- deo možete pročitati na:
Adeptus
Požuteli plafon neugledne hotelske sobe je poput filmskog platna prikazivao jednoličnu igru svetla i senki. Crvena, zelena i plava svetlost je dopirala sa ulice i naizmenično ga bojila, neizostavljajući ni zahuktali ventilator, zamašćen i takođe požuteo od naslaga duvanskog dima.
Mišićavi muškarac u kasnim dvadesetim ležao je na krevetu i odsutno zurio u plafon. Koža mu je svetlucala pod slabašnim osvetljenjem, ipak dovoljno jakim da se vidi kapljica znoja koja je kliznula sa njegovih grudi i završila negde na, kao Mikelanđelovim rukama izvajanom, stomaku. On prisloni cigaretu na usne i nekoliko milimetara tamnosmeđeg papira zahvati žar. Trenutak kasnije iz njegovih nozdrva pokulja slatkasti dim Captain Black Sweets-a, a muškarac pređe rukom po obrijanoj glavi i namršti se. Aromatični duvan je bio čudnog ukusa. Jebena vlaga.
Nešto kasnije, otišao je pod tuš i besno se trljao, kao da je želeo da sa sebe skine prljavštinu zadatka na koji su ga poslali seratori iz agencije. Jebena odela. Bio je besan sa pravom jer niko od njih nije proveo ni sekunde na terenu, i istini za volju, bili su samo gomila seratora. Bizarnost zadatka se uvlačila u svaku poru i to ga natera da još jače zaore po koži. „Teroristi transvestiti“ zvučalo bi sasvim dovoljno bizarno, ali neki bolesnik sa silikonima u grudima i penisom među nogama se pobrinuo da čitava stvar bude još gora time što je eksploziv stavio u dildo! Jebeni dildo! Da li to zvuči dovoljno bizarno, ili treba napomenuti da u Pataji ima preko 120 prodavnica erotskih igračaka i pomagala? Jebena Pataja... Jebene trandže. Želeo je da se ovo što pre završi.
Izašavši iz skučenog kupatila, onako obnažen, uputio se ka frižideru u potrazi za nekim osveženjem. Njegova snažna leđa prekrivala je tetovaža zmije koja guta sopstveni rep. Znao je da bi mu najbolje leglo nešto alkoholno ako želi da ovo prođe što bezbolnije. Isto tako je znao da u frižideru nema ništa drugo osim onog tajlandskog đubreta koje mu je uvalio ovdašnji kontakt odmah pošto ga je smestio u ovu rupu od hotela. On izvadi ogromnu teglu i nađe se oči u oči sa pandom. Šta ti gledaš? Jebeni panda. Nedugo zatim, ispijao je ko zna koju po redu čašicu „Univerzalnog eliksira“, kako su ga ovde zvali, a onda navuče na sebe lanene pantalone i košulju, i u nešto boljem raspoloženju napusti hotel.
(uz tekst koji sledi obavezno slušati audio zapis)
Muškarac obrijane glave u lanenom kompletu je šetao jednom od najpoznatijih ulica Pataje. Sve je vrvelo od života. Iz klubova koji rade dvadeset i četiri časa dopirala je glasna muzika, svetleće reklame su neumorno mamile napaljene turiste iz celog sveta, a polu gole devojke su se nudile na svakom koraku. Morao je priznati sebi da ovde i nije baš toliko loše. Možda u nekom od sledećih života ponovo poseti ovaj grad bluda. A možda je samo alkohol učinio svoje. Više nije ni bilo važno, osećao je onu staru dobru jezu kako ga prožima i na trenutak oseti da je srećan. Opet je znao ko je i zašto sve ovo radi, a to je bilo više nego dovoljno- sve dok Boginja ne odluči drugačije.
Nakon desetak minuta stajao je pred jednim od poznatijih klubova Pataje i vrlo brzo mu priđe mladić u cvetnoj košulji. I slepcu bi bilo jasno da je makro.
„Tražiš zabavu prijatelju?“ upita ga na lošem engleskom, na šta se ovaj napravi da ga ne primećuje.
„Hej! Pederčino, jesi gluv?“ reče makro i tek tada pridobi njegovu pažnju.
