њоме у режиму хлађења, обично је проблематична у режиму грејања. Рецимо ако је напољу -10°C, а ти хоћеш да загрејеш кућа на 25°C, то је разлика од 35 степени. Тад се кућа много брзо хлади, треба ти велика количина енергије, и ако те уређај изда можеш да будеш у озбиљном проблему. Зато се мора на то обратити пажња при пројектовању оваквих система за грејање. Видећеш да овде дају COP за неколико различитих комбинација температура спољне/унутрашње:
https://www.fujitsu-general.com/global/products/atw/split-comfort/wsya050dg6-woya060lfca.html
 
Poslednja izmena:
Можда се на тој табели и најбоље види. Имамо пример када грејемо воду за подно грејање на 35°C , и три различите спољне температуре

У првом случају напољу је 7°C и потребан је 1 kW струје да би се добило 4,5 kW грејања. Тада је COP=4,5.
У другом случају напољу је 2°C и за истих 4,5 kWh грејања потрено је уложити више енргије, тј. 1,4 kW и тада COP пада на 3,2.
У трећем случају напољу је -7°C, гурамо још више снаге (1,5 kW) aли добијамо само 4,1 kW грејања. COP је пао на 2,8.

580539


COP се мења не само са разликом у температури, већ и са потрошњом. Било би директно упоредиво када би у сва три случаја систем трошио по 1 kW, али је то прилично бесмислено, јер ако ти треба 4 kW грејања кад је напољу -7°C, сигурно ти неће требати 4,5 када је напољу изнад нуле. У реалности ће за оних +7°C систем радити на најмањој могућој снази (нпр. 30%) па ако и тад буде претопло, има да се искључује повремено.
 
Конфузна ти је ова слика. У сваком случају теорија је оваква. Гас се сатера у спољну јединицу и тамо му се набија притисак. Од тог набијања притиска њему се повећа температура до рецимо 70 °C. Онда он тако стоји у цевима, а вентилатор спољне јединице преко њега дува спољни вазух, док га не охлади. Ако је напољу нпр. 35 °C, јасно је да гас у цевима никада не може да се охлади испод те температуре.

Тада се отвори вентил и гас оде у унутрашњу јединицу. Пошто се гас полако пушта он се успут и шири, те му температура драстично пада, рецимо на 0°C. Онда преко тих ледених бакарних цеви, унутрашња јединица окреће собни ваздух.

Ако је спољна температура ваздуха 15 степени нижа, гас у спољној јединици ћe много брже и лакше да се охлади, постићи ће нижу температуру, и уређај ће бити ефикаснији. Ефикасност се изражава преко параматра COP (coefficient of performance). Изражава се у kWh/kWh, тј. бездимензиона је величина. Говори о томе колико се енергије избаци из просторије, наспрам енегрије која се уложи да се та топлота избаци. Имаш га и за хлађење и за грејање COPh, COPc. У брошурама се стандарно наводи за спољну температуру од 35°C, и унутрашњу од 27°C. Обично износи око 5-7, што значи да ти један уложен KWh електричне енергије, избаци 1 KWh (или 3600 KJ) топлоте из собе.

Наравно тај пример је када је разлика температура само 7 степени , ако је напољу 43°C, а ти хоћеш да охладиш на 22°C, ту је разлика температура три пута већа и трошиће се више енергије. Уз то ће и ефикасност бити мања.

Англосаксонци за хлађење користе и јединицу EER. Она убацује у причу и оне BTU/h, има везе са великом коцком леда и са изражавањем снаге клима уређаја (12000 BTU/h, итд). Ако те то занима, питај.

Има уређаја који су пројектовани да хладе иако је напољу темепратура испод нуле. Где год имаш велики извор топлоте, рецимо серверске собе негде у средини зграде, треба хладити и кад је напољу -10°C.

