"Stripovi koje smo voljeli". 
Svi stip junaci
- Začetnik teme gost 265083
- Datum pokretanja
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Iznogud stripovi
Rečenica “Hoću da postanem kalif umesto kalifa” je prvo što pada na pamet svakom ko je čitao ovaj strip. Iako se imena pokojnogRene Gošinija ponajčešće vezuje zaAsteriksa, odnosno saradnju sa Uderzom (kreirali i Umpah-Paha), ne bi trebalo preskočitu ni druge njegove izvanredne stripove nastale u saradnji s drugim crtačima. To su Iznogud i Talični Tom. Iznoguda je crtao Žan Tabari, počev od 1962, a i ovaj komični serijal, smešten je u Bagdad kalifskih doba. Glavni lik stripa Iznogud (čije je ime zapravo igra reči Is-No-Good) je veliki vezir s fiks-idejom da postane kalif umjesto kalifa, koju večito naglas ponavlja. On je lukavi zlobni oniski nosonja s turbanom na glavi što zajedno s debelim ađutantom Dilatom večito kuje zavere ne bi li smenio dobroćudnog i naivnog kalifa Haruna-el-Pusaha.
Početna situacija je vazda ista. Na dvoru Haruna el Pusaha, debelog, lenjog bezbrigovića, “živi i radi” njegova smrtonosna pretnja, vezir Iznogud, čija je jedina ambicija da postane “kalif namesto kalifa”. U tome mu pomaže i odmaže njegova desna ruka, Dilat Larat, koji, kako tvrde dva francuska strip majstora, nije tako glup kako bi se moglo pretpostavitiIznogud je strip u kojem nas zabavlja inventivnost scenarija, stotine varijacija na istu temu, ali i aluzije na prirodu ljudi i političkih sistema.
Ove duhovite kratkih priče s uživanjem čitaju deca, ali još radije njihovi roditelji. KOd nas je objavljivan u okviru Biser stripa i Politikinog zabavnika.
Početna situacija je vazda ista. Na dvoru Haruna el Pusaha, debelog, lenjog bezbrigovića, “živi i radi” njegova smrtonosna pretnja, vezir Iznogud, čija je jedina ambicija da postane “kalif namesto kalifa”. U tome mu pomaže i odmaže njegova desna ruka, Dilat Larat, koji, kako tvrde dva francuska strip majstora, nije tako glup kako bi se moglo pretpostavitiIznogud je strip u kojem nas zabavlja inventivnost scenarija, stotine varijacija na istu temu, ali i aluzije na prirodu ljudi i političkih sistema.
Ove duhovite kratkih priče s uživanjem čitaju deca, ali još radije njihovi roditelji. KOd nas je objavljivan u okviru Biser stripa i Politikinog zabavnika.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Kalimero stripovi
Kalimero je italijanski karakter, poznatiji kao junak crtanog filma nego stripa. Njegovi tvorci su Nino Pagot, Toni Pagot i Ignazio Colnaghi.
Glavni junak je crno pile, jedino u porodici žutih pilća, koje se tek izleglo, i na glavi, poput kape, ima polovinu ljuske jajeta. Njegov refren predstavlja rečenica: “To je nepravda”
Njegova devojka se zove Valerian, zelena ptica opsednuta pravljenjem filmova. Radnja se uglavnom sastoji od rešavanja raznih misterija sa kojima se Kalimero i njegovi prijatelji susreću, a koje ih najčešće vode u velike probleme.
Kalimera na grčkom znaci 'dobar dan'. Kažu da su tom rečju autori hteli opisati Kalimerov karakter: prostodušan i mio.
Glavni junak je crno pile, jedino u porodici žutih pilća, koje se tek izleglo, i na glavi, poput kape, ima polovinu ljuske jajeta. Njegov refren predstavlja rečenica: “To je nepravda”
Njegova devojka se zove Valerian, zelena ptica opsednuta pravljenjem filmova. Radnja se uglavnom sastoji od rešavanja raznih misterija sa kojima se Kalimero i njegovi prijatelji susreću, a koje ih najčešće vode u velike probleme.
Kalimera na grčkom znaci 'dobar dan'. Kažu da su tom rečju autori hteli opisati Kalimerov karakter: prostodušan i mio.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Kapetan Miki stripovi
Kapetan Miki je strip koji je nastao 1951. godine. Stvorila su ga trojica autora (Sinchetto, Guzzon, Sartoris) poznati pod pseudnimom esseGesse. U radu na strip učestvovali su i mnogi drugi poznati italijanski autori, kao što je Bignotti Franc. Ovo je avanturistički strip koji je s obzirom da je namenjen mlađoj populaciji dosta naivan i nerealističan. Kapetan Miki je siroče koga je odgajio Klem. Njegove avanture počinju kad Klem biva ubijen od strane jedne bande i Miki odlučuje da ga osveti i da donese mir u gradić Coulower City. Nakon toga Miki se pridružuje rendžerima Nevade i već sa petnaest godina postaje njihov kapetan. Zbog njegove izuzetne sposobnosti i inteligencije uvek dobija najteže zadatke koje jedino on može da reši.
Njegovi prijatelji su Smuk i Salaso, najgori mogući alkoholičari koji stalno uživaju u rumu i nikad se ne trezne. Međutim i u najgorem pijanstvu oni su sposobni da pomognu Mikiju u njegovim avanturama. U stripu se pojavljuje i njegova verenica Suzi, ćerka njegovog pukovnika Brauna. Mikijevi neprijatelji su razni prestupnici, plačkaši, banditi i indijanci. Najveći protivnik mu je čovek sa hiljadu lica, veoma vešt u prerušavanju.
Kod nas Kapetan Miki je kod nas izlazio u Zlatnoj seriji a posle oko 700 brojevaZlatne serije epizode su reprizirane sa novim naslovnim stranicama, koje su mnogo lošije u odnosu na originale. Kapetan Miki je u svoje vreme bio dosta popularan i dugo se zadržao među publikom. Zbog zastarelosti priče imao bi velike teškoće da pridobije današnje čitaoce.
Njegovi prijatelji su Smuk i Salaso, najgori mogući alkoholičari koji stalno uživaju u rumu i nikad se ne trezne. Međutim i u najgorem pijanstvu oni su sposobni da pomognu Mikiju u njegovim avanturama. U stripu se pojavljuje i njegova verenica Suzi, ćerka njegovog pukovnika Brauna. Mikijevi neprijatelji su razni prestupnici, plačkaši, banditi i indijanci. Najveći protivnik mu je čovek sa hiljadu lica, veoma vešt u prerušavanju.
Kod nas Kapetan Miki je kod nas izlazio u Zlatnoj seriji a posle oko 700 brojevaZlatne serije epizode su reprizirane sa novim naslovnim stranicama, koje su mnogo lošije u odnosu na originale. Kapetan Miki je u svoje vreme bio dosta popularan i dugo se zadržao među publikom. Zbog zastarelosti priče imao bi velike teškoće da pridobije današnje čitaoce.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Ken Parker stripovi
Autori stripa Ken Parker su Đankarlo Beraldi, koji je napisao scenaro i Ivo Minalko, koji je crtao Kena i dizajnirao njegov lik prema Robertu Retfordu. Ovaj dvojac, koji je ušao u istoriju italijanskog crtanog romana, potpisali su skoro sve epizode. Pojavio se juna 1977. godine i izlazio je do 1984. godine i ukupno je objavljeno 59 brojeva epizoda stripa Ken Parker. Ovaj strip roman karakteriše univerzalni scenario sa velikom gustinom tema (nasilje, rasizam, potraga za pravdom).
Ken Parker je avanturista koji ne voli sigurnost i živi od danas do sutra. Njegov nadimak je Duga puška koji je dobio po Kentaki puški od koje se ne odvaja. On radi hiljadu poslova u divljem svetu starog zapada. On je traper, izviđač, detektiv.
Putujući kroz američke države pridružuju mu se traper Dašijel (Dashiell), energično dete Pat O’Šejn (Pat O’Shane), eskim Nanuk, kuja Lili. Oni su njegovi prijatelji koji dele avanture sa njiim. Ken je jedno vreme živeo kod plemena Hunkpapa indijanaca gde se oženio sa Tecumseh koja je poginula u napadu američke vojske.
Ken se bori protiv svih onih koji su skloni nasilju, protiv pohlepe, neznanja i netolerancije. Jedan od njegovih najvećih neprijatelja je bio ozloglašeni ubica Donald Velš. Međutim njegov najveći neprijatelj je ipak mali broj čitalaca. Kada je prestao da izlazi, Ken je objavljivan samo u antologijskim časopisima.
Ken Parker je avanturista koji ne voli sigurnost i živi od danas do sutra. Njegov nadimak je Duga puška koji je dobio po Kentaki puški od koje se ne odvaja. On radi hiljadu poslova u divljem svetu starog zapada. On je traper, izviđač, detektiv.
Putujući kroz američke države pridružuju mu se traper Dašijel (Dashiell), energično dete Pat O’Šejn (Pat O’Shane), eskim Nanuk, kuja Lili. Oni su njegovi prijatelji koji dele avanture sa njiim. Ken je jedno vreme živeo kod plemena Hunkpapa indijanaca gde se oženio sa Tecumseh koja je poginula u napadu američke vojske.
