Svi stip junaci

"Stripovi koje smo voljeli".

 

[gost 265083]

Asteriks stripovi

Jedno selo nepokornih Gala i dalje se uspešno odupire osvajaču, kad su pedesetih godina pre nove ere legije rimskog vojskovođe i državnika Gaja Julija Cezara osvojile prostrane teritorije Galije. U tome glavnu ulogu imaju junaci ovog stripa: Asteriks, plavokosi, omaleni, hrabri i lukavi ratnik i Obeliks, ogroman ratnik velikog srca u svojim prepoznatljivim plavo-belim pantalonama i sa riđim pletenicama.

Asteriks se prvi put pojavio 1959. a prvi strip album je izašao 1961, godine posle izlaženja nekoliko epizoda u magazine Pilot. Štampano je samo 6000 primeraka da bi već sledeće godine tiraž porastao na 20 000. Veliki proboj ovog stripa desio se 1965. posle objavljivanja epizode u kojoj Gali posećuju Egipat da bi pomogli Kleopatri. Da li zbog zanimljivosti priče ili Kleopatrinog nosa, broj prodatih primeraka počinje redovno da premašuje million, tako da Asteriks postaje najtiražniji strip junak tog doba.

Asteriks je rađen u žanru komičnog istorijskog stripa. Radnja se dešava u 44 g.p.n.e u vreme kad je Galija bila pokorena od strane Rimljana. Međutim jedno galsko selo nastavlja da se suprotstavlja, odupirući se njihovoj najezdi zahvaljujući čarobnom napitku koje pravi seoski druid , koji im daje nadčovečnu snagu, tako da za njih "mlatiti Rimljane" predstavlja pravu zabavu. Obeliks je kao mali upao u kazan sa čarobnim napitkom, pa mu on više nije ni potreban (iako on stalno traži svoju porciju). S druge strane, Rimljani patroliranje u blizini galskog sela doživljavaju kao svojevrsnu kaznu jer to obično završava gadnim batinama.

Asterix i Obeliks u svojim avanturama nisu samo u Galiji već stižu i do Egipta, Britanije, Korzike, Švajcarske, Belgije pa čak i do Amerike. Neprijatelji Asteriksa i Obeliksa su na prvom mjestu Rimljani sa Julijem Cezarom na čelu, ali se susreću i sa neustrašivim Normanima, Gotima kao i Vikinzima. Takođe često se susreću i sa piratima čiji brod gotovo uvek strada. Takođe, snimljen je i film o Asteriksu.

U stripu se pojavljuju razni zanimljivi likovi, među kojima i Kleceviks, živahni stračić koji ne voli nikoga ko nije iz njegovog sela. On to otprilike ovako definiše: “Znate me, ja nemam ništa protiv stranaca. Neki od moji najboljih prijatelja su stranci. Ali, konkretno, ovi stranci nisu iz našeg sela”.

Autori ovog sjajnog stripa prepunog satire su Rene Gošini (René Goscinny) iAlbert Uderzo. Zanimljivo je da su su se Asteriks i Obeliks u prvom pojavljivanju na ovim prostorima 9. 10. 1966. u Politici Ekspres zvali Zvezdoje i Trboje, Galija je bila Medovina, a selo u kojem se odigrava radnja Mala Mokra Medovina. Mnoge Asteriksove avanture su ekranizovane, što kao crtani, što kao igrani filmovi. Uderzo je zakonski sredio da nijedan crtač ili scenarista ne može da nakon njegove smrti preuzme rad na Asteriksu. Tako će nakon njega Asterix prestati rad na Asterixu, ali nam iza njega i Gošinija ostaje preko trideset neponovljivih priča - popis stripova objavljnih i kod nas u okviru asteriksovog zabavnika.

 

[gost 265083]

Alan Ford - Grupa TNT stripovi

Tri godine pre nego što se na kioscima pojavio prvi broj Alan Forda, scenarista Max Bunker i crtač Roberto Raviola (Magnus) uradili su scenario za ovaj stripkoji je trebao da predstavlja parodiju Džems Bonda. Prvobitni scenario nastao je 1967. godine i imao je šest glavnih karaktera: Alan Ford, Sir Oliver, Bob Rock, Šef, Jeremija i Grunf. Ipak autori su prilikom revizije scenarija 1968. rešili da izostave Sir Olivera iz straha od reakcije čitalaca.

Grupa TNT je nastala kada je posle drugog svetskog rata Njegova Visost Broj Jedan zatražila od Tajne službe da osnuje malu polu legalnu grupu tajnih agenata. Prvi broj serijala o Alanu Fordu u Italiji se pojavio u maju 1969. i prodat je u 22.000 primeraka. Ipak, već drugi broj (Šuplji zub) je jako slabo prošao i prodat je u samo 8.000. Autori su bili očajni a čitaoci zbunjeni duhom ovog zabavnog štiva koji je odudarao od bilo kog stripa koji su ranije čitali. Junaci nisu bili ultramoderni špijuni, već bedni siromasi koji su izigravali tajne agente. Strip je tada bio na korak do ukidanja, a za opstanak "Alana Forda" najzaslužniji je mali broj vernih čitalaca koji su pismima podrške ohrabrili Magnusa i Bunkera da nastave dalje.

Autori nisu bili sasvim zadovoljni prvim brojem, i ponovo su analizirali crtež i scenario. Uslediila je izmena na Bobu Rocku, kome je nakon drugog broja uvećan nos i smanjen stas, čime je njegov lik izgubio na realističnosti, ali je time postao jedan od najpopularnijih likova stripa. Već u drugom broju pojavljuje se Sir Oliver. Njegova visost, Broj Jedan predstavljena je tek kasnije u 11. epizodi (Broj Jedan).

Nakon dvogodišnjih problema sa tiražom, dolazi do preokreta sa 26. brojem Alan Forda, u kojem se pojavljuje Superhik, đubretar koji ima moć da smrdljivim dahom onesvesti ili ubije čoveka a to koristi da krade od siromašnih da bi davao bogatima. Može se slobodno reći da je Superhik spasao ovaj strip, jer se broj prodatih primeraka popeo na 100.000.

