tata

Znaci, covek je opisao mog muza skoro u detalje.Kad god sam ga pitala kako se oseca sad kad je beba tu nije bas znao to da objasni,ali ,eto ,vi ste mi codemaker sve to divno pojasnili, s tim da ja recimo primecujem da je moj suprug mnogo nezniji i popustljiviji prema nasoj cerkici, a prema tatinom prvencu i nasledniku ostriji jer ipak je on "MUSKO"! HVALA!
 
savic:
Znaci, covek je opisao mog muza skoro u detalje.Kad god sam ga pitala kako se oseca sad kad je beba tu nije bas znao to da objasni,ali ,eto ,vi ste mi codemaker sve to divno pojasnili, s tim da ja recimo primecujem da je moj suprug mnogo nezniji i popustljiviji prema nasoj cerkici, a prema tatinom prvencu i nasledniku ostriji jer ipak je on "MUSKO"! HVALA!
Kliknite za proširenje...

To razlicito ponasanje tata prema cerkama i prema sinovima, ima vise "evolucionih nivoa" :)
Ne radi se o tome da tate prema sinovima nastupaju sa misljenjem - on je musko, pa tako treba! Mislim da samo koji mali procenat bas tako misli... Ostali se pretvaraju, jer drugacije ne umeju... ili se boje da priznaju i prepuste se. I zivot cini svoje.

Cerke
Ovde su tate potpuno bespomocne :) Cerke su ipak predstavnice zenskog pola, onog za koga tate i danas traze objasnjenje "ko su, sta su, kakve su, sta hoce, sta nece.." Ne verujem da postoji ijedan muskarac koji moze sa sigurnoscu reci da "u detalje" poznaje zensku dusu, nacin razmisljanja i logiku (ovo poslednje osobito :) )
Cerke imaju sposobnost da se tatama neprimetno ali sigurno, uvuku duboko pod kozu, u samu dusu i mozak :) To je osobina svih zena, kad samo zele i hoce :) Tate su osetljive prema cerkama iz prostog razloga sto ih dozivljavaju kao nesto krhko, nesto toliko prelepo da ih sa nekim uzvisenim strahom doticu... kao kad bi u rukama drzali neprocenjivo vrednu keramiku neke tamo daleke Ping-Pong dinastije...
Cerke na neki cudesan nacin cine tate da se osecaju poput planine, najvazniji muskarac na svetu.
Cerke kad zagrle, prenose neku cudnu toplotu, koje mi muskarci cesto uplasimo, jer se duboko raznezimo - a Balkanski sindrom - "ja sam bre MUSKO" nam ne da da to prihvatimo onako bezrezervno, barem ne uvek i ne svi. Ja sam se tom toku emocija prema cerki, odavno prepustio i verujte, nema nista lepse :)
Cerke ne zahtevaju od tate nista, samo uzimaju SVE :) Govorim od emocijama. One su te koje nas cine zacudjenim kad posmatramo svet njihovim ocima, emocijama. Svet odjednom postaje meksi, lepsi, prijatniji, zgodniji za zivot, cak i inflacija ne izgleda vise neki bas bauk...
Cerke nas cine onima sto stvarno jesmo, ljudska bica, cija potreba za ljubavlju je ogromna, samo nas neke drustvene ili druge stege sprecavaju da se tome prepustimo, cerke su ti da nas uvode u takav svet.
Cerke su nezne.
Cerke su osetljive na svaki nas pogled, utrefe u detalje kad smo tuzni, neraspolozeni, zabrinuti...
Cerke umeju da zbrisu sve teskoce na drugi nivo, daju nam lepsi ugao gledanja na svet...
Gledajuci kako se ona devojcica sa ogromnim kikicama i ocima kao soljice za kafu, pretvara u mladu damu, je naprosto misterija za sve tate. Zaprepascujuca transformacija mete nase ljubavi. I nije nam lako sto se cerki tice. Najpre je neko malo bice, koje i ne osetimo u rukama, zatim je mali zvrk kojeg jedva stizemo kad zatutnji kroz obliznji park, zatim je mali skolarac koji polako pocinje da nas voda po buticima trazeci neku suknjicu za koju nikad nismo culi a i mislimo da je zapravo omanja salveta, zatim postaje devojcurak gde nasem cudjenju nikad kraja "gde se dede ona moja mala devojcica", zatim odjednom - pred nama stoji mlada ZENA! :shock:
A opet, jedina zena koju volimo svakom celijom organizma, nikada nijednu zenu tate nisu volele kao svoju cerku...
Za cerku bi tate da ucmekaju svakog potencijalnog kandidata za momka/muza - jer muskarac za moju cerku JOS nije konstruisan! :evil: Nijedan nije ni 5% onoga sto MOJA cerka zasluzuje. Ima bre da ih vrti sve oko malog prsta, tako i treba, nije ona bilo ko, ona je MOJA CERKA! Misle tako tate a ne znaju da ih iza krivine ceka - sin! :)


