Tebi...

[maxyma]

 

[Zauzet+]

.................................................. ......

 

[~Kiki~]

"Te noći sam joj oćutao najlepše reči koje znam...

Jednom je rekla da bi sve dala da čuje to što oćutim, i otkrio sam joj tajnu o starom drvetu koje raste na ničijoj zemlji između devet salaša, u fantazmagoričnoj oazi koja se u Sahari žita priviđa samo onda kada se to njoj prohte, tako da ni najprefriganijim geometrima nikad nije opšlo za rukom da je osvoje svojim instrumentima...

I tako, obično u nekoj vedroj noći, roj Neizgovorenih Reči nepovratno odbegne iz košnice misli i u potrazi za novim mestom sumanuto pokušava da otkrije prečicu do najbližih zvezda, ali zna se, još niko sem prevejane skitnice Pogleda nije uspeo da dospe do Tamo...

I onda, pred zoru, kad posustalo krenu da se stropoštavaju, Vetar probere najlepše, podmetne pod njih svoje paperjaste uvojke, kao jastučiće, i nežno povuče finu četku te velike krošnje kroz svoje kose...

I Neizgovorene Reči ostaju da trepere u lišću starog drveta zauvek, rekoh joj, kao miris tvoje kose na mom češljiću od jantara...

"Zauvek?", pitala je uplašeno...

O, ne, ispravih se, izvini, zaboravio sam da "zauvek" ne postoji...

Jednog dana, dakako, strovaliće se i to stablo, oprljiće ga Oluja šenlučeći gromovima nad ravnicom, složiće se kao kula od karata pod teretom Neizgovorenih Reči, ili polegnuti tiho i neprimetno, kao kazaljke na tri i petnaest, ko će ga znati?

Ali naići će čerga tog leta, i to ne Mečkari ili Džambasi, ni Gatari ni Korpari, nego Veseli Svirači Tužnih Očiju, praćeni crnim kosovima iz visokih Prekodonskih stepa, i još izdaleka, uspravivši se u sedlu, primetiće u gustoj travi naročitu račvastu granu boje majskog sumraka, od koje bi se mogla izdeljati odlična viola?

I, više nego dovoljno godina kasnije, možda nečija, možda proseda, možda bez ikoga, ti ćeš ugledati belog leptira na jorgovanu, i širom otvoriti prozore mameći ga da ti sobu opraši polenom i prolećem. A ulicom će prolaziti mali Cigan sa violom, videćeš samo drozdovo pero na šeširu kako promiče za šimširom, i začućeš Neku Staru Dobru Nepoznatu Pesmu, koju prvi put slušaš, a godinama je znaš...

I zaplakaćeš, istog časa...
Dj.B.

 

[Rusalka]

Kao kroz prizmu,

Tvoja crvena i moja plava,
ista je za nas dvoje.

Tvoja radosna crvena,
pretvara moju sivu u zlatnu.
Moja nebo plava,
crta ti snove po platnu.

Ratko Petrović​

 

[Zauzet+]

Bravo.
Dobro si shvatila.
Sve shto bih vishe rekao,slagao bih,a to ne zelimo.
Sada mozesh da im odrzish predavanje,mozesh da se igrash...
Taj deo tebe zaista volim.
Ti mozesh sve.

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[Nestor21]

 

[Branko Lori]

 

[meseceva rosa]

 

[Jan Hus]

 

[...indigo child...]

Ne slušam te
ne zanima me
ne interesuje me
negodujem
nemaš pravo
na
prigovor
razgovor
dogovor
nemaš pravo
da uobražavaš
sebe
boljim
nego što jesi
da kompariraš
svoju snagu
na mom parketu
više me ne interesuje
što stojiš na provaliji
gledaš moje lomove
pa želiš da ih lepiš
zavariš
sastaviš
ispočetka
ne zanima me
šta pričaš
pijan
u dubokoj noći
trezan
dok se dan razliva
kao mleko
po mojoj roletni
ne interesuje me
što si
počeo da misliš
rezonuješ
razvrstavaš
što znaš
smešan si
ciničan si
komičan si
fali ti
crveni nos klovna
meni karta za prvi red
pa da se ludo
zabavim
ismejem
podsmejem
briga me je
što imaš briga
više nego žena
što si
nasumično
izvukao
kartu
džentlmena
oca
muža
bivšeg boema
od hiljadu problema
ti si
mizerija
tragedija
ne slušam te
čujem fijuk
tvojih reči
jauk
tvojih pleća
ne slušam te
ne zanima me
ne interesuje me
što si
nešto
od čega si bežao
sapeo se
i pao.

Nađa Lazarević

​

 

[Nestor21]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[fortes]

 

[jabajagi]

 

[fortes]

 

[palma]

Nosim tvoje srce sa sobom
(nosim ga u svom srcu)
Nikada nisam bez njega
(gde god idem, ideš i ti, draga;
i sve što sam sam uradio,
tvoje je delo, moja draga)

Ne bojim se sudbine
(jer moja sudbina si ti, najdraža)
Ne želim svet (jer, najlepša,
ti si moj svet, moja jedina)
Ti si ono na šta Mesec uvek misli
i pesma koju će Sunce uvek pevati,
to si ti

Ovo je najdublje čuvana tajna koju ne zna niko
(Ovo je koren svih korena
i pupoljak svih pupoljaka
i svod svih svodova
onog drveta zvanog život;
koje raste više no što se duša može nadati
i dublje no što um može sakriti)
Ovo je čudo koje drži zvezde rasutim

Nosim tvoje srce sa sobom
(nosim ga u svom srcu)

/E. E. Kamings/

​

 

[Nestor21]

 

[Branko Lori]

 

[Zauzet+]

 

[Zlacak]

Ja ne znam sto si ti...
Mogu samo da osjecam
da trazim nesto opipljivo u mislima
i da pokusam proniknuti
u ono sto jesi
nikad ne znajuci
koliko sam daleko od istine.
Ja ne znam o tebi ni rijec
kroz magle mogu samo
da te mislim
i da slikam sliku bojama maste
nikad ne znajuci
koliko sam malo nanijela crne boje.
Ja ne poznam tvoje bice
ne znam kako dises
i kako jako tvoje srce kuca
pa mogu samo da slusam svoje otkucaje
misleci da pratim tvoje poput metronoma
nikad ne znajuci
koliko brzo disem u vremenu
prelomljenom od tebe do mene.

 

[Zauzet+]