- Poruka
- 89.439
Е добро онда..Kolji bre!!! Ili ću ovakav da ostanem do 666. poruke!
Само да не буде горе..
-
- Popularno:
- Ljudi su stoka
- Ljudi, da li je ovo moguće?
- Kada su Srbi digli ruke od Kosova?
- Америчке власти објавиле хиљаде...
- Umro zloglasni četnički vojvoda koji je...
- Slava kod Vučića....Kurir LIVE dočekao...
- Skandalozna izjava srpskog ministra:...
- SAD za 90 dana uvodi sankcije Srbiji?
- Šta reći o ovom čoveku?
- Vucic ugostio predsednika Gruzije i...
Taverna
- Začetnik teme Crash and Burn
- Datum pokretanja
- stanje
Само да не буде горе..gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 89.439
Тебе су отели рептилијанци.. и сада ме неки полу рептил наговара да закољем јадну гуску..
Е нећу..8)
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 89.439
Баш ме брига. Ја их се не бојим.govori tiše... čuće te...
Eh, čuli su te.
А они се хране страхом...
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 89.439
:nono:Misliš?
То није рептилијанац. Нисам ја баш толико наивна којица..
Рептилијанци се хране чистом енергијом. 8)
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.037
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Dobro veče.
Zbunjena sam izvesnim promenama.
Nema pića... nema kafanske atmosfere.
Do viđenja.
Da gde ćeš i ti, Borac? Mi se ovde malkice napili pa...
Zapravo, za sve su krivi reptilijanci.
Crash and Burn
Iskusan
- Poruka
- 5.179
на шта личим..
**TASKA**
Veoma poznat
- Poruka
- 10.492
Ovde je samoposluga po ugledu na staru kafanu
Je li?....
Sad cu ja sama....ispadoh sad lencuga....nego sta znam kakav je red.....
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
Je li?....
Sad cu ja sama....ispadoh sad lencuga....nego sta znam kakav je red.....
stižeee kaaafaaa! Imam zašta da častim
gost 133940
Elita
- Poruka
- 23.648
- Poruka
- 89.439
- Poruka
- 89.439
Dvanaest carevih kćeri i začarani dvor
Bio negda jedan siromašan mladić bez ikoga svoga pa kao tuđ sluga zarađivao nasušni hleb.
Seoske gazde kod kojih je služio bile su njegovom službom vrlo zadovoljne i otimale su se o njega.
Druge sluge govorile su o njemu sa podsmehom - bio im je suviše čedan i smeran. Večerom, kad bi se sastajali i razbrbljali, on im nije odgovarao na zadirkivanja pravio se priglup, kao da ne razume o kome govore i na šta nišane. Zbog toga mu dadoše nadimak "zazjavalo", pa ga tako među sobom i nazivahu.
Gazdinski momci zavideli su mu na stasu i snazi, a devojke su ludovale za njim. Kad je prolazio selom, gurkale su se laktovima, skrećući jedna drugoj pažnju na nj i gledajući ga ispod veđa.
A imale su i koga gledati: bio je naočit mladić, čista lica i laka hoda; kosa mu, crna kao u gavrana perje, lepršala kao griva po plećima; nausnica tek ga je, kao senka, bila nagarila. A onda oči! Imao je, brajko, nekakve oči da devojkama zavrte pamet. I kad je terao stado na pojilo one su, kao da se takmiče, hitale po vodu da se tamo na viru sretnu s njim i tako mu stvore priliku za razgovor.
No on ga nije zapodevao - pravio se kao da nije shvatio šta su smerale i pazio je samo na stado. Ipak im misli o njemu nisu izbijale iz glave i one su ga među sobom nazivale lepim mladićem. A kako su drukčije i mogle!
Ne gledajući ni desno ni levo, odlazio je lepi mladić sa stadom i brinuo se samo o njemu. Ne znam šta je poduzimao i šta sve činio, tek njegove krave bile su lepše i davahu više mleka no krave drugih kravara. Onamo kud je on odlazio, paša je kravama bila najprijatnija, i trava tamo kao da se radovala što joj je on priveo stado.
Jednoga proletnjeg dana...
Наставак следи.
Bio negda jedan siromašan mladić bez ikoga svoga pa kao tuđ sluga zarađivao nasušni hleb.
Seoske gazde kod kojih je služio bile su njegovom službom vrlo zadovoljne i otimale su se o njega.
Druge sluge govorile su o njemu sa podsmehom - bio im je suviše čedan i smeran. Večerom, kad bi se sastajali i razbrbljali, on im nije odgovarao na zadirkivanja pravio se priglup, kao da ne razume o kome govore i na šta nišane. Zbog toga mu dadoše nadimak "zazjavalo", pa ga tako među sobom i nazivahu.
Gazdinski momci zavideli su mu na stasu i snazi, a devojke su ludovale za njim. Kad je prolazio selom, gurkale su se laktovima, skrećući jedna drugoj pažnju na nj i gledajući ga ispod veđa.
A imale su i koga gledati: bio je naočit mladić, čista lica i laka hoda; kosa mu, crna kao u gavrana perje, lepršala kao griva po plećima; nausnica tek ga je, kao senka, bila nagarila. A onda oči! Imao je, brajko, nekakve oči da devojkama zavrte pamet. I kad je terao stado na pojilo one su, kao da se takmiče, hitale po vodu da se tamo na viru sretnu s njim i tako mu stvore priliku za razgovor.
