Nikita Kulganov
Buduća legenda
- Poruka
- 37.589
Englezi su zapoceli Hladni rat u Grckoj, i na silu grckom narodu namestili nenarodnu vlast, i uvukli Grke u gradjanski rat.....
Na pocetku rata u Grckoj , njihov kralj je pobegao. Na jednoj strani su bili komunisti koji su se borili protiv okupatora, a na drugoj strani monarhisti * grcki cetnici ) koji su saradjivali sa okupatorima i pocinili brojne zlocine. Cercil je takodje hteo da zadrzi i Jugoslaviju, cak je Staljinu predlagao 50 - 50 %. medjutim u Jugoslaviji 800 000 titovih prekaljenih partizana sa avijacijom, tenkovima, brodovima...tako da je Cercil batalio, jer nije imao sanse. Grcku je hteo da zadrzi po svaku cenu. Grcki cetnici nisu mogli da se bore protiv grckih komunisti, onda su dosli Englezi, nisu mogli ni oni, onda su zvali Amerikance, koji opet nisu mogli da ugroze komuniste u Grckoj i to za pet godina rata.
Britanska logika je bila brutalna i podmukla u Grckoj. premijer Vinston Čerčil je procenio da je uticaj komunističke partije u okviru pokreta koji je podržao kroz rat – Nacionalni liberalni front – porastao više nego što se nadao, dovoljno da propadne njegov plan da vrati grčkog kralja na vlast. Tako je njegova vojska podržala Hitlerove pristalice.
Grcki narod je bio uz komuniste jer su se oni borili za slobodu od okupatora. Nemci gube rat i povlace se, a veci deo drazave kontrolisu grski komunisti. Cercil je znao da je trenutak da zakuva rat....
Trećeg decembra 1944. izbijaju otvoreni oružani sukobi između ELAS-a i britanske vojske, nakon što su britanske postrojbe otvorile vatru na demonstrante u Ateni i pritom ubile dvadesetak ljudi. Nakon nekoliko sati, britanski padobranci su raščistili trg. Borba za Atinu je počela.
Monarhista ( grcki cetnik ) pozira pored svoje zrtve
Des "Blancs" avec leur moisson de têtes de "Rouges"Beli
( Grčki monarhisti sa ''svojom žetvom'' sa glavama Grčkih komunista )
http://www.tlaxcala-int.org/article...mvCcGdJh4eTLk4xvS3GOV9jO7PNnUgNvDM-pkOmWKB2Pk
Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje (recept koji su sa oduševljenjem prihvatili u još jednoj bliskoj pomorskoj zemlji sa mnogo golih ostrva), dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike. Jugoslavija ih je primila zanemarivo malo. Ukratko, Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam, i nekoliko puta njegov najgori oblik, vojnu diktaturu, najgoru 1967-74. Britanci su završili svoju kratku i krvavu vlast posle građanskog rata i predali Grčku američkim kolonizatorima.
. Oni su, uz Maršalov plan obnove, osigurali svoj upliv vojnim bazama, kapitalom i stalnim antikomunističkim delovanjem u grčkoj politici. Ta je politika imala mnogo lica, od učešća Grka u korejskom ratu, do mešetarenja Henrija Kisindžera i izazivanja desnog puča na Kipru u leto 1974, kojim je hteo da reši dva problema – zaustavljanje skoro socijalističkog episkopa i predsednika Makariosa na Kipru i otpor hunti u Grčkoj. Rezultat je bio turski upad na Kipar, rat i podela ostrva sve do danas, a Kisindžer je nekoliko godina docnije dobio Nobelovu nagradu za mir.
Šok nedoživljene socijalističke revolucije odredio je politički život posleratne Grčke. Ne treba zaboraviti ni to da je uspeh partizanskog pokreta sledio pobedi regularne grčke vojske nad Musolinijevom vojskom na albanskom frontu 1940-41, jedinoj pobedi protiv fašizma u Evropi u to vreme. Tokom narednih godina rata, jugoslovenski otpor (protiv Nemaca i još četiri vojske, uz vojno organizovane lokalne izdajnike) i dvojni (levi i desni) grčki otpor (protiv Nemaca) bili su jedini ozbiljni vojni protivnici silama osovine u Evropi na sopstvenim teritorijama. Posle pada diktature 1974, Amerika i zapadna Evropa su se dobro potrudile da pobeda nad huntom, koju su izveli mladi levičari, postane pobeda konzervativaca i antikomunista, čiji je jedini dobar cilj bio ponovno ustanovljavanje parlamentarnog sistema. Kralju je referendumom zabranjen povratak u zemlju iz koje ga je hunta isterala, ostrva-logori su ispražnjeni, oni koji su pobegli od diktature (skoro svi iz kulture i nauke, profesionalci i stručnjaci svih vrsta, studenti) vratili su se u zemlju, obe komunističke partije, prosovjetska i proevropska, izašle su iz ilegale.