Magnus je nacrtao prvih 75 epizoda na i potom ga je nasledio Piffarerio i kasnije veliki broj drugih crtača, koji su dodavali nešto od svog stila, tako da se crtež prilagođavao duhu vremana. Priča je smeštena u Njujork i prožima sve slojeve američkog društva u kom caruju socijalna nepravda, licemerje, mafija i dolar kao vrhunska svetinja i motiv koji pokreće sve junake stripa. Među obožavaocima 'Alana Forda' govorilo se da je strip zabranjen u Americi pod optužbom da je levičarski. Imajući u vidu Comic Code iz tog vremena, sve je moguće.

Epizode koje su izlazile u SFRJ bile su cenzurisane a ovde možete pogledati neke primere cenzure. Alan Ford je osim u Italiji izlazio samo još u Francuskoj i na teritoriji bivše Jugoslavije. U Francuskoj je debitovao 1975. i propao nakon samo 12 brojeva. Ponovo se pojavio tek 2003. od strane u izdanje malog nezavisnog izdavača Taupinambour. U SFRJ Alan Ford je stekao kultni status i izlazio je u izdanjima zagrebačkog Vjesnika - popis VPA stripova Alan Ford. Vjesnik je izdavao Alan Forda mesečno, prvobitno kao izdanje Super Stripa, i povremneo je izdavao Maksije. 1990 izlazi trobroj, tj. po 3 reprinta na jednom mestu. Nakon raspada zemlje U SR Jugoslaviji i potom Srbiji i Crnoj Gori 1994. je ponovo izašao Alan Ford, u izdanju NIP Mavericka. Epizode su izlazile bez nekog reda, a najveca promena je svakako bila nedostatak sjajnih prevoda Nenada Brixy-a. MN press iz Nikšića je 1998 nastavio da publikuje Alan Forda a danas se na kioscima može naći u izdanjima Sveta. U Hrvatskoj ga objavljuje Borgis.

 

[gost 265083]

Aster Blistok stripovi

Iako ovaj strip nije više na vrhuncu svoje popularnosti, Aster Blistok (u originalu Axel Moonshine) i dalje privlači pažnju čitalačke publike. Autori ovog stripa su scenaristaChristian Godard i crtač Julio Ribera koji su rad na njemu počeli 1974. godine. Na našim prostorima prva epizoda se pojavila 1977. u EKS Almanahu. Svet u kojem se radnja događa je paralelan našem. Naša stvarnost je za Astera san i obrnuto. Ova dva sveta ne smeju se mešati i Veliki Zbor, koji vlada univerzumom, izričito zabranjuje prelazak granice snova. Strip ima tri glavna lika, Aster, Maski i Himera. Kako serijal odmiče Maski i Himera se stapaju u jedan lik i Himeru više ne susrećemo.

Aster nije tipičan stripski junak, ne vodi se uzvišenim idejama, sebičan je i spreman rizikovati i celi svemir zbog ličnih ciljeva. Zaslepljen strašću ne vidi da je cilj njegove potrage svo vreme uz njega, ili možda u njemu. Maski je stogodišnje dete, zamrznuto u stadijumu trinaestogodišnjeg dečaka/devojčice i centralna je ličnost serijala. On pripada vrsti Eternauta i može odabrati pol kada nađe životnog saputnika. Dizajn njegovog kostima toliko je specifičan da ga sigurno pamte i oni koji su u životu pročitali samo jednu epizodu.

Izmišljeni svetovi kroz koje Aster i Maski prolaze su često karikirane slike naše stvarnosti. Erotika je bitan element Aster Blistoka i utkana u ceo serijal uključujući i scene razuzdanog seksa. Kontrast linijskog crteža i mračnih slika je karakterističan za Riberin crtež. Zbog toga je Aster Blistok prvenstveno crno - beli strip, iako je i u boji dobar. Takođe je prisutan kontrast lepog i ružnog, i kad je reč o okruženju i kad je reč o likovima.

 

[gost 265083]

Akira stripovi

Akira je najpopularnija i najduža manga do sada a ujedno i najpopularniji anime film. U svetu ima milione fanova. Animirana adaptacija nastala 1988. koštala je 7 miliona dolara, a rezultat je odličan film. Autor ovog serijala je Katsuhiro Otomo. Priča „Akire” počinje 2020. godine, 38 godina posle Trećeg svetskog rata koji je nuklearno zbrisao dobar deo planete. Jedne noći grupa mladih motociklista jurca Novim Tokijom i stiže do ivice kratera koji je ostavila jedna od bombi. U povratku, na putu se pojavljuje dečak sa licem starca, dolazi do sudara, hitna pomoć odvozi povređenog motociklistu i on netragom nestaje. Ostatak grupe želi da otkriju gde je nastao njihov drug i dečak izboranog lica a njihove pokušaje prate sumnjivi likovi... U nastavku, dečaci saznaju da su sva dešavanja vezana za tajni vojni eksperiment sa natprirodnim moćima kome se protivi grupa militantnih mirovnjaka i uleću u bezbroj avantura.

Otomova priča o velikim zaverama, hrabrim drugovima i borbi za pravdu u postapokaliptičko-haotičnom svetu zabavna je i zanimljiva, što uz dobar crtež čini ovaj strip privlačnim prosečnom čitaocu a svaka egzibicija i odstupanje od klišea samo će privući nove fanove.

"Akira" se pojavljuje u Marketprintovoj seriji „Svet mangi”.

 

[gost 265083]

Betmen stripovi

Betmen, maskirani osvetnik Gotam Sitija, neprijatelj je svog zla u višemilionskom gradu punom frustriranih pokvarenjaka i kriminalaca koji zagorčavaju život poštenim građanima, a kojima policija ne može stati na kraj.

Betmen se u stripu na kioscima pojavio prvi put 1939. godine. Autori ovog popularnog stripa su crtač Bob Kane i scenarista Bill Finger koji korene svoga stripa smeštaju u noć kada jedanaestogodišnji Brus Vejn, od majke Marte i oca Tomasa postaje siroče.

Betmen nije superheroj poput Supermena ili Fleša. On nema natprirodne moći koje bi ga izdvajale od običnih ljudi. Sve što je postigao, postigao je uz pomoć jake volje za osvetom, mržnje prema zlu, upornog treninga, natprosečne inteligencije i velikog obrazovanja. O Betmenu je snimljen i veći broj filmova.