Што се тиће ефикасности ретко ко се бави њоме у режиму хлађења, обично је проблематична у режиму грејања. Рецимо ако је напољу -10°C, а ти хоћеш да загрејеш кућа на 25°C, то је разлика од 35 степени. Тад се кућа много брзо хлади, треба ти велика количина енергије, и ако те уређај изда можеш да будеш у озбиљном проблему. Зато се мора на то обратити пажња при пројектовању оваквих система за грејање. Видећеш да овде дају COP за неколико различитих комбинација температура спољне/унутрашње:
https://www.fujitsu-general.com/global/products/atw/split-comfort/wsya050dg6-woya060lfca.html

Hvala. Pođimo od pretpostavke da je spoljna temperatura fiksno 35°C, a u nekom prostoru treba održavati 27°C. Kolika će biti razlika u potrošnji energije ili COPc ako je ono sredstvo koje hladi sabijeni medij u spoljnoj jedinici temperature 20°C, ili ako je 35°C? U oba slučaja istu količinu energije treba 'izbaciti' iz klimatizirane prostorije!
Ili da gledamo apsolutne temperature u kelvinima i dobijemo uštedu od nekih 5%? (35-20)/293?
 
Тешко ћеш то тако израчунати. Температуре наравно иду у Келвинима, формула и калкулатор су овде:
http://www.learningaboutelectronics.com/Articles/Coefficient-of-performance-calculator.php#answer

...али то је теоретски COP, а у реалности је он вишеструко мањи. Однос теоретског и реалног COP-a, назива се релативни COP. У школском примеру теоретски COP би био преко 30.

580652


То је неизводљиво, јер само ако замислиш да ти у унутрашњој јединици климе кружи фреон температуре 3°C, он ће одлично да "упија" топлоту из собе док је леден, али кад би се загрејао на 20°C, колико би још сати требало да дува унутрашња јединица док га не загреје на 27°C ? Превише дуго.

На исти начин ни спољна јединица неће постићи температуру амбијента. Ако је фреон у цевима на тих 65°C, вентилатор има да дува док га не охлади на рецимо 45°C, а после нема потребе да се смара да спушта температуру до спољашњих 35°C. Спољна јединица се у том случају зове кондензатор и внетилатору је најбитније да спусти температуру док не дође до кондензације фреона, јер се у том процесу промене агрегатног стања из гаса у течност (кондензовање) ослобађа највећа количина топлоте. Све остало је потхлађивање, које теоретски није толико битно.

Притисак у спољној јединици би требало да се штелује да температура кондензације буде рецимо 5 степени виша од спољашње. То значи, ако је напољу 35°C, планира се да фреон кондензује на 40°C, и компресор планира да му набије тачно толики притисак тако да га тамо пошаље са температуром од 45°C. Ако је напољу нижа температура, рецимо тих 20°C, онда компресор набија притисак само док се у спољним цевима не постигне 30°C.

За тих 15 спепени разлике, компресор може да се опусти и уместо да набија притисак од 30 атмосфера, мора да иде само до 20.
https://www.agaseurope.com/media/2411/r410a-pt-chart.pdf

580657


А колика је реална бројка, то се тешко изналази. Нашао сам 2 податка:

1. Овде видимо да са порастом спољне температуре од 27°C на 46°C, реалан пада са 5,4 на 3.
https://pdfs.semanticscholar.org/ea31/6ff728f8e22db7c19b448639d98748bbe044.pdf

580658



2. Овде наводе да "The COP improves by 2 to 4% for each °C the evaporating temperature is raised or the condensing temperature is lowered."
http://www.sfu.ca/~mbahrami/ENSC 461/Notes/Refrigeration Cycle.pdf
 
Poslednja izmena:
Тешко ћеш то тако израчунати. Температуре наравно иду у Келвинима, формула и калкулатор су овде:
http://www.learningaboutelectronics.com/Articles/Coefficient-of-performance-calculator.php#answer

...али то је теоретски COP, а у реалности је он вишеструко мањи. Однос теоретског и релативног COP-a, назива се релативни COP. У школском примеру теоретски COP би био преко 30.