Ken se bori protiv svih onih koji su skloni nasilju, protiv pohlepe, neznanja i netolerancije. Jedan od njegovih najvećih neprijatelja je bio ozloglašeni ubica Donald Velš. Međutim njegov najveći neprijatelj je ipak mali broj čitalaca. Kada je prestao da izlazi, Ken je objavljivan samo u antologijskim časopisima.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Komandant Mark stripovi
Pietro Sartoris, Dario Guzzon i Giovanni Sinchetto, pod pseudonimom EsseGesse, predložili su Sergiu Bonelliju ideju o Komadantu Marku, junaku koji predvodi grupu rodoljuba koji se bore za slobodu u ratu za nezavisnost Sjedinjenih država. Izdavač je ideju odmah prihvatio, za razliku od 1953. kada je Tea Bonelli, Sergiova majka, tada na čelu izdavačke kuće, odbila predlog istog tria koji su tada došli sa idejom o Kapetanu Mikiju, kojeg je potom prihvatio Dardo, izdavač Velikog Bleka. Komandant Mark predvodi jedinicu "Vukovi sa Ontarija" u borbi protiv engleskih Crvenih Mundira. Najbolji prijatelj mu je Indijanac "Žalosna Sova"- poglavica četiri plemena sa Velikih jezera i bivši gusar "Blaf" koji ima psa Floka. Tu je i verenica Beti koja se brine a i ljuti kada ga dugo nema u tvrđavi Ontario. Likovi u stripu su kruto podeljeni na dobre i loše, sa ponekad neumerenim stereotipima što je i grafički vrlo upadljivo.
Serijal stripova o Komandant u Marku je otpočeo u septembru 1966 a završen u januaru 1990. godine, pričom u kojoj završava i rat za nezavisnost, da bi potom izlazio u reprintima i specijalnim izdanjima. Kod nas je izlazio u Zlatnoj seriji -popis brojeva epizoda, a u Hrvatskoj u izdanjima Slobodne dalmacije, i bio je veoma popularan u sedamdesetim i osamedesetim godinama prošlog veka. U Turskoj je po Komandantu Marku snimljen i film.
Mark je poreklom francuski plemić koji je bio na brodu napadnutom od Engleza tokom Sedmogodišnjeg rata izmedu Francuske i Engleske, 1756. godine. Jedino dvoje preživelih su bili mali dečak i jedan sredovečni gospodin koji mu je pomogao da se spasi. Preživele su pomogli Pawnee indijanci i primili ih u svoje pleme. Mark ce provesti deinjstvo u plemenu uz svog poočima koji ce ga naučiti čitanju i pisanju ali i mačevanju i korišćenju pištolja i puške.
Serijal stripova o Komandant u Marku je otpočeo u septembru 1966 a završen u januaru 1990. godine, pričom u kojoj završava i rat za nezavisnost, da bi potom izlazio u reprintima i specijalnim izdanjima. Kod nas je izlazio u Zlatnoj seriji -popis brojeva epizoda, a u Hrvatskoj u izdanjima Slobodne dalmacije, i bio je veoma popularan u sedamdesetim i osamedesetim godinama prošlog veka. U Turskoj je po Komandantu Marku snimljen i film.
Mark je poreklom francuski plemić koji je bio na brodu napadnutom od Engleza tokom Sedmogodišnjeg rata izmedu Francuske i Engleske, 1756. godine. Jedino dvoje preživelih su bili mali dečak i jedan sredovečni gospodin koji mu je pomogao da se spasi. Preživele su pomogli Pawnee indijanci i primili ih u svoje pleme. Mark ce provesti deinjstvo u plemenu uz svog poočima koji ce ga naučiti čitanju i pisanju ali i mačevanju i korišćenju pištolja i puške.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Maksmagnus stripovi
Maksmagnus (Maxmagnus) je strip koji je prvi put objavljen u Italiji, u magazinu Eureka 1968. godine. Autori ovog stripa su Luciano Secchi, italijanski tekstopisac stripova, ali i novinar, pisac i dramaturg i crtač Roberto Raviola, obojica mnogo poznatiji pod svojim pseudonimima Max Bunker i Magnus. Iz njihovih pseudonima izvučeno je i ime jednog od glavnih junaka ovog stripa – kralja Maksmagnusa.
Ovaj strip je ujedno i neposredno prethodio mnogo poznatijem Alan Fordu. Maksmagnus je to strip o dvojici nepopravljivih varalica, kralju i njegovom ministru finansija koji se bogate na racun svojih nesrećnih podanika. Glavni junaci, kralj Maksmagnus i minister finansija bili su urađeni kao karikature svojih tvoraca, Magnusa i Bunkera.
Ovo je odličan društveno-satirični strip, koji je vrlo duhovito i dosetljivo prikazuje priču. Radnja se dešava u kraljevstvu Maxmagnusa, gde izbija revolucija, da bi se nakon niza peripetija kroz uvođenje republike, trijumvirata, diktature, nove pobune, kralj vratio u poslednjoj epizodi na vlast. Na satiričan način su prikazani i crkva i susjedno Kraljevstvo od zakrpe. Svo to vreme minister finasija je ili na vlasti ili kraće vreme u zatvoru. Od ostalih junaka izdvaja se lopov Drpiga koji samo što ne umre od gladi, ali je za vlast on uvek glavni krivac i objašnje narodu da treba povećati porez.
Strip je izlazio do 1970. godine a kod nas je objavljen tek kasnije, na stranicama Superstrip biblioteke sredinom osamdesetih godina (popis brojeva), kad je Alan Ford već bio toliko popularan i imao toliko fanova da je sve sto je imalo ikakve veze s njim donosilo veliki profit.
Ovaj strip je ujedno i neposredno prethodio mnogo poznatijem Alan Fordu. Maksmagnus je to strip o dvojici nepopravljivih varalica, kralju i njegovom ministru finansija koji se bogate na racun svojih nesrećnih podanika. Glavni junaci, kralj Maksmagnus i minister finansija bili su urađeni kao karikature svojih tvoraca, Magnusa i Bunkera.
Ovo je odličan društveno-satirični strip, koji je vrlo duhovito i dosetljivo prikazuje priču. Radnja se dešava u kraljevstvu Maxmagnusa, gde izbija revolucija, da bi se nakon niza peripetija kroz uvođenje republike, trijumvirata, diktature, nove pobune, kralj vratio u poslednjoj epizodi na vlast. Na satiričan način su prikazani i crkva i susjedno Kraljevstvo od zakrpe. Svo to vreme minister finasija je ili na vlasti ili kraće vreme u zatvoru. Od ostalih junaka izdvaja se lopov Drpiga koji samo što ne umre od gladi, ali je za vlast on uvek glavni krivac i objašnje narodu da treba povećati porez.
Strip je izlazio do 1970. godine a kod nas je objavljen tek kasnije, na stranicama Superstrip biblioteke sredinom osamdesetih godina (popis brojeva), kad je Alan Ford već bio toliko popularan i imao toliko fanova da je sve sto je imalo ikakve veze s njim donosilo veliki profit.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Mandrak stripovi
Mandrak je jedan od najpopularnijih likova u svetu stripa koji, koji uspeva da obuhvati pažnju čitalaca još od davne 1934. god. Prvobitno stvoren 1924. god. od strane Li Folk-a ( kreator čuvenog Fantoma), on za veoma kratko vrijeme, zbog obaveza prema fakultetu, prepušta sav posao Fil Dejvis-u koji je crtao ovaj strip više od 30. god. Poslije Fil-ove smrti, Li pronalazi novog ilustratora Fred Frederik-a koji nastavlja crtanje. Nažalost, 1999. god. Li Folk takođe umire.
Mandrak je veoma vešt mađioničar. Njegove moći ne potiču od nadprirodnih izvora već, kao najbolji mađioničari, on koristi moći hipnoze i iluzije za borbu protiv zločina. Iako su mu trikovi prirodni, avanture sa kojima se susreće prelaze granice realnosti, išao je u druge dimenzije i svetove, pratio vukodlake do njihovih jazbina, suočavao se sa vanzemaljskim bićima i ljudskim utvarama, putovao po misterioznim istočnim zemljama, pustinjama severne afrike pa čak i u magični svet Holivuda. Ponekad se na tim pustolovinama susretne sa svojim zlim blizancem Derek-om i mlađom sestrom Leonorom zadavajući mu dosta problema.
Interesantno je napomenuti da je ovo prvi strip u koji su ubačeni multietnički likovi, kao što je Lothar, Mandrakov asistent u kriminalnim istraživanjima i njegov najbolji prijatelj. Njih dvojica su se postavili kao prvi crno-bijeli tim boreći se protiv zločina. Tu je takođe i Mandrakova ljubav, misteriozna i egzotična princeza Narda iz kraljevstva Kokein. Ona je vešta atletičarka željna avantura, pridruživala se Mandraku u dosta pustolovina dokazujući da je sposobna da se suprotstavi legijama nitkova.
Postoji još mnogo strip junaka koji su idejski i tematski slični Mandraku ali ni jedan nije dokazao popularnost i istrajnost kao on.
Strip je stvoren u vreme "velike depresije", periodu u Američkoj istoriji kada su avanturistički stripovi uglavnom služili za podizanje morala.
Mandrak je veoma vešt mađioničar. Njegove moći ne potiču od nadprirodnih izvora već, kao najbolji mađioničari, on koristi moći hipnoze i iluzije za borbu protiv zločina. Iako su mu trikovi prirodni, avanture sa kojima se susreće prelaze granice realnosti, išao je u druge dimenzije i svetove, pratio vukodlake do njihovih jazbina, suočavao se sa vanzemaljskim bićima i ljudskim utvarama, putovao po misterioznim istočnim zemljama, pustinjama severne afrike pa čak i u magični svet Holivuda. Ponekad se na tim pustolovinama susretne sa svojim zlim blizancem Derek-om i mlađom sestrom Leonorom zadavajući mu dosta problema.
Interesantno je napomenuti da je ovo prvi strip u koji su ubačeni multietnički likovi, kao što je Lothar, Mandrakov asistent u kriminalnim istraživanjima i njegov najbolji prijatelj. Njih dvojica su se postavili kao prvi crno-bijeli tim boreći se protiv zločina. Tu je takođe i Mandrakova ljubav, misteriozna i egzotična princeza Narda iz kraljevstva Kokein. Ona je vešta atletičarka željna avantura, pridruživala se Mandraku u dosta pustolovina dokazujući da je sposobna da se suprotstavi legijama nitkova.