Sinovi
Sin je drugi JA :) Tacka. Kratko i jasno. Mnogo manje izliva emocija, mnogo vise brige da bude jak, lep, sposoban, a da devojcice menja vise nego carape! :shock: Oops, nesto ne stima? Kako sad da tate usklade te musko/zenske odnose sto se tice njegove dece? kakve savete dati? Za cerku jedno za sina drugo..
Sin je tatama blizak na neki neobicno drugaciji nacin. Dok je mala beba, na isti nacin se odnosimo prema njemu, on je tatina bebica.. Grlimo ga, mazimo, igramo se ali vreme prebrzo prolazi...
Postaje mali deckic. Okolina cini svoje, gleda uci, prihvata ili odbija, ali u svakom slucaju, u njega okolina i drustvo neumitno ugradjuju "ti si MUSKO!" Ma sta mi tate radili, ne mozemo protiv zivota. Kako da u skoli, na igralistu bude MUSKO (kad se raspali po nozi, nema plakanja) a ja ovamo kod kuce da ga milujem i mazim i tesim kad zaplace jer se odrao? Sa cerkama je drugacije, one na sav glas zaurlaju i gleda u tatu sa dve ogromne suze na licu (za svaki slucaj da skrene sto vise paznje), sto im uvek uspeva :)
Sin mi je polomio ruku (otovren prelom) mora da je bolelo ko sam djavo, dok sam ga vozio u hitnu pomoc, nije pustio ni suzu, samo je zacrveno u licu u cvrsto drzao usne stisnute.... Mene je bolelo kad sam ga gledao, ali vec tada je nekako imao aktiviran taj prokleti gen - ja sam musko! Ne placem :(
Onda tate shvataju da im nema druge nego pozeleti dobrodoslicu svom decaku, u svet muskaraca :( Svesno se odricu toliko zeljenih zagrljaja i neznosti sto nam onda ceo zivot nedostaje :( Mnogo.
Pocinju price dva "ozbiljna sagovornika", raspravlja se od toga koje matice pasu na kakve navoje, do vrste goriva za Shuttle pa sve do toga "da devojcicama ne treba dati da igraju sa nama izmedju dve vatre - ne umeju da bacaju..." :(
Ponekad, samo ponekad, mozemo da pokusamo da ih zagrlimo, na brzinu cmoknemo i tako predjemo zagrljeni 100-200 metara, sve dok se iz neke kapije ne pojavi neki drugar ili ne daj boze devojcica, tada panicno sklanja moju ruku sa njegovih ramena , isprsi se i pokusava da njegov korak bude iste duzine kao moj... A meni zao.
A opet, ne mogu ga istrgnuti iz sveta kakav jeste, ne mogu zarad svoje ljubavi prema njemu da mu namecem nesto cime nije siguran da je sretan u pojedinim momentima.. No, uvek treba biti strpljiv, pa mi tate i docekamo neko mirno vece, preretko doduse ali ipak, kad se nas sin uvali u moj zagrljaj, pa zajedno pogledamo neki film ili utakmicu, pa nastavimo sa nekim pricama u nedogled, o vasioni o svemu i svacemu. Na kraju zaspi u mom zagrljaju a ja ne smem da pomerim ruku da ne izgubim taj momenat, da ga zadrzim sto duze u secanju u otisku na ramenu.
Preretko je to, ali tate vole sinove istim intenzitetom kao i cerke sam drugacijim nacinom. I uvek mi uzasno glupo zvuce one price kao "pa sta hoces, necete se valjda grliti i cmakati, on je bre MUSKO, nije to za njega..."! JESTE to za njega, ZELIM da ga grlim i mazim, on ima istu potrebu ali eto zivot je nekako drugacije prokleto organizovan.
Ne slazem se sa ocevima koji od svog sina zele da stvore Zan Klod Va Dama, da stvore zavodnika stila Kazanove, da ocekuju od njega barem jednu Nobelovu nagradu... Sve sto zelim od svog sina je on sam, njegovu ljubav.
Tu smo svi tate mnogo drvenasti, kod sinova prorade "gene" sto kaze moja baba, pa i oni drvenasti, pa se na kraju zavrsi tako sto kad se sretnemo, onak maco-menski pljesnemo sake jedni drugima, kao "zdravo, kako si..". A ja bih najradije da ga zgrabim i stegnem u zagrljaj i kazem kako ga mnogo volim...
Eh, sinovi, sinovi
No, zivot za sve izgleda ima kompenzaciju, koliko nam samo znaci kad taj isti ogromni covek (ono nase malo bebce), covek za kojim nam srce ostade, iz grada donese bas ONE novine koje sam jurio mesecima... A znam i on ih je jurio.. KAd mi ponudi da mi donese cebe jer mu se cini da mi je hladno... kad mi usred rucka ponudi svoj komad mesa jer zna da volim bas takav... Tada ja znam da je to njegov nacin da mi kaze "volim te" i nekako mi je lakse, al' opet, nama tatama ce dok zivimo, nedostajati sinova otvorena neznost. A tako strasno brzo nestaje deckic pa postaje MUSKARAC...

