Priznajem da mi je pomalo nejasno postavljanje pitanja koja su se našla kroz ovu diskusiju. Onaj ko se iskreno i iz unutarnje duboke potrebe interesuje za produbljenim saznanjima o životu - Duši, Sv. Duhu, životu posle smrti i slično - za očekivati je da je taj već proćitao dobar broj knjiga iz ovih područja i da je čitajući kroz kontemplaciju dolazio do pouzdanijih zaključaka.
No, uz volju pojedinih da bar privremeno prihvate saznanja drugih koji jesu dovoljno istraživali i došli do saznanja koja se svakako mogu proveriti izneću sledeće:
Izraz da, "Ja imam Dušu," ne odgovara istini budući da sam ja (ili svako od nas) upravo ta Duša koja trenutno ima ili koristi ovo telo.
Duša (ja ili bilo ko od nas) jeste načinjena od suštine života od koje je načinjen i sam Sveti Duh. To znači da mi kao Duša odn. Duša postojimo na izuzetno visokom vibracionom nivou i nikako ne pripadamo ovom svetu ili bilo kom materijalnom svetu.
Duša (mi) oko sebe koristi veći broj omotača ili tela (sledbenici Biblije mogu o tome naći tragove u kazivanjima Sv. Pavla dok druge religije o tome već otvoreno govore). Prvi omotač zovu podsvesnim umom ili eteričkim telom, zatim dolazi um ili Um telo, Oko njega dolazi Kozalno ili Kauzalno telo pa Astralno i na kraju ovo fizičko. Mnogi su o ovome već govorili na Forumu.
Sva ova tela su u navedenom nizu jedna od drugih grublja i na nižim vibracionim nivoima. Iako ona iznad fizičkog nisu vidljiva pripadaju materijalnoj kreaciji.
Može li se navedeno proveriti? Svakako jer nijedna istina ne bi bila istina ako se ne bi mogla proveriti. Za svako saznanje je potrebno uložiti dovoljno truda i rada.
Mozak nije nikakav pametni deo u čoveku jer on niti misli niti može mislite već jedino suptilni primopredajnik informacija izmedju fizičkog sveta i tela i onih unutarnjih. Čak ni um niti misli niti može misliti niti ima bilo kakvu mudrost. Sam po sebi ne može preduzimati akcije. Duša je ta koja stoji za upravljačem. Slično autu koji ništa ne može učiniti sve dok vozač ne sedne za volanom. Kakav je vozač i koliko je iskusan toliko će i vožnja biti uspešna i prijatna. Slično je i sa našim (Duša) upravljanjem sa fizičkim telom. Kvalitet našeg života i njegova težina ili priatnost zavisiće od naše umešnosti u upravljanju našim mislima, rečima i delima.
Kvalitet naših akcija zavisiće od količine ljubavi u našim srcima a sa time i kvalitet naših života.
Duša je ujedno nosioc svesti ili bolje rečeno jeste ta svest o kojoj govorimo. Istovremeno slobodno se može staviti znak jednakosti izmedju svesti i ljubavi koju posedujemo. Ovo nam kaže da su svest i ljubav nematerijalne prirode.
Svo intelektualno znanje koje posedujemo je dobro samo da sa njime možemo funkcionisati u ovom svetu i da zaradimo ono što nam je postrebno za opstanak inače nije svest i ne postajemo svesniji time što možemo memorisati sve knjige ovog sveta.
Duša nije deo Boga već je Njegova kreacija. Svi niži svetovi su kreirani sa jednim jedinim ciljem; da služe Duši odn. dušama kao trenažni poligon ili škola u kojoj će učiti ljubav i lagano širiti svoju svest. Dokle? Do nivoa svesti Sv. Duha. (Napomena: Sveti Duh nije rezervisan samo za Hrišćane budući da je osnovna suština života već je u drugim religijama poznat pod drugačijim imenima (Šadba, Bani, Melodija Sfera, Kalami, Kalam-I-Lahi....Reč, Reč Božja, Logos, ECK).