Postoji još mnogo strip junaka koji su idejski i tematski slični Mandraku ali ni jedan nije dokazao popularnost i istrajnost kao on.
Strip je stvoren u vreme "velike depresije", periodu u Američkoj istoriji kada su avanturistički stripovi uglavnom služili za podizanje morala.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Manga stripovi
Manga je jedan od japanskih izraza za strip. Izraz manga kreirao je Hokusai, japanski grafički umetnik koji je svoje slike izrađivao tehnikom štampanja iz izrezbarenih drvenih blokova (matrica). Ova tehnika pomalo nalikuje na upotebu pečata. "Negativ" crteža se urezuje u drveni se blok ili ploču koji se potom namoči u tintu i otisne na rižinom papiru gdje ostavlja "pozitiv" trag. Na ovaj način su se originali mogli umnožati mnogo prije nego što je izmišljena štamparska mašuina. Hokusai je mangom nazivao svoje karikaturalne portrete ljudi. Zanimljivo je još da je sam izraz manga stvoren iz dva kineska, a ne japanska znaka.
Anime, za razliku od mange koja barem delomično odgovara terminu stripa, nema odgovarajućeg pandana u zapadnoj zabavnoj industriji. Najgrublje objašnjenje pojma anime bi bilo da se radi o animiranim filmovima. Ali, dok u zapadnom svetu animirani film postoji samo kao ogranak filmske industrije, anime u Japanu predstavljaju sasvim zasebnu filmsku industriju koja postoji nezavisno od proizvođača i gledoca orijentisanih na igrani film. Tematski i sadržajno, pa i realizacijski, anime gotovo da i nemaju dodirnih tačaka s nama poznatim crtanim filmovima.
Posebnu ulogu u razvoju oba izraza odigrao je Osamu Tezuka, koji je postao poznat kao Manga No Kami-Sama. Svetsku slavu stekao je šezdesetih godina kada je anime verzija njegove mange Tetsuwan Atom porušila sve rekorde gledanosti u SAD pod imenom Atom Boy. Tematski, Tezuka se otrgnuo klišejima sretnih završetaka i filozofiji da dobri momci uvijek pobeđuju. Tezuka je 1947. objavio Novi otok s blagom u obliku jeftine knjižice za djecju publiku a rezultat je bio naprosto nevjerojatan: Tezukin rad se prodao u impresivnih 470,000 kopija. Preduzetne japanske izdavače ovo je ohrabrilo da pođu u potragu za drugim manga stvaraocima.
Tezuka se uskoro prebacio na rad s animiranim filmom, čiji je inovator i kojem je dao veliki doprinos. Realizovao je Mighty Atom i Jungle Tatei (Kralj džungle), prvu anime u boji, u Americi poznatiju pod nazivom Kimba, The White Lion, koju je pre nekoliko godina Disney studio plagirao u crtanom filmu Lion King. Krajem šezdesetih je realizovao i prvi dugometražni animirani film Hiljadu i jedna noć, a dvadeset i pet godina kasnije Disney studiju se ponovno omaknuo plagijat pod imenom Aladdin. Zanimljivo je da se Disneyev studio zadovoljio dečjim mjuziklom dok je Tezukina verzija bila ambiciozan film prepun polugolih lepotica, smrtonosnih kobri i plavih duhova.
Manga (strip) je u Japanu toliko popularna da je to na zapadu gotovo neshvatljivo a izdanja od preko milion kopija sasvim su uobičajena stvar.Stripovi su u vecini slucajeva crno-beli. Kratki, komicni stripovi (koji se popularno nazivaju yon-kuna) također su vrlo cenjeni i mnogi ih magazini donose u obliku posebnih stranica, strip dodataka.
Premda se i u Japanu stripovi katkada gledaju s dozom prezira ("Ma to je za djecu" ..) ipak je opšti pogled kudikamo ozbiljniji negoli u drugim krajevima svijeta, gdje su stripovi odbačeni i prezreni kao "hrana za polupismene".
Umetnički standardi mange su daleko skromniji i manje zahtevni nego što je to slučaj u stripu u ostalim krajevima sveta i ti su stripovi cenjeni zbog humora i svoje unutrašnje pronicljivosti, a ne zbog umetničkog i tehničkog savršenstva. Najveća pažnja u mangi se poklanja priči koja je nositelj celog stripa.
Gledajući danas, mangina budućnost je svetla i ona već ima veliki ima uticaj na zapadni svet
Anime, za razliku od mange koja barem delomično odgovara terminu stripa, nema odgovarajućeg pandana u zapadnoj zabavnoj industriji. Najgrublje objašnjenje pojma anime bi bilo da se radi o animiranim filmovima. Ali, dok u zapadnom svetu animirani film postoji samo kao ogranak filmske industrije, anime u Japanu predstavljaju sasvim zasebnu filmsku industriju koja postoji nezavisno od proizvođača i gledoca orijentisanih na igrani film. Tematski i sadržajno, pa i realizacijski, anime gotovo da i nemaju dodirnih tačaka s nama poznatim crtanim filmovima.
Posebnu ulogu u razvoju oba izraza odigrao je Osamu Tezuka, koji je postao poznat kao Manga No Kami-Sama. Svetsku slavu stekao je šezdesetih godina kada je anime verzija njegove mange Tetsuwan Atom porušila sve rekorde gledanosti u SAD pod imenom Atom Boy. Tematski, Tezuka se otrgnuo klišejima sretnih završetaka i filozofiji da dobri momci uvijek pobeđuju. Tezuka je 1947. objavio Novi otok s blagom u obliku jeftine knjižice za djecju publiku a rezultat je bio naprosto nevjerojatan: Tezukin rad se prodao u impresivnih 470,000 kopija. Preduzetne japanske izdavače ovo je ohrabrilo da pođu u potragu za drugim manga stvaraocima.
Tezuka se uskoro prebacio na rad s animiranim filmom, čiji je inovator i kojem je dao veliki doprinos. Realizovao je Mighty Atom i Jungle Tatei (Kralj džungle), prvu anime u boji, u Americi poznatiju pod nazivom Kimba, The White Lion, koju je pre nekoliko godina Disney studio plagirao u crtanom filmu Lion King. Krajem šezdesetih je realizovao i prvi dugometražni animirani film Hiljadu i jedna noć, a dvadeset i pet godina kasnije Disney studiju se ponovno omaknuo plagijat pod imenom Aladdin. Zanimljivo je da se Disneyev studio zadovoljio dečjim mjuziklom dok je Tezukina verzija bila ambiciozan film prepun polugolih lepotica, smrtonosnih kobri i plavih duhova.
Manga (strip) je u Japanu toliko popularna da je to na zapadu gotovo neshvatljivo a izdanja od preko milion kopija sasvim su uobičajena stvar.Stripovi su u vecini slucajeva crno-beli. Kratki, komicni stripovi (koji se popularno nazivaju yon-kuna) također su vrlo cenjeni i mnogi ih magazini donose u obliku posebnih stranica, strip dodataka.
Premda se i u Japanu stripovi katkada gledaju s dozom prezira ("Ma to je za djecu" ..) ipak je opšti pogled kudikamo ozbiljniji negoli u drugim krajevima svijeta, gdje su stripovi odbačeni i prezreni kao "hrana za polupismene".
Umetnički standardi mange su daleko skromniji i manje zahtevni nego što je to slučaj u stripu u ostalim krajevima sveta i ti su stripovi cenjeni zbog humora i svoje unutrašnje pronicljivosti, a ne zbog umetničkog i tehničkog savršenstva. Najveća pažnja u mangi se poklanja priči koja je nositelj celog stripa.
Gledajući danas, mangina budućnost je svetla i ona već ima veliki ima uticaj na zapadni svet
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Marti Misterija stripovi
Pojavljivanje ovog stripa označio je ulazak kulture u Bonelijeve crtane romane. Naime napuštena je klasična avantura a strip je obogaćen kulturnim sadržajem, istorijskim, geografskim, antropološkim i sociološkim zanimljivostima. Glavni lik Marti je diplomirao arheologiju i specijalizirao druge nauke. Međutim, on nije priznati naučnik jer su njegova interesovanja one oblasti nauke koje se ismevaju i omalovožavaju. Posebna oblast njegovog interesovanja su male kulture. Jedno vreme je živeo u manastiru na Tibetu gde je naučio egzoterijske tajne i zaslužio „treće oko“.
Njegovi prijatelji su njegov asistent Java, Neardetalac od 1000 godina. On je stigao u modernu civilizaciju i bez problema se prilagodio. Java je gluv i izražava se jezikom gestova. On poseduje životinjki instikt koji je mnogo puta pomogao Martiju. Drugi važan lik je Martijeva verenica , lepa plavuša Dijana Lombard koja često učestvuje u njegovim avanturama i koja strpljivo čeka kada će joj njen verenik staviti prstenna ruku.
Martijev najveći protivnik je Sergej Orlof (Orli ,kojeg Marti poznaje bolje od ostalih. Orlof u društvu važi za uglednog čoveka ali Marti poznaje i tamnu stranu njegove ličnisti. Vremenom se Orli menja i staje na stranu dobra. Martijev naveći neprijatelj nema pravo lice, to je nevidljiva organizacija “Ljudi u crnom“. Ovaj junak na našim prostorima je imao posebno izdanje i ovde možete videti popis brojeva epizoda Marti Misterije. Autori ovog stripa su italijanski scenarista Alfreda Castellija, a crtača Giancarla Alessandrinija. Saga o Marti Misteriji, zaljubljeniku u enigme nastala 1978. a prvi broj je izašao 1982.