Kroz veliki broj avantura susrešće se sa velikim brojem negativaca od kojih su najznačajniji Džoker, sa kojim se Betmen i u stripu i igranim izdanjima susretao više nego s bilo kojim drugim protivnikom.

 

[gost 265083]

Bela i Bronko stripovi

Autor stripa Bela i Bronko je Gina D'Antonio(radio na završnim serijama Priče sa divljeg zapada) a strip se prvi put pojavio u Italiji 1984. godine. Glavni likovi u stripu su je Bela Madigan, bivša vlasnica saluna, neobična žena i njen partner, rođeni američki Indijanac, Bronko, vrlo kulturna i civilizovana osoba. Ovaj par je otvorio nove granice italijanskog stripa.

Radnja je smeštena u vreme građanskog rata u sjedinjenim državama. Priče su povezane sa događajima iz rata ali i događajima na starom zapadu, zapletima sa indijanskim plemenima i sudbinama crnaca u tom vremenu.

Priče su nezavisne jedna od druge ali su nekad međusobno povezane tako da se na primer priča iz prvog broja delomično završava u trećem. Bela i Bronko su izlazili u nestandardnom formatu za italijanske stripove i na 64 strane umesto uobičajenih 96.

Ova serija nije doživela veliki uspeh i prestala je da izlazi nakon šesnaestog broja - popis brojeva. Razloge treba verovatno tražiti u predvidljivosti radnje i nesklonosti čitalaca ka glavnim likovima.

 

[gost 265083]

Brendon stripovi

Brendon je savremeni strip sa tematikom apokalipse koji se pojavio 1998. godine u Italji. Njegov tvorac je Claudio Chiaverottirođen 20.06.1965. godine u Torinu gde i danas živi i radi. Grafički kreator lika je Corado Roi koji je zaslužan za izvaredne naslovne strane rađene kombinacijom tehnika( akvarela,gvaša i drvenih bojica). Glavni junak, Brendon D’Arkness je rođen u Stonehavenu u Škotskoj, ali u potpuno u drugačijem svetu“Drugom srednjem dobu“ koje dolazi nakon “Velikog mračnog doba“. “Veliko mračno doba“ je vreme potpunog mraka koje je prouzrokovano udarom velikog astereoida u Zemlju. Velike korporcije koje vladaju Zemljom imale su plan o skretanju „božanstvenog tela“ (astereoida), ali taj plan je propao. Nakon,toga sledi katastrofa. Zemlju obavija omotač od pepela i prašine koji sprečava prodiranje sunčevih zraka. Zemlja se polako hladi. Tlo postaje neplodno,zaboravljaju se naučna otkrića i svet se vraća mnogo unazad. To je svet u kojem živi Brendon.

Kada je imao dvanaest godina dva događaja su izmenila njegov život. Upoznaje Borisa koji postaje njegov poočim i mentor. Nakon što sledbenici sekte „seme crnog meseca“ ubijaju njegovu porodicu, Brendon postaje lutajući vitez, čovek od akcije, zaštitnik slabijih. Njega okružuju najrazličitijje osobe i bića, njegovi prijatelji i neprijatelji: Kristofer - robot koji radi na solarnu energiu. Brendon ga je našao u jedonoj laboratoriji u Londonu i pošto je bio napravljen da obavlja kućne poslove on je odan kuči ,stalno smišlja neka jela i tera Brendona da ih jede. Zatim tu je Falstaff Brendonov bojni konj sa zvezdom na čelu, Emid Noh najbolji doktor u New Dreamu, Margot šef policije, Zeder čarobnak.

Kao i svaki junak Brendon pored brojnih prijatelja ima i brojne neprijatelje od likova iz bajki do članova raznih sekti.Tu je Skarr najokrutniji član „Crnog meseca“, Andi jedno od najneprirodnijih bića u Brendonobom svetu, Kočija straha koja dolazi noću i otima ljude, Trevanian alhemičar i Strašilo na ajkuli bajkovit lik iz priča pustinjskih nomada. Brendon je Bonelijevo drugo izdanje koje izlazi svaki drugi mesec i koje ima svoj uzak krug čitalaca.

 

[gost 265083]

Cat Claw stripovi

Bane Kerac, autor ovog stripa u jednom intervjuu o izgledu glavne junakinje rekao je: “Pokušao sam da zamislim kako izgleda san svake muške svinje i Ket Klou je odgovor”. Ket Klou je priča o studentkinji Kerol Konor, mirnoj i tihoj devojci koja studira biologiju. Živi zajedno sa Dženi Džouns i omiljena je kod svojih profesora. Međutim, jedne noći na univerzitetu događa se neverovatna promena. Jedna mačka, koja je korišćena za neke eksperimente napada Kerol da bi kasnije iste noći, Kerol bila izložena Sigma zracima, nekoj vrsti radijacije nakon čega ona otkriva svoje natprirodne sposobnosti.

Ispočetka Kerol koristi svoju sposobno sam radi zabave ali kasnije odlučuje da ih upotrebi za borbu protiv zla. Da bi odvratila pažnju sa svog pravog identiteta, poput supermena pravi sebi kostim i borba protiv kriminala može da počne.

Kostim čine samo maska, čizme i rukavice, načinjene od specijalnog materijala tako da je većinu vremena Ket Kolou, manje više, bez odeće.

1989. godine, svetski producent Ervin Rustemagić preuzeo distribuciju Banetovih autorsih stripova. Pod okriljem Ervinove firme "STRIP ART FEATURES" Ket Klou je naprečac osvojila Skandinavske zemlje i pojavila se u još desetak zemalja širom sveta. Neprijatni dogadjaji 1991. zaustavli su uspešniji prodor na amričko tržište. (izdavačka kuca MALIBU iz L.A. je izdala svega 9 brojeva).

 

[gost 265083]

Catwomen stripovi

Žena mačka, Catwomen, vezana je zaBetmenov serijal. DC comics je, smatrao da lik Catwoman može nositi vlastiti strip i pojavila se kao samostalni serijal na kioscima 1993. godine i zablistao na tržištu. Snimljen je i film Catwomen sa Halle Berry u glavnoj ulozi.

