(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
TEBI SAM LEK, MENI SI LEK
Hiljade reči ne mogu ti reći
Šta osećam uvek.....ali baš uvek
I …..
Šta da ti kažem na današnji dan
Što ne rekoh već,
Što ne uradih već.
Savršen nisi, savršena nisam,
Ali znam jedno
Da mogu, opet bih s tobom ponovila sve
Opet bih u tvojim rukama život odživela
I sve ono što jesam uz tebe bila i ostala
Samo prava, živa žena
A ti pravi, živi muškarac
Jedno od drugog satkani
Šta da ti kažem na današnji dan
Osim,
Tebi sam lek, meni si lek
Dovoljno za ceo vek.
05.06.1983.godine, par meseci nakon što sam te zaprosila u tunelu u vozu dok idosmo u selo hahaha, nije bila kiša kao ovog jutra, već lep, sunčan dan….nekim čudnim, šarenim nitima protkan.
Matičar koji muca hahaha u malenoj seoskoj sali, muzika koju smo odabrali. Odlični su i zaista animiraju goste u ogromnom šatoru u dvorištu roditelja koji žene jedinog sina. Do dolaska frizerke motala sam sarme sa svekrvom i ženama koje spremaju a ti postavljao šator, pića, o svemu sa ocem vodio računa i organizovao.
I moje tri gospe….i moj otac, brat....familije.
Gospa Mara, mamina mama, ponovi sitnoj figuri u belom “Ljiljo ćerko, za seljačkog sina se udavaš. Poštuj to i nikad nemoj da zaboraviš”.
I nisam.
“Maco, pošto si se setila, a bio sam ubedjen da nećeš hahaha, ajd još jedno 30 godina!” govoriš na tremu dok sedimo sa decom i ona dva mala kereća uništitelja.
Maki računa …..”Auuuuu, čoveče” hahahahaahahaha
Cic samo reče....."mnooogo brate" hahahahaahaha
I tako……nit po nit, prelep život istkasmo moj zeleni dane. Živ mi bio…a i ja vala s tobom jer….kud i šta bi ti bez mene mmmm? hahahaha
PS Dobrooooo jutroooooo.....
, ali ima dosta sretnih brakova, bar ja poznajem dosta takvih ljudi, samo ne pišu o tome kao ja.....u 17 tomova 
a ja sam jos mali za zdravice,ako odrzim zdravicu poce ce reuma,bolovi u ledjima i tako to,osjeca cu se stariji 
...ja si ipak ovde osjecam ko onaj mali mezimac sto trci po dvoristu i samo pravi neke prestupe i belaje 
...al' sebe tjesim da sam mezimac haahah,u svakom slucaju cim jos malo porastem drza cu i ja zdravice 