Njegovi prijatelji su njegov asistent Java, Neardetalac od 1000 godina. On je stigao u modernu civilizaciju i bez problema se prilagodio. Java je gluv i izražava se jezikom gestova. On poseduje životinjki instikt koji je mnogo puta pomogao Martiju. Drugi važan lik je Martijeva verenica , lepa plavuša Dijana Lombard koja često učestvuje u njegovim avanturama i koja strpljivo čeka kada će joj njen verenik staviti prstenna ruku.
Martijev najveći protivnik je Sergej Orlof (Orli ,kojeg Marti poznaje bolje od ostalih. Orlof u društvu važi za uglednog čoveka ali Marti poznaje i tamnu stranu njegove ličnisti. Vremenom se Orli menja i staje na stranu dobra. Martijev naveći neprijatelj nema pravo lice, to je nevidljiva organizacija “Ljudi u crnom“. Ovaj junak na našim prostorima je imao posebno izdanje i ovde možete videti popis brojeva epizoda Marti Misterije. Autori ovog stripa su italijanski scenarista Alfreda Castellija, a crtača Giancarla Alessandrinija. Saga o Marti Misteriji, zaljubljeniku u enigme nastala 1978. a prvi broj je izašao 1982.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Met Meriot stripovi
Autori stripa Met Meriot su Tony Weare koji je crtao ovaj strip za London Evening News od 1957 do 1977 godine. Nacrtao je čak 92 epizode, što je veoma veliki broj . Scenarije je pisao Jim Edgar, koji je bio odgovoran i za dva druga fenomenalna engleska novinska stripa : Mat Dilona i Wes Slade. Weare je imao dobar osjećaj za svetlo i senke. Crtež je jako krut i kao stvoren za crtanje scena neukroćenog, divljeg zapada
Ovo je još jedan od vestern stripova koji su je i kod nas objavljivan i to u Zlatnoj seriji i Strip magazinu. Kroz zanimljive i realistične epizode pratimo doživlljaje glavnog junaka i život ljudi u tom vremenu na divljem zapadu. Namera autora je bila da stvori junaka koji neće biti savršen i koji je potpuno suprotan američkim superherojima.
Met Meriot je danas zaboravljen strip i nije nikad reprintovan.
Ovo je još jedan od vestern stripova koji su je i kod nas objavljivan i to u Zlatnoj seriji i Strip magazinu. Kroz zanimljive i realistične epizode pratimo doživlljaje glavnog junaka i život ljudi u tom vremenu na divljem zapadu. Namera autora je bila da stvori junaka koji neće biti savršen i koji je potpuno suprotan američkim superherojima.
Met Meriot je danas zaboravljen strip i nije nikad reprintovan.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Miki Maus stripovi
Miki Maus se prvi put pojavio 18. Novembra 1928. godine u crtanom filmu Parobrod Vili (Glas Mikiju je dao sam Walt Disney) . Kao junak stripa debitovao je dve godine kasnije, 1930. godine, a njegova prva avantura bila je – Izgubljen na pustom ostrvu. U početku scenario za strip je radioVolt Dizni, dok je crtač bio Ab Ajverks, ali će ubrzo rad na strip preuzeti Flojd Gotfredson i nastaviti decenijama svoj rad na Mikiju. Nestašni i vragolasti Miki, Zajedno sa Plutonom, Mini i drugim junacima već skoro ceo jedan vek zabavljaju generacije mladih čitalaca.
Kombinacija naivnosti i šarma, koji su prisutni u ovom stripu doprineli su njegovoj popularnosti koja traje decenijama, čemu je doprinelo i to što su strip i izgled junaka su prilagođavani duhu vremena. Miki živi u Mikivilu sa svojom verenicom Mini, sa nećacima Mićom i Tićom, i sa prijateljem Šiljom.
Zanimljivo da je kod nas prva verzija storije o Mikiju Mausu, objavljivana u dečijem listu "Veseli četvrtak", još 1932. godine, u vidu protostripa – što znači da je tekst upisivan ispod slike, a ne u balončićima kao što je slučaj u modernom stripu. Autori ovih pričica bili su domaći crtači (Ivan Šenšin), koji uopšte nisu marili za kopirajt pa čak ni za izvorni karakter likova, već su ih prilagođavali domaćem čitaocu. Tako su nastale storije u kojima je Mika Miš prikazan kao stanovnik Beograda, koji kreće u avanture po belom svetu i ne propušta priliku da u tuđini okrene Radio Beograd i igra uz muziku rodnog kraja! Ovaj "odomaćeni" Miki Maus nije, međutim, nekakva naša specijalnost – iako je to danas zaboravljeno, tridesetih godina su lokalne verzije stripova i slikovnica zasnovane na Diznijevim kreacijama bile preplavile Evropu i neke latinoameričke zemlje.
U Jugoslaviji Miki je izlazio u Mikijevom zabavnik i svake sedmice, te u Mikijevom almanahu jednom mesečno. Almanah se odlikovao dužim epizodama, a prvi je uveo i takozvane priče sa više završetaka. Tokom sankcija kompanija Volta Diznija povukla je prava za objavljivanje i distribuciju svojih proizvoda u našoj zemlji, pa tako i na Miki Mausa, da bi izdavanje Mikija u Srbiji bilo obnovljeno tek 2005. godine.
Kombinacija naivnosti i šarma, koji su prisutni u ovom stripu doprineli su njegovoj popularnosti koja traje decenijama, čemu je doprinelo i to što su strip i izgled junaka su prilagođavani duhu vremena. Miki živi u Mikivilu sa svojom verenicom Mini, sa nećacima Mićom i Tićom, i sa prijateljem Šiljom.
Zanimljivo da je kod nas prva verzija storije o Mikiju Mausu, objavljivana u dečijem listu "Veseli četvrtak", još 1932. godine, u vidu protostripa – što znači da je tekst upisivan ispod slike, a ne u balončićima kao što je slučaj u modernom stripu. Autori ovih pričica bili su domaći crtači (Ivan Šenšin), koji uopšte nisu marili za kopirajt pa čak ni za izvorni karakter likova, već su ih prilagođavali domaćem čitaocu. Tako su nastale storije u kojima je Mika Miš prikazan kao stanovnik Beograda, koji kreće u avanture po belom svetu i ne propušta priliku da u tuđini okrene Radio Beograd i igra uz muziku rodnog kraja! Ovaj "odomaćeni" Miki Maus nije, međutim, nekakva naša specijalnost – iako je to danas zaboravljeno, tridesetih godina su lokalne verzije stripova i slikovnica zasnovane na Diznijevim kreacijama bile preplavile Evropu i neke latinoameričke zemlje.
U Jugoslaviji Miki je izlazio u Mikijevom zabavnik i svake sedmice, te u Mikijevom almanahu jednom mesečno. Almanah se odlikovao dužim epizodama, a prvi je uveo i takozvane priče sa više završetaka. Tokom sankcija kompanija Volta Diznija povukla je prava za objavljivanje i distribuciju svojih proizvoda u našoj zemlji, pa tako i na Miki Mausa, da bi izdavanje Mikija u Srbiji bilo obnovljeno tek 2005. godine.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Mirko i Slavko stripovi
Mirko i Slavko bio je veoma tiražan strip šezdesetih i sedamdesetih godina u Jugoslaviji. Ispočetka je izlazio u okviru lista "Dečje novine", na svega pola stranice.
Strip je bio smešten u vreme Drugog svetskog rata, a su akteri bila dva dečaka-partizana. Niko tada nije mogao da zamisli koliki uspeh će ova socrealistička, relativno loše crtana i još gore pričana serija imati u javnosti. Koncipirana na jednostavnim zapletima i stereotipnim likovima, ona je sasvim odgovarala duhu vremena. Mirko i Slavko su primljeni sa velikim oduševljenjem na tržištu i kod čitalaca, a doprinos ovom masovnom fenomenu, nikada pre i nikada docnije ponovljen na teritoriji čitave Titove Jugoslavije, sigurno je i pretplatnička mreža lista "Dečje novine" u školama, posle vojske tada najmasovnijem i najsigurnijem tržištu.
Maja 1963. krenula je edicija zasebnih strip svesaka "Nikad robom". Prva je bila baš jedna nova epizoda "Mirka i Slavka". Mnogi crtači sa teritorije bivše Jugoslavije (Ivica Bednjanec iz Hrvatske je dao velik doprinos i obimu i tematskoj raznovrsnosti biblioteke) su smeštali radnju svojih ostvarenja u različite periode ovdašnje istorije. Srednji vek im je bio najomiljenija epoha, ali se ni Prvi svetski rat nije zaobilazio. Posle nekoliko stotina svezaka, edicija "Nikad robom" postala je mesto plasiranja samo jednog stripa - "Mirka i Slavka". Disproporcija u prodatom tiražu tih epizoda i priča ostalih autora bila je tolika da dilema nije postojala. Novi tiraž serije "Nikad robom" išao je oko 200.000 primeraka po broju, a povećava se i učestalost izlaženja. Ne više samo jednom ili dva puta mesečno, sada su epizode objavljivane jednom nedeljno
Fenomen Mirka i Slavka je nestao na najneverovatniji način. Iako ideološki krajnje podoban, u birokratskom generalnom udaru početkom sedamdesetih na strip kao na nesporni šund i oporezivanjem "Mirka i Slavka" edicija je nesnosno poskupela, tražnja i tiraž se smanjili. Likovi su opstali još samo u matičnom listu i po nekom izdanju "Dečjih novina", sve dok ih 1975, odnosno 1976. vreme nije pregazilo..
Vrhunac Mirka i Slavka bilo je snimanje filma "Mirko i Slavko" režisera Torija Jankovića i njegova premijera 1973. Do danas, ovo delo ostaje jedino domaće kinematografsko ostvarenje rađeno po stripu.