No on ga nije zapodevao - pravio se kao da nije shvatio šta su smerale i pazio je samo na stado. Ipak im misli o njemu nisu izbijale iz glave i one su ga među sobom nazivale lepim mladićem. A kako su drukčije i mogle!
Ne gledajući ni desno ni levo, odlazio je lepi mladić sa stadom i brinuo se samo o njemu. Ne znam šta je poduzimao i šta sve činio, tek njegove krave bile su lepše i davahu više mleka no krave drugih kravara. Onamo kud je on odlazio, paša je kravama bila najprijatnija, i trava tamo kao da se radovala što joj je on priveo stado.
Jednoga proletnjeg dana...
Наставак следи.
nordic_warrior
Elita
- Poruka
- 18.286
- Poruka
- 89.439
Jednoga proletnjeg dana, kad se bio zamorio hodajući neprestano za kravama, ode u hlad jednog velikog granatog drveta i leže.
Da je birao mesto gde će da položi glavu, bolje od onog teško da bi našao.
To je bilo u jednoj dolinici prošaranoj raznovrsnim cvećem, koje kao da te je izazivalo da mu priđeš. Malo dalje proticaše potočić, koji je izvirao iz stene jednog od okolnih brežuljaka, pa, brzajući pored burijana i drača, napravio dolinicom svoj vijugavi put. Žubor vode kao da te je pozivao na san. Senovito drvo gordo se uzdizalo u visine; činilo se kao da je preglo da dopre do oblaka. U njegovim raširenim granama meškoljile se ptice i pravile gnezda; samo da slušaš njihovo cvrkutanje pa da se u tebi raspali vatra ljubavi! A gusto lišće pravilo je takvu hladovinu da čovek poželi da ostane u njoj.
Čim je lepi mladić položio glavu na zemlju, zaspao je.
Ali nije spavao ni toliko vremena koliko traje ovo pričanje, kad se odjednom prenu iza sna i đipi.
Sanjao je lep san i probudio se.
Hej! Sanjao je da mu je došla jedna vila, lepša od svih vila neba i zemlje, i rekla mu da ide u carski dvor onoga kraja, jer tamo ga - kaže - čeka sreća.
Kad se probudio, reče sam sebi:
"Šta li ovo treba da znači?"
Ceo bogovetni dan mučio se razmišljajući o tome snu, ali mu značenje nikako nije shvatao. Nije razumeo da je to zvezda pod kojom se rodio došla da ga povede ka sreći.
Sutradan, terajući stado na pašu, skrene s puta, ode opet pod ono drvo, legne, zaspi i opet sanja isti san.
Probudivši se, reče u sebi:
"Ovo, bogme, nisu čista posla!"
I opet provede dan mučeći se mislima o tome snu.
Trećeg dana udari navlaš putem pored onog drveta. Leže u hlad, zaspa i usni isti san. Na kraju mu vila čak i zapreti bolešću i svima drugim nevoljama, ako ne bude otišao tamo kud ga upućuje.
Tada ustade i vrati se s kravama kući. Kad su krave bile u staji, ode gazdi i reče:
8)
Da je birao mesto gde će da položi glavu, bolje od onog teško da bi našao.
To je bilo u jednoj dolinici prošaranoj raznovrsnim cvećem, koje kao da te je izazivalo da mu priđeš. Malo dalje proticaše potočić, koji je izvirao iz stene jednog od okolnih brežuljaka, pa, brzajući pored burijana i drača, napravio dolinicom svoj vijugavi put. Žubor vode kao da te je pozivao na san. Senovito drvo gordo se uzdizalo u visine; činilo se kao da je preglo da dopre do oblaka. U njegovim raširenim granama meškoljile se ptice i pravile gnezda; samo da slušaš njihovo cvrkutanje pa da se u tebi raspali vatra ljubavi! A gusto lišće pravilo je takvu hladovinu da čovek poželi da ostane u njoj.
Čim je lepi mladić položio glavu na zemlju, zaspao je.
Ali nije spavao ni toliko vremena koliko traje ovo pričanje, kad se odjednom prenu iza sna i đipi.
Sanjao je lep san i probudio se.
Hej! Sanjao je da mu je došla jedna vila, lepša od svih vila neba i zemlje, i rekla mu da ide u carski dvor onoga kraja, jer tamo ga - kaže - čeka sreća.
Kad se probudio, reče sam sebi:
"Šta li ovo treba da znači?"
Ceo bogovetni dan mučio se razmišljajući o tome snu, ali mu značenje nikako nije shvatao. Nije razumeo da je to zvezda pod kojom se rodio došla da ga povede ka sreći.
Sutradan, terajući stado na pašu, skrene s puta, ode opet pod ono drvo, legne, zaspi i opet sanja isti san.
Probudivši se, reče u sebi:
"Ovo, bogme, nisu čista posla!"
I opet provede dan mučeći se mislima o tome snu.
Trećeg dana udari navlaš putem pored onog drveta. Leže u hlad, zaspa i usni isti san. Na kraju mu vila čak i zapreti bolešću i svima drugim nevoljama, ako ne bude otišao tamo kud ga upućuje.
Tada ustade i vrati se s kravama kući. Kad su krave bile u staji, ode gazdi i reče:
8)
- stanje