Pogledajte prilog 580652

То је неизводљиво, јер само ако замислиш да ти у унутрашњој јединици климе кружи фреон температуре 3°C, он ће одлично да "упија" топлоту из собе док је леден, али кад би се загрејао на 20°C, колико би још сати требало да дува унутрашња јединица док га не загреје на 27°C ? Превише дуго.

На исти начин ни спољна јединица неће постићи температуру амбијента. Ако је фреон у цевима на тих 65°C, вентилатор има да дува док га не охлади на рецимо 45°C, а после нема потребе да се смара да спушта температуру до спољашњих 35°C. Спољна јединица се у том случају зове кондензатор и внетилатору је најбитније да спусти температуру док не дође до кондензације фреона, јер се у том процесу промене агрегатног стања из гаса у течност (кондензовање) ослобађа највећа количина топлоте. Све остало је потхлађивање, које теоретски није толико битно.

Притисак у спољној јединици би требало да се штелује да температура кондензације буде рецимо 5 степени виша од спољашње. То значи, ако је напољу 35°C, планира се да фреон кондензује на 40°C, и компресор планира да му набије тачно толики притисак тако да га тамо пошаље са температуром од 45°C. Ако је напољу нижа температура, рецимо тих 20°C, онда компресор набија притисак само док се у спољним цевима не постигне 30°C.

За тих 15 спепени разлике, компресор може да се опусти и уместо да набија притисак од 30 атмосфера, мора да иде само до 20.
https://www.agaseurope.com/media/2411/r410a-pt-chart.pdf

Pogledajte prilog 580657

А колика је реална бројка, то се тешко изналази. Нашао сам 2 податка:

1. Овде видимо да са порастом спољне температуре од 27°C на 46°C, реалан пада са 5,4 на 3.
https://pdfs.semanticscholar.org/ea31/6ff728f8e22db7c19b448639d98748bbe044.pdf

Pogledajte prilog 580658


2. Овде наводе да "The COP improves by 2 to 4% for each °C the evaporating temperature is raised or the condensing temperature is lowered."
http://www.sfu.ca/~mbahrami/ENSC 461/Notes/Refrigeration Cycle.pdf

Mislim da taj kalkulator NIJE dobar! Kladim se da polaze od iste količine vazduha kojega treba ohladiti, kao i ona koja hladi freon nakon kompresije? A spoljna jedinica 'troši' mnogo više vazduha!
Zatim, klima verovatno kontroliše temperaturu ili sabijenog freona ili nakon ekspanzije? Naime, temperatura ispod NULE °C bi uzrokovala ZALEĐIVANJE vlage iz vazduha? Koji je ekspanzija termodinamički proces? Šta bi trebalo promeniti/podesiti u radu kompresora/sistema da temperatura nakon ekspanzije ne padne ispod nule jer freon u mom pitanju ima PREDOBRO hlađenje?
 
Не, калкулатор је добар. То је калкулатор за Карноову машину. Формула се добија из слике б:
https://www.mecholic.com/2017/09/defference-between-heat-engine-pump-refrigerator.html

580686


Улажемо неки рад (W) да би се са хладнијег тела (из собе) пребацила топлоту на топлије тело (у атмосферу). Формула за ефикасност је:

580687


Из тога се онда добија она формула са калкулатора. То је само теоретски максимум таквог термодинамичког процеса.

Даље, није битна количина ваздуха. Ти имаш исту количину фреона и о њему је реч. Да ли ћеш ти напољу хладити водом није битно. Битно је само да одређена количина фреона преузме топлоту (Q1) из собе, и да је та иста количина фреона преда неку количину топлоте (Q2) вани.

Шта је све клима уређај у стању да контролише, питање је од дизајна и модела. За то ти треба сервисер или фригомеханичар. Врло је могуће и да је неки сензор неисправан. На нету могу да се нађу смернице као:
https://www.achrnews.com/articles/96496-troubleshooting-a-refrigerant-undercharge

141414.jpg


Рецимо, потребно је утврдити оне горе температуре, пре свега на изласку из компресора (тј. уласку у кондензатор) и изласку из кондезатора, да се утврди колико je потхлађивање. Итд..