Strip je bio smešten u vreme Drugog svetskog rata, a su akteri bila dva dečaka-partizana. Niko tada nije mogao da zamisli koliki uspeh će ova socrealistička, relativno loše crtana i još gore pričana serija imati u javnosti. Koncipirana na jednostavnim zapletima i stereotipnim likovima, ona je sasvim odgovarala duhu vremena. Mirko i Slavko su primljeni sa velikim oduševljenjem na tržištu i kod čitalaca, a doprinos ovom masovnom fenomenu, nikada pre i nikada docnije ponovljen na teritoriji čitave Titove Jugoslavije, sigurno je i pretplatnička mreža lista "Dečje novine" u školama, posle vojske tada najmasovnijem i najsigurnijem tržištu.
Maja 1963. krenula je edicija zasebnih strip svesaka "Nikad robom". Prva je bila baš jedna nova epizoda "Mirka i Slavka". Mnogi crtači sa teritorije bivše Jugoslavije (Ivica Bednjanec iz Hrvatske je dao velik doprinos i obimu i tematskoj raznovrsnosti biblioteke) su smeštali radnju svojih ostvarenja u različite periode ovdašnje istorije. Srednji vek im je bio najomiljenija epoha, ali se ni Prvi svetski rat nije zaobilazio. Posle nekoliko stotina svezaka, edicija "Nikad robom" postala je mesto plasiranja samo jednog stripa - "Mirka i Slavka". Disproporcija u prodatom tiražu tih epizoda i priča ostalih autora bila je tolika da dilema nije postojala. Novi tiraž serije "Nikad robom" išao je oko 200.000 primeraka po broju, a povećava se i učestalost izlaženja. Ne više samo jednom ili dva puta mesečno, sada su epizode objavljivane jednom nedeljno
Fenomen Mirka i Slavka je nestao na najneverovatniji način. Iako ideološki krajnje podoban, u birokratskom generalnom udaru početkom sedamdesetih na strip kao na nesporni šund i oporezivanjem "Mirka i Slavka" edicija je nesnosno poskupela, tražnja i tiraž se smanjili. Likovi su opstali još samo u matičnom listu i po nekom izdanju "Dečjih novina", sve dok ih 1975, odnosno 1976. vreme nije pregazilo..
Vrhunac Mirka i Slavka bilo je snimanje filma "Mirko i Slavko" režisera Torija Jankovića i njegova premijera 1973. Do danas, ovo delo ostaje jedino domaće kinematografsko ostvarenje rađeno po stripu.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Mister No stripovi
Mister No je odličan avanturistički strip sa mestom radnje u Amazoniji, Brazil. Džeri Drejk zvani Mister No, veteran drugog svetskog rata i vojni pilot glavni je junak. Nadimak je dobio učestvujući u vazduhoplovnom odredu “Letreći tigrovi” koji s borio protiv japanaca u drugom svetskom ratu. Naime, kada je zarobljen, uprono je govorio “ne” japanskom pukovniku koji ga je ispitivao i mučio.
Po završetku rata, kao veteran nije mogao da se uklopi u normalan život, odlučuje da ode iz Njujorka u Manaus, mali gradić na reci Amazon. Kupuje mali avion "Pajper" i radi kao turistički prevoznik i vodič. Nalost nema baš sreće s mušterijama koje ga stalno uvaljuju u nekakve avanture i opasnosti od kojih je i pobegao iz Amerike. Važnu ulogu u njegovom životu imaju žene koje susreće tokom avantura i kod kojih kao okoreli zavodnik ima uspeha.
U avanturama ga često prati Oto Kruger ili Esse Esse, bivši pripadnik nemačke SS divizije. On je vrlo vešt sa nožem što je vrlo često pomoglo Mister No-u.
Prva epizoda ovog stripa izašla je 1975. godine a stvorio ga je sam Serđo Boneli, koristeći pseudonim Guido Nolitta. Kod nas je izlazio u okviru Lunov Magnus Strip (popis brojeva). Mister No je, kako je sam Sergio Bonelli izjavio u jednom intervju-u, nastao je prema stvarnom liku kojeg je Serđo video na jednom od svojih brojnih putovanja:"...Da, bio sam u »Palenqueu«, u Meksiku i susreo sam mladog i zgodnog mladića na ruševnom aerodromu.Nosio je kožnu jaknu i zvao se Kapetan Vega, ime koje je perfektno odgovaralo strip junaku! Imao je opasač s pištoljem i letio je po Jukatanu gore dolje prevozeći životinje, povrće i razne namirnice i kad god je sreo turiste, samo bi pokazao na sjedalo za putnike i rekao:'Ok, odvest ću vas gdje god želite'! Tada mi se rodila ideja o junaku koji će biti pilot Pajpera, ali sam odlučio serijal smjestiti u Amazoniju...."Strip je nedavno proslavio 30. rođendan i nalazi se u krizi, i samo ga tradicija i činjenica da je njegov kreator Serđo Boneli spašavaju od gašenja.
Po završetku rata, kao veteran nije mogao da se uklopi u normalan život, odlučuje da ode iz Njujorka u Manaus, mali gradić na reci Amazon. Kupuje mali avion "Pajper" i radi kao turistički prevoznik i vodič. Nalost nema baš sreće s mušterijama koje ga stalno uvaljuju u nekakve avanture i opasnosti od kojih je i pobegao iz Amerike. Važnu ulogu u njegovom životu imaju žene koje susreće tokom avantura i kod kojih kao okoreli zavodnik ima uspeha.
U avanturama ga često prati Oto Kruger ili Esse Esse, bivši pripadnik nemačke SS divizije. On je vrlo vešt sa nožem što je vrlo često pomoglo Mister No-u.
Prva epizoda ovog stripa izašla je 1975. godine a stvorio ga je sam Serđo Boneli, koristeći pseudonim Guido Nolitta. Kod nas je izlazio u okviru Lunov Magnus Strip (popis brojeva). Mister No je, kako je sam Sergio Bonelli izjavio u jednom intervju-u, nastao je prema stvarnom liku kojeg je Serđo video na jednom od svojih brojnih putovanja:"...Da, bio sam u »Palenqueu«, u Meksiku i susreo sam mladog i zgodnog mladića na ruševnom aerodromu.Nosio je kožnu jaknu i zvao se Kapetan Vega, ime koje je perfektno odgovaralo strip junaku! Imao je opasač s pištoljem i letio je po Jukatanu gore dolje prevozeći životinje, povrće i razne namirnice i kad god je sreo turiste, samo bi pokazao na sjedalo za putnike i rekao:'Ok, odvest ću vas gdje god želite'! Tada mi se rodila ideja o junaku koji će biti pilot Pajpera, ali sam odlučio serijal smjestiti u Amazoniju...."Strip je nedavno proslavio 30. rođendan i nalazi se u krizi, i samo ga tradicija i činjenica da je njegov kreator Serđo Boneli spašavaju od gašenja.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Modesti Blejz stripovi
Modesti Blejz se prvi put se pojavila u Evening Standardu 1963. godine da bi narednih tridesetak godina zauzimala važno mjesto u svetu stripa. Autor ovog stripa jePiter O' Donel. Zahvaljujući svojim osnovnim odlikama (snažan ženski lik,akcija, avantura, špijunski zapleti, pitanja prijateljstva i vernosti) ovaj strip je podjednako popularan kod ljudi oba pola. Snimljen je i Modesti Blejz film.
O njenom poreklu saznajemo tek tri godine nakon objavljivanja prve epizode iz price pod nazivom Početak. Ime joj daje jevrejski profesor Lob, poreklom iz Mađarske koga Modesti srece u izbegličkom kampu i jednom prilikom zaštiti od nasilnika. On preuzima brigu o njenom vaspitanju i obrazovanju tako da oni ostaju skupa sve dok stari profesor prilikom njihovih lutanja ne umre. Autor je ovakvo poreklo predstavio po sećanju na jedan događaj iz Drugog svetskog rata sa devojčicom koja je bila izbeglica sa Balkana.
Sa 17 godina Modesti postaje član jedne kockarske organizacije a kasnije postaje i vođa te bande šireci posao na sve kontinente, dajući organizaciji naziv Mreža. Shvativši da kriminalci uglavnom žele novac, kao i ona, ne pitajući mnogo kako doći do njega, nametnula im je određena pravila koja su se odražala jer su poduhvati bili uspešni. Ova grupa pretežno će se baviti noćnim radom u vidu krađe novca, hartija od vrednosti, nakita, umetničkih predmeta, industrijskih i vojnih tajni. Kada se obogatila raspušta organizaciju i povlači se u normalan život obezbedivši svim članovim bande dovoljno sredstava da se više ne vraćaju starom nacinu životu. Njen vjerni prijatelj i partner u svim avanturama bio je Vili Gervin koga je kao pripadnika legije stranaca jednom priliko izvukla iz zatvora.
Nakon raspuštanja organizacije, penzija nije preterano obradovala Modesti i Vila te oni stupaju u službu bristanske obaveštajne službe, koja traži njihove usluge, naravno uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Tu počinje i prava priča o doživljajima Modesti Blejz.
Ovaj serijal se završava u poslednjoj epizodi Cobra Tramp kada glavni junaci ginu dok su negde u Africi pokušavali da čuvaju odstupnicu vozu punom izbeglica. To se moglo i naslutiti jer je neposredno pre odlaska u akciju Modesti saznala da boluje od tumora na mozgu i da joj nije preostalo više od šest meseci života. Tako je završen serijal o avanturama Modesti Blejz koja je polako otišla u legendu.
O njenom poreklu saznajemo tek tri godine nakon objavljivanja prve epizode iz price pod nazivom Početak. Ime joj daje jevrejski profesor Lob, poreklom iz Mađarske koga Modesti srece u izbegličkom kampu i jednom prilikom zaštiti od nasilnika. On preuzima brigu o njenom vaspitanju i obrazovanju tako da oni ostaju skupa sve dok stari profesor prilikom njihovih lutanja ne umre. Autor je ovakvo poreklo predstavio po sećanju na jedan događaj iz Drugog svetskog rata sa devojčicom koja je bila izbeglica sa Balkana.
