Bondstil - „mali Gvantanamo”
Pariski dnevnik Mond donosi intervju sa Alvarom Hilom Roblesom, komesarom za ljudska prava Saveta Evrope, koji kaže da je 2002. godine u američkoj bazi Bondstil na Kosovu video zatvor koji ga podseća na „mali Gvatanamo”. Alvaro Hil Robles izjavio je da je u Bondstilu video zatvor sa četiri zatvorenika severnoafričkog porekla i druge zatvorenike „naizgled Kosovare ili Srbe”. Hil Robles navodi da je 2002. video bradate zatvorenike u pojedinačnim ćelijama kako čitaju Kuran, obučene u narandžaste zatvorske uniforme, kao u Gvantanamu. Robles je tražio da poseti Bondstil pošto je saznao da je KFOR izvršio nekoliko hapšenja na Kosovu bez pravnog pokrića. „Šokiran” onim što je video u Bondstilu, Hil Robles je tražio da se instalacije koje liče na Gvatanamo demontiraju i dobio uveravanja da će to biti učinjeno, piše Mond.
Robles smatra da ostaju otvorena mnoga pitanja: da li je Bondstil služio kao baza za rotaciju zatvorenika prevoženih avionima CIA između Avganistana, Bliskog istoka, Evrope i Gvatanama, pod čijom je jurisdikcijom baza Bondstil i ima li ona tajne zatvore?
Napomnjući da je pre dve godine Hil Robles napisao izveštaj o Kosovu u kojem samo usput pominje Bondstil, Mond navodi da je komesara za ljudska prava u bazu odveo francuski general Marsel Valanten, tadašnji komandant KFOR-a, „kome je, očigledno, bilo neprijatno zbog stanja zatvorenika”.
Alvaro Hil Robles u petak uveče, po objavljivanju intervjua u Mondu, nije bio dostupan novinarima, a njegov portparol Džon Dalisten demantovao je u izjavi za Bi-Bi-Si da je general Valanten pratio komesara za ljudska prava 2002. godine u Bondstilu na Kosovu:
„Sve ostalo što je komesar Hil Robles rekao za pariski Mond u osnovi je već naveo u svom izveštaju o poseti Kosovu 2002. godine, kada je rekao da se tamo nalaze zatvorenici zatočeni bez pravne procedure, ali tada na to niko nije obraćao pažnju.
Komesar je napisao izveštaj na četiri strane, ali to medije, pa ni Skupštinu Saveta Evrope, nije mnogo zanimalo. Sada je u pitanju novi kontekst – istraživanje navoda o tajnim zatvorima CIA. Rekao bih, nameštaj je ostao isti, ali se promenilo svetlo.”
Zamoljen da prokomentariše izjave Hila Roblesa pariskom Mondu, švajcarski senator Dik Marti, izvestilac Komiteta za ljudska prava Saveta Evrope o tajnim zatvorima CIA, izjavio je za Bi-Bi-Si da ga „čudi zašto sve to gospodin Robles pominje tek sada” i najavio da će stupiti u kontakt sa njim u cilju upotpunjavanja svog izveštaja.
Marti je dodao da je na sastanku Stalnog komiteta Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, u petak u Bukureštu, bila pomenuta i mogućnost da su i neke balkanske zemlje, kao Albanija, Kosovo i BiH, bile korišćene za zatvaranja bez pravne procedure.
Ambasadorka SCG pri Savetu Evrope Slađana Prica takođe je izjavila da je iznenađena što komesar SE za ljudska prava tek sada daje izjave o onome što je video 2002. godine na Kosovu. Dodala je da je SCG potpisnica Evropske konvencije o sprečavanju torture, ali da se ona ne primenjuje na Kosovu:
„Jedini razlog za neprimenu te konvencije jeste taj što NATO i KFOR nikada nisu dozvolili predstavnicima Komiteta za sprečavanje torture Saveta Evrope neometan pristup svim zatvorima i bazi Bondstil, kako to Konvencija propisuje”. Savet Evrope je u više navrata zvanično saopštio da je Generalni sekretar te organizacije Teri Dejvis tražio od NATO da se članovima Komiteta za sprečavanje mučenja omogući pristup svim zatvorima na Kosovu, ali konkretnijeg odgovora do sada nije bilo.
Izvor: BBC
***************************************
Najveca vojna baza posle Vijetnama koju su SAD izgradile, i koja se
nalazi na nasim prostorima, pored vojne namene, u funkciji je kontrole
naftnih puteva preko Balkana. Gradnja je pocela nedaleko od Urosevca u
leto 1999. godine, odmah po dolasku snaga KFOR na Kosmet. Americki
inzenjerci su na oko 1.000 hektara konfiskovanog obradivog zemljista
ciji su vlasnici vecinom Srbi, izgradili 25 kilometara puteva i vise
od 300 stambenih zgrada, hangare za helikoptere tipa "apac", sportske
hale, biblioteku, zatvor, crkvu, sportske terene, veliki trzni centar,
ukljucujuci i jednu od najvecih bolnica u Evropi. Baza moze da
prihvati vise od 6.000 vojnika, od kojih su 12% zene. U Bondstilu su
smestene tenkovska, helikopterska i artiljerijska baza, i radarski
centar, sve na juznoj strani prema Makedoniji. U helikopterskoj bazi
je smesteno 40-50 helikoptra tipa "apac" ili "blek houk", u
artiljerijskoj bazi cetrdesetak najsavremnijih tenkova iz poslednje
serije americke industrije tipa "abrahams – A22". Tu su i borbeni
transporteri tipa M113 i borbena vozila pesadije "M-2 bredli". U
okolini Bondstila americki vojnici kontrolisu oko 320 kilometara
puteva i 75 mostova.
Fizicke radove su izvodili lokalni Albanci, za jedan do tri dolara po
satu. Projekte i nadzor gradnje u Bondstilu vodila je americka firma
"Brown and Root", koja se, nikako slucajno, bavi i istrazivanjem
nafte.
Naftni put vodi preko nase zemlje, Kosmeta, i nije slucajno sto se
vojna baza Bondstil upravo nalazi na koridoru 8, putnom pravcu koji
ide od Crnog mora, gde se nalazi bugarski naftni terminal u luci
Burgas, pa preko Makedonije i Kosmeta, stize do albanske luke Vljora
na Jadranskom moru.
