наставак
Kako se od kompanije CCCC koja je navedena u ugovoru iz 2021. godine stiglo do Pauer čajne - nije objašnjeno. Pretpostavlja se da je kompanja CCCC uvela u posao firmu iz svoje zemlje, ali da ta informacija nije podeljena sa javnošću u Srbiji.
Ništa bez Milenijum tima
Tih dana je saopšteno da su projektovanje mosta dobili Fakultet tehničkih nauka iz Novog Sada, IO Design enterprise“ i još dve, vlastima jako bliske kompanije - "Milenijum tim" i "Mostogradnja ing".
Milenijum tim je angažovana na velikim državnim projektima, poput EXPO 2027, a "Mostogradnja ing" je, u stvari, "Milenijumova" ćerka firma.
Prema rezultatima poslovanja, neto dobit kompanije čiji su vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko porasla je u poređenju sa godinom ranije za gotovo 70 odsto, zahvaljujući učešću u velikim državnim projektima.
Što se tiče stručnog nadzora, njega će obavljati "Louis Berger Adria" i "CPM consulting", firma Branislava Ivkovića, nekašnjeg visokog funkcionera SPS-a, a sada člana SNS. Jedino ovaj ugovor, od svih pomenutih poslova, javno je dostupan. Vrednost posla je 1,46 miliona evra sa PDV-om.
Kompanija CPM consulting je angažovana i za nadzor nad izvođenjem radova na izgradnji tunela u Beogradu, radila je na idejnim projektima za potrebe Termoelektrane Nikola Tesla, na topionici bakra Ziđin, a u nekoliko navrata dobila je poslove i od preduzeća "Vojvodina šume", pisala je nova.rs.
Stotine miliona evra za "Moćnu Kinu"
Moćna Kina iliti Paučer čajna (PowerChina Power Construstion Corporation China) ima 69 potkompanija i 182.000 zaposenih, a u Srbiji je angažovana na velikom broju kapitalnih projekata.
Za potrebe izgradnje metroa novembra 2024. potpisala je ugovor vredan 167 miliona evra, a u septembru potpisan je i sporazum za projektovanje i izgradnju depoa za beogradski metro u Makišu, vredan 200 miliona evra.
Ipak, to nije ništa naspram ugovora iz decembra prošle godine kada su predstavnici Vlade Srbije, Grada Beograda i kineske kompanije potpisali ugovor o izgradnji prve faze Linije 1 beogradskog metroa u vrednosti 720 miliona evra.
Pauer čajna je angažovana i na izgradnji obilaznice oko Gornjeg Milanovca, vetroelektrane Vetrozelena kod Pančeva, deonice pruge Zemun Polje - budući Nacionalni stadion.
CCCC: Radili na pruzi Novi Sad - Subotica, bili na crnoj listi Svetske banke zbog "prevarljive poslovne prakse"
Kompanija CCCC je zajedno sa, takođe kineskom firmom, CRIC bila angažovana na rekonstrukciji i modernizaciji deonica Beograd centar – Stara Pazova i Novi Sad – Subotica na brzoj pruzi Beograd – Subotica. Osim na izgradnji železničke infrastrukture, kompanija CCCC angažovana je i na izgradnji drumske, poput deonica autoputa "Miloš Veliki".
Osim radova, ovu kompaniju koja zapošljava 120.000 ljudi i radi u većem delu planete, prate i incidenti.
Zbog zagađivanja i neovlašćenog uzimanja šljunka iz reke u blizini reni bunara podneta je prijava zbog zagađenja životne sredine i oštećenja brana, nasipa i vodoprivrednih objekata. Tokom izgradnje deonice Preljina – Požega, kineski izvođač je u martu 2023. oštetio Spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.
Izbegavanje postupka javne nabavke, apsolutna tajnost ugovora, iste kompanije kao nosioci projekta sličnosti su između rekonstrukcije pruge Novi Sad – Subotica i najavljene gradnje Novog savskog mosta u Beogradu.
Kredite podiže Srbija, glavni izvođači su Kinezi, a "zahvaljujući" međudržavnom sporazumu sa Kinom moguće je suspendovati i brojne druge zakone naše zemlje. Građanima Srbije, osim nedoumice koliko će sve to da ih košta, ostaje još i strah da se neće desiti još jedna novosadska nadstrešnica koja je odnela 16 života, dok je jedna osoba teško povređena.
Šta se (okvirno) zna
Konačna cena mosta je, sudeći prema dosadašnjoj praksi, varijabilna stvar. Ipak, sudeći prema podignutom kreditu od 79.916.833,43 evra, evra koji pokriva 85 odsto troškova, za očekivati je da cena bude oko 94 miliona evra.
Ipak, to ne mora da bude tačno, kao što je to neretko bio slučaj tokom rekonstrukcije pruge Novi Sad - Subotica. U prilog tome ide podatak Fiskalne strategije koja, zaključno sa krajem 2025, predviđa oko 102 miliona evra troška.