To su moja razmisljanja o cerki/sinu, svaki tata ima svoje, ali zajednicko je - nema razlike u ljubavi prema cerkama i sinovima, ima sam drugacijih nacina izrazavanja, na to se moraju sve tate navici i pomiriti se sa time. Uostalom, zar nije bogatstvo, osecanja prema deci imati tako siroko i raznoliko prikazana osecanja prema njima? :)
 
sanja:
e codemakeru, ja se skoro rasplakah.
to si Covek. sa velikim C. svaka ti cast.
Kliknite za proširenje...
Nema razloga za suze :) Ima samo razloga za radost! Pa cemu zivot ako deca nisu centar nasih svetova :)
Ljudi koji nazalost ne mogu imati decu, uskraceni su za jedno vanzemaljsko osecanje i radost koja se nicim ne noze meriti.
Zato Sanja, sve je manje vazno od nase dece! :)
 
Evo, i ja se uclanjujem u klub obozavateljki takvog tate.
Podsetio si me na mog. Odrastam ja, stigao pubertet, zaljubljujem se, "patim", a moj tata zajedno sa mnom. Jednog dana, kad vise nije mogao da izdrzi, pridje, pogleda me prodorno, kako vec gledaju tate u duse svojih devojcica, i kaze: "Ako te onaj nervira, samo kazi tati, da ga razbijem!"
Moj taja!
 
zorab:
Evo, i ja se uclanjujem u klub obozavateljki takvog tate.
Podsetio si me na mog. Odrastam ja, stigao pubertet, zaljubljujem se, "patim", a moj tata zajedno sa mnom. Jednog dana, kad vise nije mogao da izdrzi, pridje, pogleda me prodorno, kako vec gledaju tate u duse svojih devojcica, i kaze: "Ako te onaj nervira, samo kazi tati, da ga razbijem!"
Moj taja!
Kliknite za proširenje...

Da taje, kad se samo setim kad je moja devojcica imala problem sa grudima :)
Inace, samo meni je dala da je kupam kad je bila mala, i uglavnom se meni zalila kad joj nesto tesko.
Doslo vreme da njene drugarice pocinju da polako dobijaju grudi. Skoro sve su nesto "napupele" ona nista! Katastrofa. Pita me "a kad cu ja..", ja je tesim jer nemam blagog pojma o dataumu kad ce i ona da se ponosi grudima, ali tesko joj je palo..
Onda, nakon nekog vremena, pocelo i kod nje da "pupi" polako - ali samo jedna! :( Tu nastaje tragedija, kako ,zasto jedna i td, pitanjima nikad kraja. Ja se setim te je ubedjujem da ako bude imala samo jednu, idemo nas dvoje u Ameriku na vasare i pokazivacemo jedinu zenu na Planeti koja ima samo jedu, pa cemo bar para da zaradimo. Tako uz salu prodje i njena zabrinutost, kasnije dodje i drugo "pupanje" i danas je devojka da sam poonosan kako izgleda :) Jos se smejemo nasim USA planovima...
Eh, taje...
 
alek novi sad:
jos uvek nemam, ali se nadam da cu jednog dana imati.
Naravno uskoro.A ono sto mene zanima jeste kako ste vi mame gledale na muskarce koji su mogli da pomognu u pocetku a kako na one koji su izbegli to da ucine.Mislim na pomoc oko deteta.?
Kliknite za proširenje...

kako gledamo?
nikako vise :)
razveli smo se od doticnih :))

mnogo srece, buduci tata....
 
@codemaker
Postovi su zaista odlicni, mislim da im posebnu boju daje iskrenost sa kojom su pisani. Najjednostavnije receno bas me je odusevilo ono sto sam procitao. :wink:
 
Dragi Alek, evo savet tvoje sugradjanke...
Ako zelis da postanes otac, neka to bude zelja cista kao suza i bez predrasuda i straha. Ocinstvo je izuzetno lepo ako je odluka iskrena i bezuslovna. Majci svog deteta uvek pomozi, koliko god mozes, jer joj je tvoja pomoc potrebna ( iako kaze da moze i bez tebe ). Oceve koji su izbegli ovu obavezu smatram neodgovornim KUKAVICAMA! Ne postoje "muski" i "zenski" poslovi, pogotovo ne kada je roditeljstvo u pitanju. Postoje samo tezi i laksi poslovi, a na roditeljima ostaje da se DOGOVORE oko raspodele obaveza. Dogovor kucu gradi i cuva mir u porodici.
Zelim ti ispunjenje svojih zelja! Samo opusteno i bez panike. I zapamti: DOGOVOR!!!
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top