Tebi...

[cmcm]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Jedino sam Tebi mogao pjesmom do srca
I jasno sagledati drugu obalu
Jedino sam s Tobom mogao u večernje slike
Varkom ulaziti bez suvišnih riječi
Jedino zbog Tebe morao sam se odreći
Svojih godina i pjesama
Kad sam u svađi sa svijetom
Na Tvom tijelu najljepšu baladu stvarao
Od Tvoja dva oka u koja se sunce zaglavilo
Od Tvojih ruku
Kao da me cvijeće na livadama zvalo
Jedino sam Tebi mogao
Svoj život u naručje položiti
Jer svi su me drugi varali i malo mi dali
Jedino sam tebi ruke na ramena mogao staviti
A da me ne zaboli moja nemoguća duša
Navikla na raskršća i ceste
Jedino tebi
i uvijek će rijeke
U tom pravcu kretati žurno
Kad me nebo prepolovi i na smrt pripremi
Neće to biti ni tako teško
Kod tebe će sunce biti i pjesma
Jedino ću Tebi i poslije smrti
Svoju zvijezdu dovoditi
Da ti lice ne potamni od svega
Jer tebi sam jedino znao
Do srca pjesmom doći
I pomalo zaustaviti život
Da te tako grubo ne zaboli tišina
Iza moga lica
Iza moga tijela.
Jedino tebi -Željko Krznarić

 

[Branko Lori]

 

[Zoki D.N.M.]

Tako prirodna,chista,blistava,
nikada rumenija I zlatnija,
poput ove moje Budimke na trpezi,
shvatam poentu misli kada kazu da je lepota u oku posmatraca,
ali, ti si meni sve mirishljavija I sochnija...

 

[Zoki D.N.M.]

Svu noc ti ljubljah ochne kapke
usnama
shto mirishu na crno vino
pa uspavah zoru.
A sada ti ljubim usne
mojim
shto mirishu na divlje kupine
pa te vodim
u prolece.



Opusti se,
snovima
prepusti se,
i ostavi sve
shto je bilo
iza NAS.

 

[AleksaJ]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

 

[Zoki D.N.M.]

Probudih se
sretjan
shto me
imash...

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[Branko Lori]

https://s19.****************/images/200215/6sp2khhj.png

Sanaj o letenju,
ali leti,
ne onda,
kada si sigurna u svoja krila
već u iskrenost
svoga neba

i ako naučiš da prvo
krila u tebi
treba da dobiju
paperja nežnosti

tek tad
i vetar počne da te nosi
a ne oduva

moći ćeš tad da letiš,
moći ćeš tad da voliš

ptice i ljubav,
isto su krojeni,
i isto slobodni
u svojim bezgraničnim
svodovima

ptici je koren u nebu,
a ljubavi je koren
u tom tvom nebu
- koje ćeš sresti
jednim velikim svilenim
strpljenjem

neba se legu iz
plave čežnje za letenjem!

zapamti malena ptico!
bez neba svog,
ne možeš leteti,
nego samo padati!

čekaj ga!
ne gledaj ti mene!
ja letim kroz oluje,
poklonim po kom nebu
svoje plavičasto perce,
i ono me isprati
grcajući kišu,
i preoravajući oblacima
putanju mojih letova
putanju mojih krila
odranih

ako me budeš poslušala
ptico malena
možda savladaš
i veštinu
sletanja na oblak

ali ako malena ptica
i samo posumnja u mogućnost
letenja,
zauvek gubi pravo na let

čekaj, maštaj i veruj...
nebo za tvoja krila
će doći ptico moja malena

ako toliko jako
i uporno budeš verovala,
samo ćeš se
jednog trena osvestiti
u najlepšem letu

letu bez granica
u ljubavi bez granica.

Rastko Petrović

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

 

[Branko Lori]

Znam da neizbežno u noći nesane
Oplavi te setnog uspomene plima.
Ti se vrćeš mišlju, duše rastrzane,
U večeri one tonova i rima

Pod prstima mojim kad je klavir stari
Plakao u pesmi tugu moju davnu,
I tvoj pogled vedri prodro da ozari
Moje duše bezdnu sumornu i tavnu.

Ti prolaziš duhom po mestima onim
Gde prolećne vode šume i s planina
Veje miris gore dahom osionim,
Gde trag naših stopa srebri mesečina.

I u talasima te svemoćne plime
Mladosti najbolji razaznaješ deo:
Živiš uzbuđeno bezbroj puta njime
I njim obasjavaš novi život ceo.

Znam ja - jer je moje osećanje isto -
Taj nemir u tebi, to je deo mene:
On u tebi živi pobožno i čisto
Radošću i bolom sreće neshvaćene.

Danica Marković

 

[Branko Lori]

 

[*pustinjakinja]

 

[Zoki D.N.M.]

"Da, mnogo te volim...".

Da, previše te voleći, baš takvu kakva jesi, birao sam
da ja budem taj koji će NAS izdati.
Nadam se da sam uspevao smanjiti bol
od "nedodira".

A sada,
samo me zagrli...

 

[Zoki D.N.M.]

Sve shto imash
oprosti mi,
sebe radi,
kao shto ja prashtam
svima.