Sa 17 godina Modesti postaje član jedne kockarske organizacije a kasnije postaje i vođa te bande šireci posao na sve kontinente, dajući organizaciji naziv Mreža. Shvativši da kriminalci uglavnom žele novac, kao i ona, ne pitajući mnogo kako doći do njega, nametnula im je određena pravila koja su se odražala jer su poduhvati bili uspešni. Ova grupa pretežno će se baviti noćnim radom u vidu krađe novca, hartija od vrednosti, nakita, umetničkih predmeta, industrijskih i vojnih tajni. Kada se obogatila raspušta organizaciju i povlači se u normalan život obezbedivši svim članovim bande dovoljno sredstava da se više ne vraćaju starom nacinu životu. Njen vjerni prijatelj i partner u svim avanturama bio je Vili Gervin koga je kao pripadnika legije stranaca jednom priliko izvukla iz zatvora.
Nakon raspuštanja organizacije, penzija nije preterano obradovala Modesti i Vila te oni stupaju u službu bristanske obaveštajne službe, koja traži njihove usluge, naravno uz odgovarajuću novčanu nadoknadu. Tu počinje i prava priča o doživljajima Modesti Blejz.
Ovaj serijal se završava u poslednjoj epizodi Cobra Tramp kada glavni junaci ginu dok su negde u Africi pokušavali da čuvaju odstupnicu vozu punom izbeglica. To se moglo i naslutiti jer je neposredno pre odlaska u akciju Modesti saznala da boluje od tumora na mozgu i da joj nije preostalo više od šest meseci života. Tako je završen serijal o avanturama Modesti Blejz koja je polako otišla u legendu.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Nataša stripovi
Nataša je najpoznatiji strip koji je uradio Francois Walthery. To je priča o pustolovnom životu stujardese Nataše zaposlene u vazduhoplovnoj kompaniji Bardaf. Ovaj strip pruža svojim čitaocima mešavinu akcije i zavodljivosti. Humor je naravno sveprisutan, uz elemente koji su karakteristični u stripovima za odrasle.
Uz Natašu upečatljiv je i njen kolega Walter koji je pomalo smotan, ali odan, čestit i fanatičan kolekcionar starih stripova i ploča. Nataša nije obična stujardesa, već osećajna, zavidljiva, velikodušna dama, prava heroina.
Prva priča o ovoj izvarednoj plavuši pojavila se 60-tih godina. Scenarija su pisali razni autori kao što su Roland Goosens, Marc Wasterlai, Etienne Borgers i drugi. U svojim stripovima o Nataši, Francois je često stavljao svoje prijatelje ili druge poznate ljude koji su se pojavljivali u pojedinim pričama.
Uz Natašu upečatljiv je i njen kolega Walter koji je pomalo smotan, ali odan, čestit i fanatičan kolekcionar starih stripova i ploča. Nataša nije obična stujardesa, već osećajna, zavidljiva, velikodušna dama, prava heroina.
Prva priča o ovoj izvarednoj plavuši pojavila se 60-tih godina. Scenarija su pisali razni autori kao što su Roland Goosens, Marc Wasterlai, Etienne Borgers i drugi. U svojim stripovima o Nataši, Francois je često stavljao svoje prijatelje ili druge poznate ljude koji su se pojavljivali u pojedinim pričama.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Nathan Never stripovi
Nathan Never strip dugujemo trojici autora: Mikele Meda, Antonio Serra i Bepi Vigna koji su krirali ovaj strip čiji se prvi broj pojavio 1991. godine i odmah osvojio srca čitalaca. Crtež je uradio Claudio Castellini koji danas radi za Marvel. Ovo je ujedno bio i prvi strip prvi strip iz Bonellijeve radionice koji se bavio tematikom naučne fantastike.
Nathan je predstavljen kao malanholična osoba sa bolnim uspmenama iz prošloti jer je kao mali ostao siroče zbog osveta Jakuza –japanske mafije. Oženio se lepom Laurom Loring koju je ubio kriminalac Ned Mejs koji i kidnapuje njegovu ćerku En. Iaok je EN spašena pretrpela je traumu i živi u sanatorijumu.
Radnja se dešava 150 godina u budućnosti kada je geografija poremećena usled strašnih nuklearnih katastrofa.
Nathan je specijalni agent agencije Alfa, jedne od mnogobrojnih agencija koja se zajedno sa policijom bori proti kriminala.. Jedna od članca agencije je i i Rebecca "Legs" Weaver. Među njima nema nikakvog emocionalnog odnosa već čisto prijateljstvo. Zanimljivo je da je da je Legs dobila vlastiti serijal i u kome je vec objavljeno preko 200 epizoda.
U daljoj budućnosti Nathan Never je vođa pobunjenika koji se bore protiv Tehnodroida, posebne vrste poluljudi-polumašina nastalih savršenim stapanja mesa i metala koji dolaze iz paralelnog svemira.
Nathan je predstavljen kao malanholična osoba sa bolnim uspmenama iz prošloti jer je kao mali ostao siroče zbog osveta Jakuza –japanske mafije. Oženio se lepom Laurom Loring koju je ubio kriminalac Ned Mejs koji i kidnapuje njegovu ćerku En. Iaok je EN spašena pretrpela je traumu i živi u sanatorijumu.
Radnja se dešava 150 godina u budućnosti kada je geografija poremećena usled strašnih nuklearnih katastrofa.
Nathan je specijalni agent agencije Alfa, jedne od mnogobrojnih agencija koja se zajedno sa policijom bori proti kriminala.. Jedna od članca agencije je i i Rebecca "Legs" Weaver. Među njima nema nikakvog emocionalnog odnosa već čisto prijateljstvo. Zanimljivo je da je da je Legs dobila vlastiti serijal i u kome je vec objavljeno preko 200 epizoda.
U daljoj budućnosti Nathan Never je vođa pobunjenika koji se bore protiv Tehnodroida, posebne vrste poluljudi-polumašina nastalih savršenim stapanja mesa i metala koji dolaze iz paralelnog svemira.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Nik Rajder stripovi
Nik Rajder je prvi detektivski roman stvoren uBoneliju juna 1988.godine. Scenario za ovaj strip je napisao Klaudio Nici. Kao model za ovaj strip je iskoristio Ed MekBrajanove novele o 87-oj policijskoj stanici. Nik Rajder je pravi heroj, hrabar, vešt, neumiljiv prema kiminalcima, nema slučaja koji on ne može rešiti. On je detektev odeljenja za ubistva na Mehetnu sa italijanskim pareklom. U njegovoj borbi protiv Njujorškog podzemlja pomažu mu crnac Marvin Braun kopija Edija Marfija sa specifičim smislom za humor i uvek speman za akciju. Zatim Džimi Garnet stidljiv, trapav, detektiv koji je vešt sa kompjuterom. Njihovim odeljenjem kordinira Art Rajan.
Niku u hvatanju kriminalaca pomažu doušnici kao što je kepec Alfi. Nikova verenica je hrabra novinarka Violet MekGrejev. Nik se bori protiv svih sa druge strane zakona koji ugrožavaju život u urbanoj džungli Njujorka.
Niku u hvatanju kriminalaca pomažu doušnici kao što je kepec Alfi. Nikova verenica je hrabra novinarka Violet MekGrejev. Nik se bori protiv svih sa druge strane zakona koji ugrožavaju život u urbanoj džungli Njujorka.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Paja Patak stripovi
Jedan od najpopularnijih diznijevih junaka , Paja Patak prvi put se pojavio u 9. juna 1934. godine u crtanom filmu "The Wise Little Hen". U stripu će se pojaviti tek četiri godine kasnije 7. januara 1938. kao strip za dnevne novine. U Jugoslaviji deca nisu previše volela TV inkarnacije Diznijevih junaka. Njihova teritorija je bio strip, a TV-u su bolje odgovarali Štrumfovi, Snorkijevci, Bipsići i slične im grupice malih nepoznatih bića. Ali, postojalo je i Diznijevo carstvo na ovom svijetu. Za djecu s kraja dvadesetog stoljeća simbol raja bio je Diznilend, a u to vreme širile su se čak i glasine o izgradnji jugoslavenskog Diznlenda u Beogradu.
Paja Patak (Donald Duck, njegovo srednje ime objavljeno u jednom crtanom filmu je “Fauntleroy”) živi u Patkovgradu. Njegova vernica je Pata, a brojem nećaka šije Mikija; trojica su: Raja, Gaja i Vlaja. Vozi razdrndani auto s registracijom 313, stric mu je Baja Patak, najbogatiji patak na svijetu, koji bogatstvo duguje svom sretnom novčiću. Baja je, znamo, famozno škrt, a njegovo bogatstvo ugrožavaju neprincipijelni bogatun imenom Varalić te zla čarobnica Maga Vračević.
Paja Patak izlazio je u Politikinom zabavniku na prvoj unutrašnjoj stranici, u Mikijevom zabavniku i Mikijevom almanahu kao i u dnevnim novinama “Politika”.
Paja Patak (Donald Duck, njegovo srednje ime objavljeno u jednom crtanom filmu je “Fauntleroy”) živi u Patkovgradu. Njegova vernica je Pata, a brojem nećaka šije Mikija; trojica su: Raja, Gaja i Vlaja. Vozi razdrndani auto s registracijom 313, stric mu je Baja Patak, najbogatiji patak na svijetu, koji bogatstvo duguje svom sretnom novčiću. Baja je, znamo, famozno škrt, a njegovo bogatstvo ugrožavaju neprincipijelni bogatun imenom Varalić te zla čarobnica Maga Vračević.