Prema dostupnim podacima, pozajmljena sredstva koristiće se za finansiranje do 85 odsto kredita, a otplata je planirana u 14 jednakih rata.
Prema dokumentu Vlade Republike Srbije iz novembra 2021. godine, kojim je podignut kredit, korisnik je kineska kompanja CCCC (China Communications Construction Company Ltd). Zajmodavac je francuska banka BNP ParisBas, a građane je zadužilo Ministarstvo finanasija. Kredit je osiguran kod „China export Credit insurance corporation“, a ParisBas se pojavljuje kao zajmodavac, aranžer i agent u ovom poslu.
Aranžeri po pravilu koordiniraju pregovore i upravljanje kreditom. Oni obično primaju naknadu za organizaciju kredita, a osim toga mogu postojati i provizije za angažovane iznose i garancije. Osim toga, biraju i agenta koji će postupati kao njihov zastupnik po i u vezi sa Dokumentima o finansiranju.
Tajni ugovori
Pokušaji da se ugovori, putem zahteva za prustup informacijama od javnog značaja, dobiju na uvid, ostali su bezuspešni - odbila je da građanskoj inicijativi dostavi Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda.
U obrazloženju incijativi „Most ostaje“ je navela da je u okviru njegovih Posebnih uslova u Potklauzuli 1.12. pod nazivom "Poverljivi detalji" propisana, između ostalog, "obaveza ugovornih strana da se prema detaljima ugovora odnose kao prema privatnim i poverljivim, te da se objavljivanje i obelodanjivanje istih ne sme izvršti bez prethodnog odobrenja druge strane".
"Vlast u Srbiji već godinama zaobilazi zakon o javnim nabavkama za najveće i najvrednije infrastrukturne projekte. Na taj način se ogromne sume novca građana Republike Srbije daju određenim firmama ili bez ikakve procedure ili u određenim netransparentnim procedurama bez poštovanja osnovnih načela javnih nabavki", kaže za N1 advokat i aktivista Rastko Naumov.
On posebno ističe da Zakon o javnim nabavkama propisuje obavezu primene osnovnih načela javnih nabavki, a to evidentno nije učinjeno prilikom dodele ugovora kineskom izvođaču, ali i podizvođačima.
"Imajući u vidu navedeno, očigledno da država na sve moguće načine izbegava primenu jednog od najvažnijih sistemskih i antikorupcijskih zakona, a to sve rađa osnovanu sumnju u postojanje korupcije, kako na državnom, tako i na međudržavnom nivou. Sve napred navedeno posebno dobija na težini, ako uzmemo u obzir ogromnu tragediju koja se nedavno dogodila u Novom Sadu, pri čemu je ugovor za rekonstrukciju železničke stanice bio dodeljen kineskim kompanijama takođe bez tendera, samo na osnovu istog Sporazuma sa Kinom iz 2009. godine. Sprovedenom istragom i podignutom optužnicom, međutim, nisu obuhvaćeni tokovi novca, zbog čega se trenutno ne može dokazati korupcija u konkretnom slučaju", kaže Naumov.
On kao posebno interesantnu činjenicu, koja proizlazi iz odgovora Direkcije, navodi da se odredbe o poverljivosti prostiru na čitav Ugovorni sporazum, odnosno da je ugovorena poverljivost svih informacija - i tehničkih i finansijskih!
"Suvišno je govoriti da je takav stepen poverljivosti u očiglednoj suprotnosti sa odredbama Ustava i zakona. Nesporno je da pojedine odredbe ugovora mogu biti proglašene tajnim, ali uslovi pod kojima je ugovorena realizacija projekta, kriterijumi i standardni koji će se poštovati prilikom realizacije projekta, nikako ne smeju ostati nepoznati javnosti", naglašava Naumov.
Šta se u međuvremenu saznalo
Dok je većina detalja nepoznata, poput ugovora i postojanja studije opravdanosti, neki podaci su povremeno objavljivani bez najave.
Tako se krajem oktobra moglo saznati da u posao uklanjanja Starog savskog mosta, nije uvedena kompanija CCCC, već je Čajna pauer (China power) koja je ovih dana uklonila veći deo mosta, napravljenog 1942. godine.
Nedugo zatim, po zhatevu za pristupom informacijama od javnog značaja, koji je tražila inicijativa „Most ostaje“, u ugovoru je Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju grada Beograda navedena kao investitor i poslodavac, a Pauer čajna (PowerChina International Group Limited) kao izvođač.
Kako se od kompanije CCCC koja je navedena u ugovoru iz 2021. godine stiglo do Pauer čajne - nije objašnjeno. Pretpostavlja se da je kompanja CCCC uvela u posao firmu iz svoje zemlje, ali da ta informacija nije podeljena sa javnošću u Srbiji.