Pravo ime glavne junakinje je Selina Kyle. Prvi put se pojavila u leto 1940. u Betmanu broj 1. Tada se zvala samo Mačka i nije nosila nikakav specijalni kostim.

Selina Kyle je nezavisna bogatašica, poznata je po davanju velikih donacija društvima za zaštitu životinja. Naravno, ono što ne znaju je da Selina vodi dvostruki život kao misteriozna Žena mačka. Odrasla je na ulici gde je završila nakon smrti oca, da bi potom bila odvedena u dom za napuštenu decu, odakle će pobeći. Kraće razdoblje provedi na samom dnu, u Gothamskom East Endu, radeći kao prostitutka. Što koristi za prikupljanje informacija od svojih klijenata, koje će joj biti vrlo korisne u budućem poslu. Ubrzo, napušta svog makroa i potpuno se posvećuje krađama. Zanimljivo je da je u nekim epizodam Betmena njeno poreklo objašnjeno drugačije, a takođe je i drugačije izgledala sa kratkom kosom. Catwomanin odnos sa Batmanom je složen. Između njih postoji privlačnost, a povremeno se nađu i radeći na istom slučaju, samo sa suprotnih strana. Ipak, Catwoman je kriminalka i Batman je rastrgan između svojih osjećaja prema njoj i poriva prema zadovoljavanju pravde. Betman zna ko je ona, a Selina, koja poznaje i Brusa Vejna, ne zna ko je on, niti da je njemu poznat njen tajni identitet.

U svojoj autobiografiji Bob Kane opisao je početak Gothamske najzamamnije antijunakinje. " Betman je ranih godina imao puno protivnika. Bill je kreirao neke od njih, a neke ja. Treći su, opet, bili zajednički. Catwoman je bila rezultat jednog od takvih zajedničkih zasluga. Znali smo da trebamo žensku pretnju da stripu da seksi prizvuk. Tako smo Bill i ja odlučili stvoriti nekakvu prijaznu protivnicu koja čini zločine, ali unosi i romantiku u Batmanov poprilično sterilan život. Ona je bila neka vrsta ženskog Batmana, samo s pododsta drukčijim shvaćanjem dobra i zla. Htjeli smo prikazati tu igru mačke i miša, tj. mačke i šišmiša među njima. On bi pokušavao da je popravi i dovede ju na stranu zakona i reda, jer ona nikada nije bila ubica i potpuno zla kao Džoker. Osjećali smo da će ona privući čitateljice koje će se poistovjetiti sa njom koliko i muški čitaoci s Betmanom. Isto tako smo smatrali da će muški čitaoci odobravati što u omiljenom stripu mogu vidjeti i veoma senzualan ženski lik. Doveli smo je u priču naprosto zbog obe populacije, kao ženski pandan Betmanu.

 

[gost 265083]

Dampir stripovi

Autori ovog stripa, Mauro Boselli i Maurizio Colombo, izdali su ovaj strip za izdavačku kuću Sergio Bonelli Editore. Autori navode da su za ovaj strip iskoristili staru srpsku legendu o Dampiru, potomku vampira i žene, čija je krv jedino sredstvo koje može ubiti strašne gospodare noći. Prijatelj Dampira zove se Tesla.?! Prve dve epizode ovog stripa se dešavaju na Balkanu a na žalost, pod uticajem medijske propagande Srbima je u ovom stripu pripala uloga negativaca, u šablonizovanom prikazu sukoba na prostoru bivše Jugoslavije.

Dampirovi neprijatelji su vampiri, avanture se odvijaju u sadašnem vremenu, a nakon jugoistočne Evrope, događaji se dešavaju u Africi, Rusiji, mračnim srednjoevropskim gradovima poput Berlina i Praga, Transilvaniji i ostalim mističnim mestima iz evropske bogate istorije.

Kao i ostali Bonelijevi junaci iz novijeg doba, i Dampir je moderan strip koji je našao svoje mesto među ljubiteljima stripa u Italiji.

 

[gost 265083]

Denis Napast stripovi

Denis napast je malo drugačiji strip jer je u njemu glavni junak klinac od pet i po godina. Ovaj strip uradio jeHenk Kečem (Hank Ketcham). Denis napast je prvi put počeo da maltretira svog komšiju Vilsona u oktobru 1950. godine na stranicama američkih novina. Danas ovaj strip izlazi u više od 1200 listova u 48 zemalja i prevodi se na 19 jezika. Glavni junaci ovog stripa su deca i njihovi roditelji. Radnja se odvija u jadnom predgrađu gde teče miran i dasadan život sve dok Denis i negovi drugari ne stupe u akciju. Denis napast bio je i junak igranog filma ali i mnogobrojnih crtanih filmova.

Denis je neverovatan klinac od pet i po. On je negde između obdaništa i škole, vrlo je nemiran, radoznao, neumoran i neuhvatljiv. Sklon je različitim avanturama, što ga često dovodi u situacije koje se ne mogu kontrolisati. Denis nije zao iako je stalna opasnost po imivinu u mirnim popodnevnim satima. On je mio i simpatičan koliko to dete može da bude i na kraju mu svi sve oproste.

Denisova majka Alisa Mičel (Alice Mitchell) ne trpi njegovo izmotavanje tako da Denis dosta vremena provodi u ćošku. Ona provodi sate polušavajući da spere prljavštinu sa svog sina. Denisov tata Henri je inžinjer koji ceo dan providi na poslu i uglavnom propušta sve nestašluke svog sina. Ruf (Ruff) je Denisov pas nepoznate rase, velikih šapa, duge dlake i čupavih ušiju. Denis se prema njemu ponaša kao prema bratu. Džordž Vilson je poštar koji je otišao u penziju da bi se odmorio od bučne dece i nesnosnih pasa, ali je uvek na meti Denisovih nestašluka. Negova žena je dobroćudna starica koja Denisa voli kao unuka jer nije imala svoje dece.Denis se često uvuče u njenu kuhinju da bi probao nešto i pre nego što se ohladi. Denisovi drugari u igru su Džoš i dve devojčice Margarita i Đina. Džoš je mlađi od njega i njegov je brat po izboru a sa devojčicam ponekad padne i neki poljubac.