Paja Patak izlazio je u Politikinom zabavniku na prvoj unutrašnjoj stranici, u Mikijevom zabavniku i Mikijevom almanahu kao i u dnevnim novinama “Politika”.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Poručnik Bluberi stripovi
Bluberi je još jedan junak koji se izdvojio iz već postojeće priče i stripa. Poručnik Majk Stiv Donovan, zvani Bluberi bio je jedan od glavnih junaka u klasičnoj verstern priči Fort Navaho. On je oficir legendarnog Sedamnaestog puka američke konjice sa štabom u tvrđavi Navaho. Fort Navaho je počeo da izlazi 1963. godine u strip magazinu Pilot, i tek kasnije će posati prva epizoda sage o poručniku Bluberiju. Snimljeni je i film Poručnik Bluberi po epizodi Fantom sa zlatnim metcima" a glavna uloga je poverena Vincent Casselu.
Nemirnog i znatiželjnog duha, Bluberi nezavisno, od svoje službene moći da upotrebljava sebi podređene Ijude i vodi svoje samostalne ratove. On je neprijatelj bezobzirnih revolveraša i pripadnika pljačkaških plemena Apača. U avanturama i opasnostima rizičnih poduhvata, uz njega je njegov nerazdvojni prijatelj Džimi Mek-Klur. Neustrašiv i nepokolebljiv, Džimi se pokorava samo jednoj sili - boci viskija, i ta njegova sklonost jednaka je Bluberijevoj strasti ka avanturi i kockanju.
Fizičke karakteristike glavnog junaka su urađene prema francuskom glumcu Žan Pol Belmondu. Uspešno izlazeći iz mnogih uzbudljivih događaja i opasnosti, dvojica drugarčina stekla su naklonost mnogih Ijubitelja stripa. Scenario za ovaj strip uradio je Žan-Mišel Šarlije a crtač je Žan Žiro, kasije poznat i pod nadimkom Moebius. Serijal brzo stiče popularnost, zahvaljujući izuzetni Žiroovim crtežima ali i uzbudljivom i istorijski potkovanim scenariju.
Nemirnog i znatiželjnog duha, Bluberi nezavisno, od svoje službene moći da upotrebljava sebi podređene Ijude i vodi svoje samostalne ratove. On je neprijatelj bezobzirnih revolveraša i pripadnika pljačkaških plemena Apača. U avanturama i opasnostima rizičnih poduhvata, uz njega je njegov nerazdvojni prijatelj Džimi Mek-Klur. Neustrašiv i nepokolebljiv, Džimi se pokorava samo jednoj sili - boci viskija, i ta njegova sklonost jednaka je Bluberijevoj strasti ka avanturi i kockanju.
Fizičke karakteristike glavnog junaka su urađene prema francuskom glumcu Žan Pol Belmondu. Uspešno izlazeći iz mnogih uzbudljivih događaja i opasnosti, dvojica drugarčina stekla su naklonost mnogih Ijubitelja stripa. Scenario za ovaj strip uradio je Žan-Mišel Šarlije a crtač je Žan Žiro, kasije poznat i pod nadimkom Moebius. Serijal brzo stiče popularnost, zahvaljujući izuzetni Žiroovim crtežima ali i uzbudljivom i istorijski potkovanim scenariju.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Poručnik Tara stripovi
Ovo je još jedan strip čije je autor Bane Kerac a scenario je radio Toza Obradović. Prva epizoda je objavljena u magazinu "Zlatni kliker" 1975, a nekoliko kasnijih epizoda u Strip zabavniku. 1979, godine ediciju je preuzeo "Marketprint" i četiri epizode su objavljene u stripoteci.
Poručnik Tara bio je koncipiran drugačije nego uobičajeni stripovi iz tog vremena koji su tretirali temu Drugog svetskog rata. O ovom stripu njegov autor kaže: ”To je bio partizanski strip jer se tada jedino kao takav mogao objaviti, ali je tu bio štos, jer ni ja ni scenarista Toza Obradović nismo bili previše skloni verzijama "Mirka i Slavka" i "Nesalomljivih", već smo u stvari napravili vestern i samo obukli svoje likove u partizanske uniforme. Četnici su nam dobro došli jer su bili tako čupavi da su strašno ličili na meksičke razbojnike, a Nemci su opet bili neka vrsta ovih urbanih divljezapadskih negativaca. I baš smo se lepo zabavljali, jer kad pogledaš scenario shvataš da se radi o pravom vesternu.”
Poručnik Tara bio je koncipiran drugačije nego uobičajeni stripovi iz tog vremena koji su tretirali temu Drugog svetskog rata. O ovom stripu njegov autor kaže: ”To je bio partizanski strip jer se tada jedino kao takav mogao objaviti, ali je tu bio štos, jer ni ja ni scenarista Toza Obradović nismo bili previše skloni verzijama "Mirka i Slavka" i "Nesalomljivih", već smo u stvari napravili vestern i samo obukli svoje likove u partizanske uniforme. Četnici su nam dobro došli jer su bili tako čupavi da su strašno ličili na meksičke razbojnike, a Nemci su opet bili neka vrsta ovih urbanih divljezapadskih negativaca. I baš smo se lepo zabavljali, jer kad pogledaš scenario shvataš da se radi o pravom vesternu.”
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Mornar Popaj stripovi
Tvorac Popaja je Elsi Krajsler Segar(Elsi Krisler Segar). Kao i svi drugi veliki američki crtači radio je svašta dok mu crtanje i pisanje scenarija za stripove nije postalo glavno zanimanje. Strip se pojavio 1919. godine i izgledao je malo drugačije.U početku glavna junakinja je bila Oliva (Olive Oil), pored nje još se pojavljuju njen brat Kastor (Kastor Oil), Badža (Brutus), Pera Ždera (J.Wellington Wimpli), Olivin verenik Hem Grejvi (Ham Gravy). Autor trežeći junaka koji će sve ostale vući tek kasnije uvodi Popaja.
Zanimljiva su i imena junaka. Tako je Oliva u prevodu maslinovo ulje, Kastor Oil je ricinusovo ulje, Brutus je grubijan, Ham Gravy je preliv za šunku, i naravno Popaj je ćora. Još jedna karakteristika ovog stripa je da su svi junaci napravljeni po uzoru na ljude koji su stvarno postojali od kojih su preuzeti izgled i glavne karakteristike.
Oliva je klasičan predstavnik konzervativne devojke. Ona je neverovatno visoka, mršava, njeno odelo je demode čak i za 1919. godinu, upadljivi su njen dugi nos i zalizana frizura. Uvodeći nove likove Segar je tragao za likom kome će svi biti podređeni i taj lik se pojavljuje posle deset godina kada Oliva, Kastor i Hem Grejvi odlaze na put do Afrike. U jednoj luci sreću smešnog lika u mornarskoj odeći sa lulom ustima i to je mornar Popaj, četrdesetododišnje klipan, skoro potpuno ćelav, sa povezom preko jednog oka. Osnovni izvor njegove snage je spanać u svim oblicima. Kad Popaj pojede spanać spreman je da izađe na kraj sa najvećim snagatorom. On je surovo iskren, grub je prema ženama, jede rukama, loše tretira rođake i prijatelje, ali on ipak beskrajno voli svoju Olivu i spreman je zbog nje isve učiniti. Među ostalim junacima treba izdvijiti Peru Žderu, čiji su osnovni smisao živata hamburgeri, a njegova deviza je ako mi danas kupiš hamburger vratiću ti u utorak. U stripu Pera je veoma intelegentan debeljko koji Popaja spasava iz mnogih neprilika, ali ga uvaljuje u još veće.
Posle Segarove smrti, strip je nastavio da crta Bad Segendorf njegov dugogodišnji asistent. Popaj je i danas popularan, ali više zahvaljujući filmu i televiziji. Većina ljudi nikada nije videla originalni strip, a u crtanom filmu Popaj je izgubio neke od svojih originalnih karakteristika npr. U crtanom filmu on vidi na oba oka. Večernje novosti počele su ponovo da objavljuju strip Popaj i kod nas.
Zanimljiva su i imena junaka. Tako je Oliva u prevodu maslinovo ulje, Kastor Oil je ricinusovo ulje, Brutus je grubijan, Ham Gravy je preliv za šunku, i naravno Popaj je ćora. Još jedna karakteristika ovog stripa je da su svi junaci napravljeni po uzoru na ljude koji su stvarno postojali od kojih su preuzeti izgled i glavne karakteristike.
Oliva je klasičan predstavnik konzervativne devojke. Ona je neverovatno visoka, mršava, njeno odelo je demode čak i za 1919. godinu, upadljivi su njen dugi nos i zalizana frizura. Uvodeći nove likove Segar je tragao za likom kome će svi biti podređeni i taj lik se pojavljuje posle deset godina kada Oliva, Kastor i Hem Grejvi odlaze na put do Afrike. U jednoj luci sreću smešnog lika u mornarskoj odeći sa lulom ustima i to je mornar Popaj, četrdesetododišnje klipan, skoro potpuno ćelav, sa povezom preko jednog oka. Osnovni izvor njegove snage je spanać u svim oblicima. Kad Popaj pojede spanać spreman je da izađe na kraj sa najvećim snagatorom. On je surovo iskren, grub je prema ženama, jede rukama, loše tretira rođake i prijatelje, ali on ipak beskrajno voli svoju Olivu i spreman je zbog nje isve učiniti. Među ostalim junacima treba izdvijiti Peru Žderu, čiji su osnovni smisao živata hamburgeri, a njegova deviza je ako mi danas kupiš hamburger vratiću ti u utorak. U stripu Pera je veoma intelegentan debeljko koji Popaja spasava iz mnogih neprilika, ali ga uvaljuje u još veće.