Tek posle sedam godina i isplivavanja svih koruptivnih, stranačkih i nepotističkih grozota, postalo je mogućno da socijalistička partija PASOK Andrea Papandreua dobije na izborima, i da započne kratko zlatno doba savremene Grčke, u osamdesetim godinama prošlog veka. Svi koji su proterani u sovjetski blok dobili su nazad građanska prava, mnogi koji su preživeli vratili su se u Grčku.
https://en.wikipedia.org/wiki/Greek_Civil_War
https://www.marxists.org/subject/greek-civil-war/index.htm
Na pocetku rata u Grckoj , njihov kralj je pobegao. Na jednoj strani su bili komunisti koji su se borili protiv okupatora, a na drugoj strani monarhisti * grcki cetnici ) koji su saradjivali sa okupatorima i pocinili brojne zlocine. Cercil je takodje hteo da zadrzi i Jugoslaviju, cak je Staljinu predlagao 50 - 50 %. medjutim u Jugoslaviji 800 000 titovih prekaljenih partizana sa avijacijom, tenkovima, brodovima...tako da je Cercil batalio, jer nije imao sanse. Grcku je hteo da zadrzi po svaku cenu. Grcki cetnici nisu mogli da se bore protiv grckih komunisti, onda su dosli Englezi, nisu mogli ni oni, onda su zvali Amerikance, koji opet nisu mogli da ugroze komuniste u Grckoj i to za pet godina rata.
Britanska logika je bila brutalna i podmukla u Grckoj. premijer Vinston Čerčil je procenio da je uticaj komunističke partije u okviru pokreta koji je podržao kroz rat – Nacionalni liberalni front – porastao više nego što se nadao, dovoljno da propadne njegov plan da vrati grčkog kralja na vlast. Tako je njegova vojska podržala Hitlerove pristalice.
Grcki narod je bio uz komuniste jer su se oni borili za slobodu od okupatora. Nemci gube rat i povlace se, a veci deo drazave kontrolisu grski komunisti. Cercil je znao da je trenutak da zakuva rat....
Trećeg decembra 1944. izbijaju otvoreni oružani sukobi između ELAS-a i britanske vojske, nakon što su britanske postrojbe otvorile vatru na demonstrante u Ateni i pritom ubile dvadesetak ljudi. Nakon nekoliko sati, britanski padobranci su raščistili trg. Borba za Atinu je počela.
Monarhista ( grcki cetnik ) pozira pored svoje zrtve
Des "Blancs" avec leur moisson de têtes de "Rouges"Beli
( Grčki monarhisti sa ''svojom žetvom'' sa glavama Grčkih komunista )
http://www.tlaxcala-int.org/article...mvCcGdJh4eTLk4xvS3GOV9jO7PNnUgNvDM-pkOmWKB2Pk
Kada su komunisti na severu konačno vojno poraženi, desetine hiljada zarobljenih upućene su na ostrva – u koncentracione logore na mučenje i iscrpljivanje (recept koji su sa oduševljenjem prihvatili u još jednoj bliskoj pomorskoj zemlji sa mnogo golih ostrva), dok su stotine hiljada komunista i simpatizera deportovane u zemlje sovjetskog bloka, pre svega u Mađarsku i Poljsku, no ponajviše u sovjetske azijske republike. Jugoslavija ih je primila zanemarivo malo. Ukratko, Grčka je doživela samo antikomunistički totalitarizam, i nekoliko puta njegov najgori oblik, vojnu diktaturu, najgoru 1967-74. Britanci su završili svoju kratku i krvavu vlast posle građanskog rata i predali Grčku američkim kolonizatorima.
. Oni su, uz Maršalov plan obnove, osigurali svoj upliv vojnim bazama, kapitalom i stalnim antikomunističkim delovanjem u grčkoj politici. Ta je politika imala mnogo lica, od učešća Grka u korejskom ratu, do mešetarenja Henrija Kisindžera i izazivanja desnog puča na Kipru u leto 1974, kojim je hteo da reši dva problema – zaustavljanje skoro socijalističkog episkopa i predsednika Makariosa na Kipru i otpor hunti u Grčkoj. Rezultat je bio turski upad na Kipar, rat i podela ostrva sve do danas, a Kisindžer je nekoliko godina docnije dobio Nobelovu nagradu za mir.
Šok nedoživljene socijalističke revolucije odredio je politički život posleratne Grčke. Ne treba zaboraviti ni to da je uspeh partizanskog pokreta sledio pobedi regularne grčke vojske nad Musolinijevom vojskom na albanskom frontu 1940-41, jedinoj pobedi protiv fašizma u Evropi u to vreme. Tokom narednih godina rata, jugoslovenski otpor (protiv Nemaca i još četiri vojske, uz vojno organizovane lokalne izdajnike) i dvojni (levi i desni) grčki otpor (protiv Nemaca) bili su jedini ozbiljni vojni protivnici silama osovine u Evropi na sopstvenim teritorijama. Posle pada diktature 1974, Amerika i zapadna Evropa su se dobro potrudile da pobeda nad huntom, koju su izveli mladi levičari, postane pobeda konzervativaca i antikomunista, čiji je jedini dobar cilj bio ponovno ustanovljavanje parlamentarnog sistema. Kralju je referendumom zabranjen povratak u zemlju iz koje ga je hunta isterala, ostrva-logori su ispražnjeni, oni koji su pobegli od diktature (skoro svi iz kulture i nauke, profesionalci i stručnjaci svih vrsta, studenti) vratili su se u zemlju, obe komunističke partije, prosovjetska i proevropska, izašle su iz ilegale.
Tek posle sedam godina i isplivavanja svih koruptivnih, stranačkih i nepotističkih grozota, postalo je mogućno da socijalistička partija PASOK Andrea Papandreua dobije na izborima, i da započne kratko zlatno doba savremene Grčke, u osamdesetim godinama prošlog veka. Svi koji su proterani u sovjetski blok dobili su nazad građanska prava, mnogi koji su preživeli vratili su se u Grčku.
https://en.wikipedia.org/wiki/Greek_Civil_War
https://www.marxists.org/subject/greek-civil-war/index.htm