Kroz ovaj strip se ponekad više otkrije o odraslima nego o deci. Iz Denisovih usta ponekad izlaze i zanimjlivi stavovi o životu.

 

[gost 265083]

Diabolik stripovi

Diabolik se pojavio 1962. godine predstavljajući lika u crnom kostimu sličnom onom koji je nosio Fantom. Autorke ovog autentičnog stripa su sestreLuciana i Angela Guissani, koje su unele određene novine u svet stripa kao što je pojavljivanje negativca u glavnoj ulozi. U početku strip je izlazio dvomesečno, ali mu je popularnost brza porasla, pa je počeo izlaziti dva puta mesečno.

Diabolik je buntovnik, prezreni đavo samo zato što je imun na stereotipe savremanog vremena. U crno belom svetu se svi dele na dobre ili loše Diabolik je pravedan zločinac sa moralnim kodeksom koji nikada neće pogaziti. Inače Diabolik je siroče kog su posle brodoloma spasili stanovnici izolovanag ostrva kojim vlada King, vođa zločinačke organizacije. Inteligentan i sposoban naučio je razne veštine i tehnologije.Njegav specijalan izum je formula kojom je stvorio materijal od kog je moguće napraviti bilo kakvu masku i pretvoriti se u drugu osobu.

Od tada kreće njegova karijera. Onaj ko mu pomogne će biti nagrađen, dok će onaj ko mu stana na put sigurno umreti. Kao i većina strip junaka i Diabolik ima svaju bolju polovinu. To je Eva Kant, udovica koju je namerovao pokrasti, ali su se zavoleli i od tada dele zajedničku sudbinu. Nasuprot Dijabojiku i Evi imamo Ginka i njegovu verenicu Alteo. Ginko je inače šef policije koji je ceo život posvetio hvatanju Diabolika. Dijabolik spada među starije stripove, njegova avanture su već više od 40 godina na kioscima, što ga čini trećim najstarijim serijalom u Italiji, uz Teksa i Zagora.

 

[gost 265083]

Dik Trejsi stripovi

Dik Trejsi je jedan od strip junaka koji je bio i ostao veoma popularan u svetu, ali kod nas nije imao toliko uspeha kao drugi kriminalistički stripovi. Pojavio se u vreme kada su mafijaši kao Al Kapone vladaliČikagom. Kriminalci su bili glavna teme novina i svakodnevnice. Ljudima je bio potreban heroj koji će se pobrinuti za te lopuže i Čester Guld im je dao detektiva Dika Trejsija.

Kada je svom izdavaču prvi put pokazao policajca obučenog u mantil, četvtaste vilice, izdavač je predložio da mu promene ime od Pleinklouz Trejsi (Plainclothes Tracy-Obično obučeni Trejsi ili policajac u civilu u žargonu američke policije) u Dik Trejsi (Njuškalo Trejsi)

Kao prvi, detektiv junak strip, Trejsi je postao model za stvaranje raznih strip detektiva do danas. Njegov izgled je veoma prepoznatljiv, četvrtasta vilica, dugačak mantil i šešir na glavi. Još jedna zanimljivost za ono vreme je specialni sat sa video telefonom koji ovaj detektiv nosi. Dik Trejsi je prototip surovog policajca koji veruje u pobedu pravde, tako da se negova borba sa kriminalcima često završava njihovom smrću.Ipak on je policajac koji deluje u okviru sistema, pokorava se nadređenima i koji neće uraditi nešto protiv zakona. Tako da nikada nije postao usamljeni osvetnik. Kao takav bio je pogodan za premeštanje u druge medije, pre svega na TV i film. Najznačajniji film o Dik Trejsiju koji je režirao Voren Biti u kojem Madona igra glavnu ulogu, pored samog Vorena koji igra Dika Trejsija.

Kriminalci sa kojima se Dik Trejsi susreće su najgori olaš, a njihov izgled je često u skladu sa njihovim gnusnim zločinima i moralnom propašću. Tu su Stooge Viller (Glupak Viler), Dok Hump (Dok Grbavi), Boris Arsou (Boris Palikuća), Litlleface Finny (Fini malog lica), Pruneface (Suva šljva). Neki od njih su bili izuzetno popularni iako su se pojvili samo u jednoj epizodi.

 

[gost 265083]

Dilan Dog stripovi

Autor ovog, i kod nas veoma popularnog stripa je Ticiano Sklavi. Prvi broj Dilan Doga izašao je u Italiji u junu 1986. i već nakon nekoliko brojeva je postigao veliku popularnost. Početkom 90ih Dilan je u svetu izlazio u tiražu od više od 1,000,000 primeraka mesečno i tako postao jedno od najprodavanijih Bonelijevih izdanja. Iako je taj broj sa vremenom opao, strip je i dalje vrlo popularan, posebno u Italiji. O vom strip junaku snimljen je i film.

U bivšoj Jugoslaviji, Dylan Dog je izlazio od 1987. do 1991. u izdanju novosadskog Dnevnika. U Hrvatskoj Dylan Dog izlazi od 1994 u izdanju Slobodne Dalmacije i kasnije u izdanju Ludensa a u Srbiji je izlazio u izdanju Horus Comics, ediciija Vannini i Abaton. Ovde možete videti popis brojeva epizoda.

Radnja se pretežno dešava u Londonu, gde glavni junak živi sa svojim pomoćnikom Gručom. Dilan Dog je je je bivši policajac a trenutno privatni istražitelj koji se bavi isključivo natprirodnim pojavama,a sam sebe naziva istraživač noćnih mora. Iako prilično mlad, iza sebe već ima karijeru policajca Skotland Yarda, lečeni je alkoholičar, iza njega su desetine slomljenih srca, a njegova prošlost je još poprilično prekrivena velom tajne. Dilanov najbolji prijatelj i pratilac u brojnim avanturama je Gručo Marks, koji se pojavljuje od prvog broja i omiljena zabava mu je pričanje glupih šala svakome ko ih je u prilici čuti, a to su najčešće Dylan i njegovi klijenti, na njihovo veliko zgražanje.