Posle Segarove smrti, strip je nastavio da crta Bad Segendorf njegov dugogodišnji asistent. Popaj je i danas popularan, ali više zahvaljujući filmu i televiziji. Većina ljudi nikada nije videla originalni strip, a u crtanom filmu Popaj je izgubio neke od svojih originalnih karakteristika npr. U crtanom filmu on vidi na oba oka. Večernje novosti počele su ponovo da objavljuju strip Popaj i kod nas.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Preacher stripovi
Kratori ovog junaka su Garth Ennis i Steve Dillon. Ovo je jedan od značajnih strip serijala današnjice i pokrenut je 1995. Serijal Preacher je pun nasilja, psovanja, seksa, prostitucije, crnog humora i ubistva ali uprokos svim tim negativnim stvarima bavi se vrlinama kao što su odanost, upornost i odgovornost. Serijal je završen brojem 66, 2000. godine.
Preacher, propovednik je Jesse Custer, bivši sveštenik koji je počeo gubiti veru u boga u malom gradu Annville u Texasu. On se stopio sa demonsko-anđelskom silom po imenu Genesis koja je pobegla iz Raja, a posjeduje moći veće i od samog Boga. Genesis je plod zabranjene ljubavi anđela i đavolice i predstavlja nešto što ne može postojati, spoj dobrog i zlog i moćniji je od samog boga. Jesseu ima moć "Reči Božije", odnosno sposobnost bezotpornog naređivanja. Anđeli šalju misterioznog revplveraša, Sveca ubicu da ubije Preachera da bi vratili Genesis u zatvor, a u potragu se uključuje i sam bog koji silazi na zemlju.
Jesse Custer kreće u potragu za bogom da bi ga naterao da prezme odgovornost, jer ako nam je dao život na zemlji kakao se usuđuje da nas naputi. U potrazi mu pridružuju teški pijanac irski vampir Cassidy i Tulip, novopečena atentatorka i Custerova bivša djevojka koju je on ostavio zbog porodičnih problema a prati ga i duh glumca Johna Waynea koji koji mu daje povremene savete.
Prema piscu Garthu Ennisu, glavna tema je smrtno odupiranje besmrtnome.
Preacher, propovednik je Jesse Custer, bivši sveštenik koji je počeo gubiti veru u boga u malom gradu Annville u Texasu. On se stopio sa demonsko-anđelskom silom po imenu Genesis koja je pobegla iz Raja, a posjeduje moći veće i od samog Boga. Genesis je plod zabranjene ljubavi anđela i đavolice i predstavlja nešto što ne može postojati, spoj dobrog i zlog i moćniji je od samog boga. Jesseu ima moć "Reči Božije", odnosno sposobnost bezotpornog naređivanja. Anđeli šalju misterioznog revplveraša, Sveca ubicu da ubije Preachera da bi vratili Genesis u zatvor, a u potragu se uključuje i sam bog koji silazi na zemlju.
Jesse Custer kreće u potragu za bogom da bi ga naterao da prezme odgovornost, jer ako nam je dao život na zemlji kakao se usuđuje da nas naputi. U potrazi mu pridružuju teški pijanac irski vampir Cassidy i Tulip, novopečena atentatorka i Custerova bivša djevojka koju je on ostavio zbog porodičnih problema a prati ga i duh glumca Johna Waynea koji koji mu daje povremene savete.
Prema piscu Garthu Ennisu, glavna tema je smrtno odupiranje besmrtnome.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Priče s divljeg zapada stripovi
Priče s divljeg zapada su spoj tradicionalnog westerna poput Teksa Vilera i junaka poput Kena Parkera. Ovo je još jedno Bonelijevo izdanje koje se pojavilo 1967. godine. Autor ovog stripa je Đino d' Antonio koji je uradio sve 73 epizode (popis), dok su za grafički deo bili zaduženi mnogi crtači.
U seriji se pojavljuje veliki broj likova koji imaju s vremena na vreme važne uloge. Ipak, glavna uloga u ovoj opsežnoj priči pripada grupi MacDonald/Adams, u vremenu od 1804. godine kada počinje istraživačka misija Lewisa i Klarka, do 1890. tzv. Wounded Knee godine i velke trke za pohod Oklahome koja je značila kraj vestern ere.
Mnoštvo raznolikih likova ostavilo je neki trag ,a neki su to uspeli samo jednom pojavom. Glavni junaci bore se protiv šarolike grupe likova, od rečnih pirata, pljačkaša i ratnih terorista , od kojih su neki i istorijski likovi poput Džesi Džejmsa, Kalmiti Džejn i Bili Kida.
U seriji se pojavljuje veliki broj likova koji imaju s vremena na vreme važne uloge. Ipak, glavna uloga u ovoj opsežnoj priči pripada grupi MacDonald/Adams, u vremenu od 1804. godine kada počinje istraživačka misija Lewisa i Klarka, do 1890. tzv. Wounded Knee godine i velke trke za pohod Oklahome koja je značila kraj vestern ere.
Mnoštvo raznolikih likova ostavilo je neki trag ,a neki su to uspeli samo jednom pojavom. Glavni junaci bore se protiv šarolike grupe likova, od rečnih pirata, pljačkaša i ratnih terorista , od kojih su neki i istorijski likovi poput Džesi Džejmsa, Kalmiti Džejn i Bili Kida.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Princ Valijant stripovi
Veliki broj ljubitelja stripa nikad nije čitao Princa Valijanta a veliki broj modernih ljubitelja stripa nije nikad čuo za njega. Ali veliki broj hard-core ljubitelja ga svrstava među nekoliko najboljih stripova svih vremena. Princ Valijant prvi put se pojavio 1937. godine i reprintovan je mnogo puta širom sveta. Hal Foster je objavio ovo delo nakon što je dve godine proveo kreirajući karaktere i koncept priče.
Radnje stripa dešava se u vreme Kralja Artura a Princ Valijant je predstavljen kao sin izgnanog Kralja Tule i emerged kao vitez okruglog stola. Počinje život kao mladi begunac u Arturijanskoj Engleskoj i odrastajući sreće i spašava Sir Gawain-a u svojim ranim avanturama.
Jedan od jedinstvenih aspekata ovog stripa je da nikad nisu korišteni oblačići za prikazivanje dijaloga, verno Fosterovoj viziji pripovedanja. Ovo je takođe karakteristični i za Tarzana i Flash Gordona, gde se koristi naracija a dijalozi prikazuju citiranjem.
Twentieth Century Fox je snimio stominutni film zasnovan na Fosterovim karakterima u tipično holivudskom stilu, ne u potpunosti verno originalnom duhu ali daleko od razočaravajućeg. Novi film o Princu Valijant snimljen je 1997. godine. Bud Foster je umro 1982 godine u svojoj 90. godini a njegov posao nastavio je Murphy.
Radnje stripa dešava se u vreme Kralja Artura a Princ Valijant je predstavljen kao sin izgnanog Kralja Tule i emerged kao vitez okruglog stola. Počinje život kao mladi begunac u Arturijanskoj Engleskoj i odrastajući sreće i spašava Sir Gawain-a u svojim ranim avanturama.
Jedan od jedinstvenih aspekata ovog stripa je da nikad nisu korišteni oblačići za prikazivanje dijaloga, verno Fosterovoj viziji pripovedanja. Ovo je takođe karakteristični i za Tarzana i Flash Gordona, gde se koristi naracija a dijalozi prikazuju citiranjem.
Twentieth Century Fox je snimio stominutni film zasnovan na Fosterovim karakterima u tipično holivudskom stilu, ne u potpunosti verno originalnom duhu ali daleko od razočaravajućeg. Novi film o Princu Valijant snimljen je 1997. godine. Bud Foster je umro 1982 godine u svojoj 90. godini a njegov posao nastavio je Murphy.
gost 265083
Zainteresovan član
- Poruka
- 428
Punisher stripovi
The Punisher (Frank Castle) je Marvelov strip junak. Kreirao ga je Gerry Conway, i prvi put se pojavio u ediciji The Amazing Spider-Man 129, 1974. godine. Ovaj junak je nastao kada je Conwayu trebao negativaca za jedan broj Amazing Spider-mana, a lik koji je autor imao u podsvesti bio je osvetnički nastrojen i ubijao je kriminalce bez milosti. Publici se dopao ovaj beskrupulozni ubica, i to je bila naznaka mračnijih vremena koja ce strip zahvatiti osamdesetih. S druge strane, ožiljci od Comics codea bili su još uvek sveži, a likovi koji prvo ubijaju pa onda kažu dobar dan nisu baš bili moralno ispravni Marvel dugo nije znao šta da radi sa Punisherom.
Nakon više godina i bezuspešnih pokušaja, scenarista Steven Grant je uspeo da ubedi Marvel da mu dopuste da napravi mini serijal o Punisheru i 1986. je dobio zeleno svetlo. Nastala je grafička novela podeljena na pet delova i nazvana je Circle of blood koja i predstavlja jedno od najboljih ostvarenja koje je Marvel izdao osamdesetih.
Ovaj majstor za borbu sa i bez oružja prepoznatljiv po beloj lobanji na grudima, strah je i trepet je za kriminalce iako drugi superheroji ne odobrvaju njegove ekstremne metode. Teško je reći da li je on dobar ili loš, heroj ili antiheroj ili kombinacija svega toga.
Iako mu je popularnost vremenom opadala, o ovom junaku su snimljena dva filma, 1989. i 2004.
Nakon više godina i bezuspešnih pokušaja, scenarista Steven Grant je uspeo da ubedi Marvel da mu dopuste da napravi mini serijal o Punisheru i 1986. je dobio zeleno svetlo. Nastala je grafička novela podeljena na pet delova i nazvana je Circle of blood koja i predstavlja jedno od najboljih ostvarenja koje je Marvel izdao osamdesetih.
Ovaj majstor za borbu sa i bez oružja prepoznatljiv po beloj lobanji na grudima, strah je i trepet je za kriminalce iako drugi superheroji ne odobrvaju njegove ekstremne metode. Teško je reći da li je on dobar ili loš, heroj ili antiheroj ili kombinacija svega toga.
Iako mu je popularnost vremenom opadala, o ovom junaku su snimljena dva filma, 1989. i 2004.