„Tražim ovo...“ odogovori mu ćelavi muškarac, na tečnom sijamskom i gotovo nabi fotografiju u lice.
Makro se unervozi a zatim i on pređe na domaći jezik. „Ne držimo ovde te gluposti, imaš erotik šop na uglu.“
„Jesi li siguran, ovaj je poseban?“ navaljivao je ovaj.
„Dildo kao dildo, šta tu ima posebno? Briši sad dok nisam zvao momke!“
„Izgleda da se nismo razumeli.“ hladnokrvno reče ćelavi i lagano podiže lanenu košulju tako da ovaj može da vidi njegovog vernog pratioca, na šta se makro zabazeknu.
„Gospode, ogroman je...“
Ćelavi isprva ne shvati razlog neprimerene reakcije, a onda spusti pogled i vide da je izvukao pogrešno oružje. Hitro ga vrati na mesto i postara se da ovog puta pokaže pravu stvar- Glok 17, i ponovi, namignuvši „Izgleda da se nismo razumeli.“
Makro zakoluta očima i preko volje pozva ćelavog da uđe...
Unutrašnjost kluba je bila okupana crvenim svetlom, devojke su igrale na podijumu, uvijajući se oko hromiranih šipki, piće se točilo... Grupa bahatih, debelih engleza se nemilosrdno opijala, dok im je iz očiju isijavala zverska požuda. Ćelavi ih samo pogleda. Jebeni englezi.
Makro ga provede kroz ceo klub, na kraju zastavši kod jednog od VIP separea i pomerivši zavesu reče mu da sačeka unutra. Nekoliko minuta kasnije pridruži mu se oskudno obučena devojka sitne građe. Sipala mu je piće i sela u krilo. Smeškala se zavodljivo. Takvom osmehu ne bi niko odoleo, ali ćelavom je večito radio crv sumnje. Da li je to bila posledica sjajne obuke koju je prošao još pre mnogo godina ili intuicija- ono što se oseća stomakom, nije ni bilo bitno. Odreagovao je kako je odreagovao. Devojka je već sledećeg trenutka bila na podu i gledala je u cev Gloka.
„Slušaj me pažljivo, imaćeš samo jednu priliku, pa zato dobro razmisli šta ćeš reći... Je l to jasno?“ uplašena devojka klimnu glavom. „Ok... Ko si ti, ili još bolje šta si ti?“
Izgledalo je kao devojka okleva a onda je ipak progovorila „Ja sam Fejt, šumska vila“ istog trenutka pojaviše se njena obamrla krila, a ćelavi skloni pištolj i popusti stisak.
„I, šta radiš ovde Fejt?“
„Poslala me je Morgana da ti prenesem poruku, potreban si joj.“
Ćelavi repetira pištolj i prisloni vili na čelo „Morgana je mrtva!“
„Val, Val, mislila sam Valerija“ panično odogovori vila, na šta se ćelavi nasmeši i vrati pištolj u futrolu. Bila je to lozinka. Sestra je stvarno poslala vilu po njega.
„Ako je tako vilo moja, onda imamo razlog da nazdravimo!“ radovao se ćelavi. Podigao je čašu i sručio piće u grlo, a zatim dohvatio Fejt svojim snažnim rukama i počeo strasno da je ljubi. Vila kao da je jedva dočekala spusti svoju ručicu i napipavši zapeto oružje bezobrazno šapne... „Medo moj.“ Istog trenutka ćelavog pogodi saznanje poput groma. „Dildo je u jebenom pandi!“
„Molim?“ reče Fejt začuđeno. „Ali panda je rakun!“
„Zar je bitno Fejt?“ reče ćelavi udarivši je po guzi, a zatim nestade iza zavese.
Kada je izašao na ulicu malo je falilo da se vrati u onaj separe i da je istroši do poslednjeg atoma, ali posao je posao, zadovoljstvo je zadovoljstvo. On je voleo da ih meša sa pićem. Zapravo sa dosta pića. Biće još prilika znao je- vila će izgubiti i ono malo obamrlih krila...
NASTAVIĆE SE...
nastavak na:
http://forum.krstarica.com/entry.php/25379-TAJNE-HRONIKE-3.-deo