Dilan Dog nema mnogo stalnih neprijatelja, a od onih koji se pojavljuju najznačajniji je Ksabaras.On je opsednut izumom seruma koji daje besmrtnost i pojavljuje se u nekoliko epizodama.U broju 100. Priča o Dylanu Dogu otkriva se da je Ksabaras zapravo Dilanov otac, odnosno negativna strana ličnosti njegova oca.U toj epizodi pozitivna ličnost Dylanova oca pobjeđuje pa se Ksabaras više ne pojavljuje.U mnogim epizodama se pojavljuje i Smrt, prikazana kao kostur sa crnom kapuljačom i u ruci drži kosu.

 

[gost 265083]

Druna stripovi

1985. godine Paolo Serperi je započeo sagu o Druni koja mu se fiansijski isplatila, pa je prerasla u serijal. Ovaj strip ga je izbacio u sam vrh strip stvaralaštva. Inače Druna (u originalu Druuna) je erotski strip koji karakteriše mnogo nasilja, seksa , orgija i zato je u nekim zemljama označen kao strip za one koji imaju 18+ godina.

U ovom stripu dolazi do izražaja Serpierijeva opsednutost crtanjem najrazličitijih karikatura i monstruma. Najoštriji kritičari ističu da je njegov strip nekoliko strana nasilja, nekoliko strana seksa, banalna SF priče začinjene mešavinom horora i pornografije.Strip obiluje sado-mazo scenama i Serpierijevom opsednutošću ženskom zadnjicom.

Drunina zadnjica je zato često izložena zlostsvljanju od plejade monstruma.Paolo se i sam pojavljuje u stripu u ulozi doktora koji ipak ne učestvuje u orgijama.Drunino neobično ime ima keltsko poreklo kom je zbog zvučnosti dodao jedno u .Stripovi o Druni objavljuju se u petnaestak evropskih zemalja zatim u Brazilu, dok u Americi Druna nije popularna, jer tamo evropski stripovi nisu dobro prihvaćeni.

 

[gost 265083]

Družina od vješala stripovi

Družina od vješala je još jedan strip italijanskog autora Magnusa koji je pre ovog stripa radio na Alanu Fordu. Međutim crtač Magnus se zasitio Alan Forda i napušta svog prijatelja i kolegu Bunkera i osniva vlastitu malu izdavačku kuću Geis. Magnus je uspostavio saradnju sa Đovanijem Romanijem koji postaje zadužen za scenario i tako je nastao serijal Družina od vješala kog karakteriše sjajan crtež i zanimljiva priča. U početku su planirana 24 nastavka, ali je zbog smanjenog interesovanja publike broj smanjen na 20.

U ovom stripu pojavljuje se veliki broj likova i sudbina, izmišljenih kraljevstava. Tu je između ostalih kmet, bivši pomoćnik krvnika, ostareli štitonoša, blesavi vojvoda, ratoborni kapetan i goropadna djeva. To su likovi toliko različitog karaktera da ne mogu zajedno funkcionisati, a da se ne stvore zanimljive situacije. Izvorna družina se raspada i svako ide odvojenim putem, sa različitim ciljevima da bi se na kraju ponovo sreli i ujedinili u neočekivanom trijumfu. Na svom putu Obješenjaci će iskusiti puno magije, sresti zbirku zanimljivih likova, kako stvarnih, tako onih preuzetih iz raznih mitologija (Drakula, mletački Dužd, zmajevi, trolovi, kraljevi, prinčevi, veziri, zlodusi ...). Sve ovo daje elemente fantasty sveta.

Zanimljivo je da se kao i u Alan Fordu i ovde pojavljuje karikatura Magnusa u ličnosti živčanog nosonje koji putuje svijetom lažno se predstavljajući kao kraljev izaslanik. Kod nas Družina od vješala izlazila je u izdanju Vjesnikove (VPA) Superstrip biblioteke 1987.-88, deset godina kasnije od italijanske premijere.

 

[gost 265083]

Džeremaja stripovi

Džeremaja je strip o nastavljanju života posle velike apokalipse do koje je došlo zbog rasističkog rata između Crnaca i Belaca u Americi, takozvani WASP – white anglo saxon protestant s jedne strane a na drugoj strani Black Power. Sve je počelo malim pojedinačnim sukobima, a zatim preraslo u veliki prljavi rat. Onda je neko ušao u Belu kuću i povukao okidač. Tako je Amerika uništila samu sebe i vratila se 300 godina unazad. Ono malo preživelih što je ostalo pokušava se nekako organizovati, više nema pravde svuda vlada haos i bezakonje. Hermann Huppen je rođen u Belgiji, a svoj prvi veliki rad izdaje u Nemačkoj . To je bio Džeremaja, lik koji se rodio iz haosa koji je zadesio moderno američko društvo.

U Americi vlada bezakonje, različite bande pljačkaju i ubijaju sve što im se nađe na putu. Tada se poajvljuje junak koji je odrastao u savršenom svetu, koji misli da je svet lepo mesto puno pravde. Autor u priču uvodi glavnog sporednog junaka Kurdy Malloy koji je sušta suprotnost glavnom junaku, koji je odrsatao boreći se za život. Od njega Džeremaja uči da je svet opasno i okrutno mesto u kom se čovek mora boriti za opstanak. Njih dvojica zbog suprotnosti nikada ne mogu biti pravi prijatelji , ali sa druge strane ne mogu jedan bez drugog.

Zahvaljujući svim ovim fantastičnim elementima, Džeremja je jedan od najpopularnijih stripova dvadesteog veka.

 

[gost 265083]

Džudas stripovi

Džudas je još jedan strip iz Bonelijeve kolekcije, koga je stvorio Enio Misalja zajedno sa bratom Vladimirom i Ivom Pavoneom, 1979. godine. S obzirom na izdavača i vreme u kom je izlazio Džudas je morao biti vestern žanra. Međutim u samu priču ubačene su neke novine. Glavni junak više nije savršen, već neko ko greši i ima izuzetno težak karakter - popis brojeva epizoda Džudasa. Iza Džudasovog lika krije se nedruštven i povučen revolveraš. Džudas radi za Pinkertona, inače omraženog među kolegama, zbog njegove netolerantnosti prema njima.

