/iz pisma prijatelju/
A što napusti akademiju crni sine? Sada bi bio visoki čimbenik kulturnog miljea i pozlaćene misli a ne tamo neka karika da ne kažem-Vlast, sto tumači maglu "Carevog novog odela" svima usred ciče zime.
Eh jado moja pravdoljubiva sklona perfekcionizmu vlastitog pogleda i bojenja sve u ljubav ( kada se oslobodiš stege dnevne dužnosti i vratiš obraz u svoje sopstvo, ono divno pevljivo neobojeno trivijalom po zahtevu šablona) možemo li
opstati takvi, čedni, sanjari u grotlu bezumlja i strahota?
Ne daju nam više "motike", kažu-nemate prava, usahle brazde..pa ni 'leba nema onda, a sa time i ljubav kopni.
"Jedite kolače"...kako to reče ona francuska opajdara i licemerka M.Antoaneta, izmedju dva reda okopavanja posejane reči..
ama, mogu i palačinke pa da se gospodimo, iako ne piju metaforu poput 'leba, života našeg nasušnog.
A i ova pisaljka kojom se emocije pišu nevidljivim tragom nešto zatupela .Na žalost, iscurila nada iz penkala.
Nije da smo izgubljeni, još ne, iako srce pumpa unatraške sve manje udaha ovozemaljskog.
Da ti rečem odakle sam-nemam ti ja pojma.
"Onomad" je Velika vladarica i svetska kurtizana sa nebrojeno dece i abortusa, koja je obožavala mladjahne oficire i poput bogomoljke "na kraju balade" sa prezirom i žarom najvceg krvnika čistila tragove svojeg ushita,
e-TA i takva pošalje armadu slovenske krvce da čuva svoje granice od Turaka,
a na ovijem prostorima , pa se to brate, namnožilo i vraćalo domovima, špaciralo amo-tamo, pa se i tamo množilo i izmešalo sačuvaj-te-bože a svi čiste krvi..plemenite sa istorijskim nasledjem.
Čudo!
( A sve to istorija pisala i svi lepo zapisali -verziju za sebe!)
E, bilo ih je i po Semberiji..u Sarajevu, B.Luci Prjedoru što se može, s pravom tvrditi da življe otuda nije niko drugi do mešavina Slovena i slaviziranih starosedilaca po "malo" turcizmom zadojeni sloveni - kao i sve živo sa prostora gde je harala armada raznih Paša vekovima.
Tako da je Srbmai, Bošnjacima a vala i dugim narodima , izmedju nebrojenih vojski i rasplodna carica i kraljica Marija Terezija zakuvala čorbu porekla i čistote loze kojom se svi dičimo.
Elem i gospoda Hrvati su u istom loncu, samo malce zaslepljeni čežnjivim ždrakanjem na Beč.
Nije mi jasno da li sam po Caričinim tragovima došla ili bih da podjem korenima ili su mi tragovi još dublje poneti u Carigrad putevima svile kao zametak za dobru emociju i iskonsko prizivanje božanskog?
Elem, kako reče ona izlizana: Dom nije mesto već osećaj koji ti niko ne može oduzeti...to je čudno-gde me baciš ja se zakorenim, jer semenom jesam (kako mi to iskon naložio da nauk nosim i nauk podarujem ) pod uslovom da ima ogromne vode gde ću šaputati sa talasima i ribama pa i šoderom..namigivati suncu kroz treperenje i flert krošnji svoje vizure.
Akademiju nisam upisala jer me mladenački ego zeznuo ponosom na nedobijenu loptu "na prvu" to je slobodan duh leteo muzikom,ka poliranju misli i oštrenju reči .
Visina mene-nije važna, kao ni 35 i po broj obuce...niti malena šaka sklona čudima poput čarobnjaka.
Eto, rekoh, onako potanko...ne sve, koliko je moglo da iscuri u ovu čašu krvi za večeras.
A o ljubavi neću, barem ovaj put
Zašto da te grebe pesak po očima iz cele Sahare, kada morem nisi?
A večeras me Štulić baš nadžnjeva:
"Nije vazno odakle sam sve dok znades kuda putujem
Deralo me sedam mora gorka kora ljute nevolje.
To sto brodi ne mogu da prevale, covjek umije...
Men' se duso od tebe ne rastaje...."
Aj u zdravlje!
APČ
09.01.2011.
))