Da li sve ovo pojedinac može proveriti? Može i sve ide korak po korak iako je ponešto već poznato samo što smo zbog predrasuda ignorisali. Onaj ko je sedeći u večernjim satima odjednom osetio hladnu jezu koja prolazi kroz njega iskusio je kako je kroz njega prošao neko ko više nije u fizičkom telu. Mnogi su imali iskustva izvan tela a dobar broj ljudi voljno praktikuje putovanja izvan tela. Pa ipak ono najprirodnije što uvek činimo to je naše spavanje. Tada mi kao Duša "napustamo" fizičko telo da bismo nastavili aktivnost na nekom od viših svetova. Snovi su samo skramblovana ili šifrovana memorija tih naših boravaka. Sa proširenjem (ekspanzijom) svesti naši snovi postaju jasniji. Šta su lucidni snovi? Upavo svesni boravak na prvon marednom svetu.
Treba li neko ovo da veruje? Da li je ovo istina? Kako sve ovo proveriti i znati iz svog iskustva?
Prvo. Istina nije stvar pružanja dokaza drugima ili traženje dokaza od drugih već je stvar stanja svesti same osobe. Mi kao Duša prihvatamo za istinu samo ono što odgovara našem stanju svesti. Drugo. Mi kao Duša možemo sve proveriti jer su nam vrata sveznanja uvek otvorena. Onaj ko istinski i sa ljubavlju želi znati za sebe može se pomoliti za pomoć i proveru svega navedenog. Bog ima svoje izaslanike koji pomažu svakoj Duši (svakom čoveku) da dodje do uzvišenije istine. Sa njihovim prisustvom se pojedinac uvek oseća uzvišenije, ispunjenije i srećnije. Najčešće će pomoći u toku snova na unutarnjim svetovima ali često se pojavljuju i drugačije. Njihova manifestacija nije ograničena čoveku poznatim fizičkim zakonima. Svako ko je voljan i spreman za uzvišenijim saznanjima dobiće njihovu pomoć.
Osnovni zakon kojeg je sami Bog postavio je da, Svaka Duša (čovek) koja je spremna za viši nivo spoznaje istine mora dobiti istu. Uskraćenja nema. Kada je pojedinac spreman izaslanik Boga će se pojaviti da mu pokaže put i način.
Podsetiću da su Starac Siluan i Prepodobni simeon u svojim govorima uvek iznosili da se srce mora držati čistim da bi se došlo do viših spoznaja. Sveti Pavle je rekao "Iako u fizičkom telu nisam sa vama ja sam u duhu (u duhovnom telu) uvek uz vas." To isto je i Mohamad govorio jednom svom sledbeniku ali na drugačiji način, "Kada si smiren ja ti mogu prići i pmoći ti i zaštititi te. Kada si razjaren i u besu ja ti ne mogu ni prići ni pomoći. (u svom duhovnom telu)." (Napomena: Nemojte se hvatati za shvatanja ljudi i o razlikama u religijama koje su ljudi izkonstruisali.
Uostalom neko je videh, ali se ne sećam gde, postavio pitanje kako to da su se Proroci pojavljivali samo u prošlosti ali ne i danas. Istina je da se nisu pojavljivali samo u prošlosti već ih ima i danas. Nevolja je što njihova učenja u datom momentuljudi su najčešće ignorisali a te velikane proganjali. Tek sa njihovim odlaskom iz ovog sveta i prekrajanjem njihovih učenja da odgoavraju humanom stanju svesti, ista su prihvatana a proroci tek tada veličani. Nisu veličani zato što su njihova učenja shvaćena, sigurno nisu, već zato da bi se šepurili pred drugima kako nešto više i bolje znamo.
Svako učenje jeste namenjeno Duši odn. Dušama koje su živele u datom vremenu kada i odredjeni prorok odn. duhovni učitelj.