Džudasovo pravo ime je Alan Skot, a nadimak je dobio kada je izdao kolege bandite koji su mu ubili verenicu Vivijen. U prvim epizodama Alan je predstavljen kao utučen i ogorčen čovek . Tek u šestoj epizodi saznajemo razloge njegove nesreće i njegovu prošlost. Džudas nema prijatelje, ako ne uzmemo u obzir Pinkertona koji mu se divi. On ima samo neprijatelje i nemilosrdan je prema njima. Banditi ga mrze i iz prezira nazivaju Džudas. Džudas ostaje na strani pravde i ne traži druga rešenja.

Strip Džudas su u početku pratili mnogi problemi. Crtež je bio loš, pozadina razređena, jer su crtači požurivani. Dijalozi su bili otrcani i nerealni. Sve je rađeno polovično, da bi se ispunilo 96 stranica stripa. Posle početnog neuspeha strip prestao da izlazi.

 

[gost 265083]

Đil stripovi

Đil je još jedan strip čiji su autori Italijani. Stvorio ga je 1982. Ennio Missagila, koji je bio zadužen za scenario a njegov brat Vladimiro zajedno sa Ivom Paloneom je crtao Đila. Naslovnu stranu ovog stripa je radioVicenzo Monti. Đil se pojavio u vreme kada su italijanski stripovi bili u krizi, pa se ugasio posle jedanaest brojeva. Na naslavnoj strani Đil je prikazan kao kauboj na konju iza koeg se vidi oblakoder.

Đil je lutalica, vijetnamski veteran, koji ne traži nevolje ali je nesrećnim slučajem stalno u njima. On je odmetnik u modernom svetu od kojeg želi pobeći. Samo kada je primoran ostaje u gradu da bi skupio dovoljno novca za svoje avanture. Na svojim putovanjima igrom slučaja učestvuje u najrazličitijim pustolovinama.

 

[gost 265083]

Fantom stripovi

Fantoma je uradio Li Fok (Lee Falk). Dnevni strip Fantom pojavio se u američkim novinama 1936. godine. Iako kostiminirani junaci nisu predstavljali nešto novo u svetu stripa Fantom je našao svoj put do publike. Crtač ovog stripa je bio Rej Mur (Ray Moore). Takođe, o ovom strip junaku snimljeni su i filmovi.

Fantom je jedan od od strip junaka po kome mnogi pamte svoje detinjstvo. On je maskirani borac za pravdu koji je uvek u nekom egzotičnom okruženju. Njegova pojava na belom konju izgleda privlačno za ženski rod, naravno ne zaboravljajući njegovu atletsku građu koja u kostimu naročito dolazi do izražaja. Kroz ceo strip vlada romantičarska-erotska tenzija između njega i njegove verenice.

Fantom je doživeo mnogo promena u toku prve avanture. Prvih nekoliko meseci Fantom je bio bogati plejboj Džimi Vels (Jimmy Wells) koji se maskiran noću bori protiv zločina. Nikada nije otkriveno da je Džimi Vels ustvari Fantom, a radnja je iznenada premeštena u drugo okruženje, u džunglu, gde je autor odlzčio da ga zadrži. U novom okruženju autor je razvio celu priču koja prati Fantoma, dodao generacije pre njega, neke nove likove, kao što je njegov vuk Devil i pigmeji Bandari.

Fok je bio velki ljubitelj Knjige o džungli, što se može videti i na osnovu Fantoma, kojeg uvek smešta u neko egzotično okruženje. Zanimljivo je da je Fantom prvo trebalo da se zove Sivi duh, ali je Fok odustao od te ideje jer mu se ime Fantom više svidelo.

Fantom je jedan od strip junaka koji se nije često pojavljivao na filmu iako je razloge tome teško utvrditi. Strip o Fantomu i danas redovno izlazi u svetu u većem broju novina i specijalizovanih izdanja.

 

[gost 265083]

Fleš Gordon stripovi

Fleš Gordon je još jedan od stripova koji je bio toliko uspešan da su po njemu snimani i filmovi, ali koji nisu imali toliko uspeha kao sam strip. Fleš se pojavio 1934. godine na stranicama jednog njujorškog dnevnog lista. Scenario je uradio Aleksandar Gilespi Rejmond. http://www.netsrbija.net/stripfilmovi-fles-gordon.html.

Priča počinje novinskim najavama da će nepoznato nebesko telo, koje se velikom brzinom približava, udariti u zemlju. To sve unosi strah i paniku među Zemljane. Tek kasnije u prvi plan dolaze junaci ovog stripa. Svakako je najznačajniji Fleš, tipičan predstavnik više srednje klase u Americi, diplomac Jejla.

Zaplet počinje tako što je avion u kojem se nalazio udario meteorit, ali Fleš uspeva da se bezbedno spusti na zemlju sa Dejl Arden u naručju, i od tada počinje njegova borba za opstanak zemlje. Fleš se upoznaje sa Hansom Zarkovom, genijalnm naučnikom rusko-nemačkog porekla koji hoće da spreči sudar zemlje sa meteorom. Ubrzo se nalazi u raketi kojom Hans pokušava da spase Zemlju, međutim izbegavši sudar sa meteorom dospevaju na planetu Mengo. Na ovoj planeti vlada Ming koji kao pripadnik žute rase želi da nastavi vladavinu istočnjačkih despotija. Bića koja Fleš sreće na nepoznatoj planeti su tehnički mnogo razvijenija ali su im svest i društveno uređenje na mnogo nižem nivou, i odgovaraju našem srednjem veku. Fleš im drži lekcije iz demokratije i podstiče ih na revoluciju. Na Mengu Fleš upada u razne neprilike glavom bez obzira, ali tu je Hans koji mu pomaže u herojstvima. Ovaj genijalni naučnik je sposoban da prema potrebi izume mašinu koja rešava dati problem.

Fleš Gordon bio je i junak filmskih ostvarenja. U vreme nastanka ovog stripa stanje u svetu je i pored velike ekonomske krize bilo relativno dobro tako da autor nisu tražili junake van zemlje. Međutim, samo četiri godine kasnije kada je nastao Supermen, svetom je već počeo da se širi nacizam, a u stripovima se pojavljuju junaci koji nisu zemljani.