Zatim, klima verovatno kontroliše temperaturu ili sabijenog freona ili nakon ekspanzije?
Како тај део процеса ради, зависи да ли уређај има само капилару или експанзиони вентил (TXV). Јефтинији клима уређаји имају само капилару. Ево овде има поглавље о експанзионом вентилу:
http://www.auto-delovi.org/saveti/kako-radi/kako-radi-auto-klima/

Naime, temperatura ispod NULE °C bi uzrokovala ZALEĐIVANJE vlage iz vazduha?
Да, колико знам, температура фреона на уласку у унутршњу јединицу би требало да је око 3°C. Ако је испод нуле има да се хвата лед на наизолованим цевима између спољне и унутрашње јединице, а и влага из ваздуха би се претвара лагано у лед у цевима унутрашње јединице.

Koji je ekspanzija termodinamički proces?
Експанзија је ширење запремине гаса. Има више врста, изотермна (са константном температуром) и адијабатска (без размене топлоте):
zBYeM.jpg



Šta bi trebalo promeniti/podesiti u radu kompresora/sistema da temperatura nakon ekspanzije ne padne ispod nule jer freon u mom pitanju ima PREDOBRO hlađenje?
На основу мог слабог искуства, рекло би се да имаш мањак гаса. Е сад, треба извршити она мерења температура и притисака и уверити се да је све остало у реду. Мајстор који има опрему, познаје тај модел и већ зна карактеристичне слабе тачке и радне вредности може то да уради врло брзо.
 
Poslednja izmena:
Не, калкулатор је добар. То је калкулатор за Карноову машину. Формула се добија из слике б:
https://www.mecholic.com/2017/09/defference-between-heat-engine-pump-refrigerator.html

Pogledajte prilog 580686

Улажемо неки рад (W) да би се са хладнијег тела (из собе) пребацила топлоту на топлије тело (у атмосферу). Формула за ефикасност је:

Pogledajte prilog 580687

Из тога се онда добија она формула са калкулатора. То је само теоретски максимум таквог термодинамичког процеса.

Даље, није битна количина ваздуха. Ти имаш исту количину фреона и о њему је реч. Да ли ћеш ти напољу хладити водом није битно. Битно је само да одређена количина фреона преузме топлоту (Q1) из собе, и да је та иста количина фреона преда неку количину топлоте (Q2) вани.

U principu, ako se teoretska vrednost razlikuje od realne radi gubitaka energije u cevima kroz izolaciju i korisnosti rada kompresora i motora, prihvatljivo je odstupanje za recimo 20% . Ali, ako je odstupanje sa MULTIPLIKACIJOM od barem ŠEST, nešto mi tu smrdi? Istraga u toku!
 
U principu, ako se teoretska vrednost razlikuje od realne radi gubitaka energije u cevima kroz izolaciju i korisnosti rada kompresora i motora, prihvatljivo je odstupanje za recimo 20% . Ali, ako je odstupanje sa MULTIPLIKACIJOM od barem ŠEST, nešto mi tu smrdi? Istraga u toku!
Па и животни век треба да је 900 година. Тако пише у књизи теорије :D

Ево овде, на 6. страни у документу има нешто о томе:
"Compared to the Carnot refrigeration cycle, the real refrigeration cycle has the following losses:... "
http://files.danfoss.com/technicalinfo/dila/01/DKRCC.PE.000.D1.02.pdf
 
Poslednja izmena:
Не, калкулатор је добар. То је калкулатор за Карноову машину. Формула се добија из слике б:
https://www.mecholic.com/2017/09/defference-between-heat-engine-pump-refrigerator.html

Pogledajte prilog 580686

Улажемо неки рад (W) да би се са хладнијег тела (из собе) пребацила топлоту на топлије тело (у атмосферу). Формула за ефикасност је:

Pogledajte prilog 580687

Из тога се онда добија она формула са калкулатора. То је само теоретски максимум таквог термодинамичког процеса.