 

[gost 265083]

Garfild

I mačke mogu da budu glavni junaci stripa to nam pokazuje mačak Garfild. To je najdeblja i najlenja mačka na svetu, a uz to i veliki ljubimac lazanja. U početku je bio još deblji , ali je autor brzo njegov izgled promenio u današnji. Strip je uradio Džim Dejvis (Jim Davis) koji je u liku mačka Garfilda sjedinio osobine desetine mačaka koje su njegovi imali na farmi kao i osobine svog dede Džejmsa Garfilda Dejvisa (Jamesa Garfielda Davis-a). Strip je premijeru doživeo u dnevnim novinama 1978. godine.

Garfild je vrlo čudan mačak koji voli gurati psa Odija sa kuhunjskog stola i grebati poštara, koji je inače njegov najveći neprijatelj. Garfi takoće mrzi decu, ponedeljke, paukove i vagu koja mu se često ruga. Takoće on je suviše lenj da bi lovio miševe , više voli pojesti Džonov i Odijev ručak nego svoj. Garfild voli i da nastupa i na kućnoj ogradi ,ali bezuspršno. On mnogo toga čini da bi zadivio svoju ljubav macu Arlenu kojoj se stalno udvara. Nažalost Arlene nikada neće zavoleti Garfilda, jer on suviše voli sebe. Garfildov najbolji drugar je plišani madvedić koji ništa ne govori, ali je odličan slušalac. Pored mede njegov drug je i pas Odi, verovatno najgluplj pas na svetu koji mnogo voli Garfilda, iako ga je on milion puta gurnuo sa kuhinjskog stola.

Džo Arbakl (Jou Arbuckle) je Garfijev vlasnik ,večiti pesimista, neuspešan u ljubavi. Glavni razlog zašto ga devojke odbijaju je to što je dosadan i staromodan. Njegova velika ljubav je veterinarka Liz kojoj on stalno vodi Garfilda u nadi da će ona sa njim izaći.

Garfild je još jedan strip junak koji se pojavljuje i u crtanim filmovima a takođe i u kompjuterskim igricama. Garfild je ustvari čovek u telu mačke i u njegovom karakteru se mogu prepoznati osobine svakog od nas. U tome verovatno leži njegov uspeh koji i danas traje.

 

[gost 265083]

Gaša (Gaston Lagaffe) stripovi

Lik Gaše Pripravnika (Gaston Legaffe) je delimično autobiografski, kaže u jednom intervjuu njegov autor Frankin. "Hteo sam da prikažem sopstvenu lenjost" Ta lenjost je bila totalno nelogična tadašnjoj publici - strip je rođen 1957 - ljudi nisu mogli da shvate kako to da on nikada ništa ne radi, a nije dobio otkaz!!? Frankin je onda nacrtao da je Gaša otpušten, ali ga je vratio na posao pod izgovorom da ga čitaoci žele! Lik je imao uzora i u jednom meksičkom stripu, i isprva je Gaša pušio kao nenormalan i stalno je imao opušak u uglu usana. Ali kada je Frankin ostavio duvan, i Gaša je prestao da puši. I nos mu se smanjio, i postajao je sve luđi!

Gaša je glavni junak istoimenog stripa koji je nastao 1957. godine, a tvorac ovog stripa je belgijski autor Andre Frankin (André Franquin), koji je takođe autor iSpiroua i Fantazija.

Lenj i šeprtljav, Gaša izmišlja načine kako da posao učini što lakšim, što za posledicu najčešće ima nered. Njegovi izumi su legendarni poput retrovizora za pešake, aerodroma za papirne avione, semafora za sobnu upotrebu a Gaša uspeva i da istrenira gavrana da ubaci novčić u parking sat...

Gaša je nespretnjaković sa velikim srcem, koji je postao svojevrsna ikona popularne kulture u Francuskoj.

 

[gost 265083]

Hogar Strašni stripovi

Hogar Strašni je jedan od stripova za koje su čuli i oni koje stripovi uopšte ne interesuju. Objavljuje se u dnevnim novinama širom sveta i predstavlja rubriku koja se čita preko reda, pre politike i svakodnevnih dešavanja. Hogar je strip u kojem nema nepobedivih neprijatelja koji se vraćaju jači i snažniji, nadprirodnih sila, erotike i perverznog seksa. Šta onda ostaje? Ostaje običan svakodnavni život, događaji i dijalozi koji nam se svaki dan dešavaju i sve to prikazano na jedan smešan način.

Hogar je nasleđe američke porodice Braun (Browne) jer su otac Dik i sin Kris radili na stripu. Autori su modernu porodicu premestili u srednji vek u vikingšku Norvešku. Hogar je strip koji izlazi šest dana u nedelji u crno-beloj verziji, a nedeljom u koloru. Njegova televizijska pojavljivanja su bila ograničena na polusatni TV šou u SAD-u i na nekoliko grafičkih novela koje su bile popularne u Evropi. Hogar je junak koji se često pojavljuje na reklamama širom sveta

Hogar je viking i izgleda tako. Debeo je ima bradu, i na glavi vikinški šlem sa rogovima. Po zanimanju je viking i to je za njega ponekad vrlo iscrpljujući posao. Ipak on nije neki grubijan , već porodiičan čovek sa ženom Helgom i decom. Vođa vikinga ipak u kući sluša, jer je u kući Helga glavna. Za Hogara se vežu svi oni stereotipi koji su inače karakteristični za muškarce. Retko pokazije emocije, nemaran je prema praznicima i prema svemu onome što je Helgi važno. Helga je prava žena , nežna, brižna, želi promeniti njega. Sve drži pod kontrolom, a prema Hogaru se nekada odnosi kao majka prema detetu. Njih dvoje su roditelji tinejdžerke Holi, zaljubljena u tribadura Lutea i sina Hamleta koji često brine Hogara jer voli učiti i brine o svojoj higijeni, a to ne priliči jednom vikingu. U stripu se pojavljuje i najveći baksuz na svetu Laki Ed, zatim Hogarov pas Snert i porodica pataka Kvak. Izuzetno živi junaci sa ljudskim manama i slabostima čine ovaj strip svežim i trajnim do danas.