Даље, није битна количина ваздуха. Ти имаш исту количину фреона и о њему је реч. Да ли ћеш ти напољу хладити водом није битно. Битно је само да одређена количина фреона преузме топлоту (Q1) из собе, и да је та иста количина фреона преда неку количину топлоте (Q2) вани.
Ee... Tu je KVAKA za kalkulator! Ne uzima se temperatura prostora, nego freona na ulazu i izlazu: Recimo pre ekspanzije je 45°C, nakon ekspanzije je 3°C. Tada je teoretski COP: (273 + 3)/ ( (273 + 45) - (273 + 3) = 6,6
 
Ee... Tu je KVAKA za kalkulator! Ne uzima se temperatura prostora, nego freona na ulazu i izlazu: Recimo pre ekspanzije je 45°C, nakon ekspanzije je 3°C. Tada je teoretski COP: (273 + 3)/ ( (273 + 45) - (273 + 3) = 6,6

Може тако да се каже, но није толико једноставно. Та форумула за ефикасност се изводи са овог графика и везана је за ове површине испод линије 4-1 и линије 2-3. Улаже се одређена количина рада (W) да би се преузела одређена количина топлоте из собе (Qk) и ослободила одређена количина топлоте напољу (Qw).

Нас занима однос добијено кроз уложено. Тј. COP = Qk/W = Qk/(Qw-Qk) = Tk/(Tw-Tk)


580944



Реалан циклус изгледа ближе овоме на доњој слици. Ти сад за прорачун, уместо TH и TL, узимаш температуру у тачкама 6 и 7, али радиш као да је онај иделани правоугаоник са горње слике.

580960
 
Može li se reći da će kompresor trebati sabiti na manji pritisak, tj. na nižu temperaturu freon da bi na ulazu u ekspanziju imao temperaturu od recimo 45°C ako se nakon kompresije hladi recimo vodom temperature 20°C, a NE vazduhom temperature 35°C? Ali bi manji pritisak pomaknuo radnu tačku sistema? Ne znamo jer ne znamo šta se kod klima uređaja meri i održava?
 
Да,битно да гас прође промену агрегатног стања, пошто се највећа залиха енергије крије у њој. Не могу да нађем леп дијаграм за фреон, али суштина је иста. Док смо у области 3 (течност) топлотни капацитет воде је 4,2 kJ/kg°C. Значи да за загревање воде од нула до сто степени треба да уложимо 420 kJ/kg. Да би вода сада само променила агрегатно стање и остала на истих 100°C, треба да уложимо додатних 2285 kJ/kg колико износи латентна топлота испаравања воде. То је 5 пута више него за комплетно загревање од нула до сто спепени.

https://www.engineeringtoolbox.com/specific-heat-capacity-d_391.html
https://www.engineeringtoolbox.com/fluids-evaporation-latent-heat-d_147.html

581157


Теоријски би могао само да хладиш собу са 100 kg обичне воде, док се не загреје на 27°C, онда је однесеш негде да се охлади на 7°C, онда је опет донесеш у собу. Ту би вода упила из собе:

Q= 4,2 kJ/kg°C * 20°C *100 kg = 8400 kJ

Ако би радио исту ствар са променом агрегатног стања, онда ти је доовољно (8400 кЈ )/ (2285 кЈ/kg) ≈ 4 kg радног флуида за исти ефекат.

У унутрашњу јединицу долази ледена течност. Она се полако греје и како се греје, прима енергију и испарава. У компресор долази гас. Нијбтније је да компресор преда гасу тачно онолико енергије, да он током хлађења у кондензатору (спољна јединица) прође промену агрегатног стања јер ту ослобађа највећу количину топлоте. Ако је напољу нижа температура, онда је и притисак на коме се дешава ова промена нижи. Ако је температура виша, онда је и притисак на ком се дешава ова промена виши, и компресор ће морати више да пумпа.
 

Back
Top